111. U osvitu moga srca i suncu moje duše

```

Voleo sam jutarnje šetnje mog života.

Lepota nade vodila je moje oči i upravljala mojim koracima.

Volim podnevna trčanja mog života.

Neulepšani život stvarnosti

Poslao je nesigurnost u izgnanstvo uništenja.

Voleću večernja spoticanja moga života.

Život božanski obgrliće ponor nauke.

Veče ne znači kraj.

Veče je prethodnik jedne čistije zore

I svetlijeg sunca.

U osvitu mog srca, moja će priprema početi.

U suncu moje duše, moje savršenstvo će procvetati. ```

From:Sri Chinmoy,Ptica u kavezu i ptica na slobodi, Agni Press, 1998
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/cbu