Pitanje: Da li bi mogao da objasniš razliku između zavisnosti i predanosti?

Šri Činmoj: U pravoj predanosti, mi osećamo da se naš najmračniji deo predaje našem najsvetlijem delu; da se naš neprosvetljeni deo predaje našem potpuno prosvetljenom delu. Recimo da su moja stopala u tami, a moja glava u svetlosti. Moja stopala se predaju mojoj glavi, znajući dobro da su i stopala i glava delovi istog tela. To je predanost jedinstva. Čovek se upušta u predanost znajući dobro da je svetliji deo isto tako njegov.

Moramo da znamo kakvu vrstu zavisnosti ima tragalac. Neki ljudi su lukavi; oni zavise od duhovnog Učitelja ili od nekog višeg autoriteta, ali sa skrivenim motivom. Međutim, postoji još jedna vrsta zavisnosti: zavisnost deteta. Nedužno dete oseća da će njegov otac i majka učiniti sve za njega. Ono oseća da je bespomoćno. Ono ima iskreno unutrašnje ubeđenje da se ne može pomaći ni santimetar ni učiniti bilo šta bez pomoći svoje majke, pa tako i dobija majčinu pomoć.

Da bi imao pravu zavisnost, čovek mora da oseti da je bespomoćan bez božanske Milosti Svevišnjeg. Takva vrsta zavisnosti nam neizmerno pomaže. Neki moji učenici osećaju da bi, kad bi me napustili makar na jedan dan, bili potpuno izgubljeni, kao deca u šumi. Oni koji to iskreno osećaju zaista će napredovati. Oni su zavisni, ali ne kao prosjaci. Oni zavise od Više Svetlosti. Kada zavise od mene, oni osećaju da zavise od nečeg višeg što pripada njima.

Ako imamo slobodan pristup tom višem nivou i osećamo da je taj viši nivo takođe naš, naravno da možemo da zavisimo od tog višeg nivoa. U tom smislu je zavisnost veoma dobra. Inače, ljudi uglavnom lažu kada govore da zavise od Božije Volje ili od Učiteljeve volje. Govoreći to, oni jedino žele da privuku pažnju drugih učenika. Oni kažu: „Oh, Guru je rekao da to uradimo? Onda ćemo uraditi“. A ipak su iznutra dvesta puta odbili da to urade. Oni će to možda učiniti spolja, ali sa krajnjom unutrašnjom nevoljnošću. Zato takva zavisnost uopšte nije dobra.

Ako je vaša zavisnost apsolutno iskrena, ako osećate da bez pomoći Svevišnjeg ne možete da dišete, onda je to predanost. Kada udišete, vi zavisite od svog životnog daha. Ako vaš životni dah nestane, vi ne postojite. Slično tome, ako možete da osetite da potpuno zavisite od Volje Svevišnjeg, koja je daleko važnija od vašeg životnog daha, ta zavisnost je onda predanost.