Ko je važniji – Guru ili Bog?

Obojica povikaše: „Učitelju, Učitelju, pomozi nam! Potrebno nam je tvoje vođstvo, potrebna nam je tvoja svetlost“.

Učitelj reče: „Ako budete obojica govorili istovremeno, ne mogu biti pravedan prema vama. Zato, neka mi jedan od vas kaže šta vas muči“. Jedan od njih reče: „Učitelju, jabuka razdora si ti i niko drugi“.

„Šta?“

Učenik nastavi: „On kaže da je Guru važniji od Boga. Ja kažem da to nije moguće. Bog je važniji. On kaže da je Guru važniji, jer Guru pokazuje i utire put, a potom vodi učenika Bogu. On takođe kaže da, iako je Bog za sve, čak i za one koje spavaju i ne teže, ako čovek hoće neposrednu brigu i blagoslove od Boga, može da ih dobije pomoću Gurua. Zato je Guru važniji.

„Ali, ja kažem da nije tako. Bog je onaj koji je Guruu dao takvu ljubav i samilost: Bog je učinio Gurua instrumentom da pomogne čovečanstvu. Zato je za mene Bog važniji.

„On kaže da postoji Cilj, ali ako ga neko ne odvede Cilju – a taj neko je Guru – Bog će zauvek ostati nedostižan. On kaže: „Cilj je možda tu, ali ko me vodi cilju? Ne mogu da idem sam; ne poznajem put. Zato je moj Guru važniji, jer Cilj neće doći k meni“.

Ja kažem da nije tako. Cilj je Bog. Ako Guru odvede nekog Bogu, a potom Bogu ne bude stalo do te osobe, šta vredi glasnik? Guru može da nekog odvede Cilju; ali, ako Cilj ne mari za tu osobu, naravno da je putovanje beskorisno. Ljudsko biće može nekog da odvede Gospodaru, ali ako Gospodar nije zadovoljan tom osobom koju je on doveo, slučaj je beznadežan. Nije najvažnije ko je odveo učenika, već ko je zadovoljan učenikom. Ako je Bog zadovoljan nekim, to je više nego dovoljno.

On kaže da Guru, kad prihvati nekog za svog najdražeg učenika, uzima na svoja pleća njegovu karmu. Kad otac zna da je njegov sin učinio nešto loše i hoće da spase sina, on preuzima kaznu na sebe. To je ono što Guru čini. Bog je, međutim, Univerzalni Otac i On ima posla sa kosmičkim Zakonom. Ako učinimo nešto loše, Bog će nam dati posledice, bićemo kažnjeni. Zato on oseća da je Guru važniji, jer Guru na svoja pleća preuzima kaznu koju učenik zaslužuje, dok se Bog uvek drži svog kosmičkog Zakona.

Ali, ja kažem da nije tako: Bog nas ne kažnjava. Bog nam jedino daje iskustva. Ko koga kažnjava? Bog ima Svoja sopstvna iskustva u nama i pomoću nas. Zato ne dobijamo nikakvu kaznu, već se Bog raduje i pati u nama i pomoću nas.

Štaviše, Bog je postojao pre nego što je Guru došao u ispljavanje, i Bog će nastaviti da bude Bog i dugo nakon što Guru napusti oblast ispoljavanja. Guru je došao od Boga i vratiće se Bogu, svom Izvoru. Ali, Bog je beskrajan i večan. Nikad neće prestati da postoji. Bog je Sve; Guru je njegovo privremeno otelovljenje.

„Guru, ja sam ti krajnje posvećen. Iako on kaže da si ti važniji od Boga, a ja kažem da je Bog važniji, ja imam krajnju veru u tebe. Da li bi nas, molim te, prosvetlio po tom pitanju?“

Guru reče: „Vidi, ako misliš da je Guru telo, tad Guru uopšte nije važan. Ako misliš da je Guru duša, tada su Guru i Bog podjednako važni; oni su jedno te isto. Ali, ako osećaš da je Guru beskrajno Sopstvo, transcendentalno Sopstvo, onda moraš da osetiš da od vrhunskog značaja nisu ni Guruovo telo ni Guruova duša, već Svevišnji u njemu. Svevišnji je pravi Guru, Guru svih nas. Ako želiš da razdvojiš fizičko, dušu i transcendentalno Sopstvo na tri različita dela, nikad nećeš moći da ostvariš najvišu Istinu. Da bi spoznao najvišu Istinu, moraš da služiš fizički aspekt Učitelja, da voliš Učiteljevu dušu i obožavaš Učiteljevo transcendentalno Sopstvo. Najvažnije je da u fizičkom vidiš Učiteljevu bezgraničnu svetlost; u duši, svest njegovog nerazdvojnog jedinstva sa Najvišim i u Sopstvu, večno Oslobođenje. Jedino tada Učitelj i Bog mogu da postanu jedno.“

„Bog i Guru su podjednako važni u večnoj Igri, božanskoj Drami“.