Individualnost i ličnost

Čovek ne mora da izgubi svoju individualnost i ličnost. Čovek mora da oseti i spozna svoju sveprožimajuću božansku individualnost i sveslužeću božansku ličnost. Kada govorimo o individualnosti, mi smesta osećamo da se ona sastoji od ponosa, taštine, želja, frustracija, strepnji, briga i tako dalje. Ta vrsta individualnosti se može videti u našem uobičajenom svakodnevnom životu. Ali, postoji još jedna vrsta individualnosti, koju zovemo božanskom individualnošću. Božanska individualnost je potpuno drugačija od individualnosti ponosa, taštine, ega, zemaljski ograničenih želja, ograničenih dostignuća i ograničenog ispunjenja. Božanska individualnost je jedan direktni izraz Božanskog u nama.

Bog je jedno. Istovremeno, On je mnoštvo. On je jedno u Svojoj najvišoj transcendentalnoj Svesti. On je mnoštvo ovde na zemlji u oblasti ispoljavanja. U najvišem, On je jedinstvo. Ovde na zemlji, On je mnoštvo. Bog je lotos i On ima mnogo, mnogo latica, od kojih svaka predstavlja jedan Njegov individualni aspekt. On ispoljava Sebe na bezbroj načina i u bezbrojnim oblicima.

Kada govorimo o ljudskoj ličnosti, mi smesta pomislimo na nešto što dolazi iz naše fizičke svesti ili fizičkog tela. Jedan čovek, sa svojim urođenim sposobnostima, sklonostima i talentima i svim svojim karakteristikama, čini jednu vrstu individualnosti. Kada neki čovek stane pred mene, njegova individualnost se proširi, nalik na vodu koja se razliva po ravnoj površini. Kada mislimo na neku osobu ili neku stvar, smesta naša sopstvena individualnost ulazi u ličnost te osobe ili stvari. U ovom trenutku sam ovde sa vama. Ali, ako me moj um ponese nekome u Indiji, odmah moja individualnost postaje jedno sa tom osobom tamo. Ušao sam u tu osobu koja je sada u Indiji i mogu da koristim njegovu ličnost zahvaljujući mom jedinstvu sa njom. Ja nisam izgubio moju individualnost. Osećam da se moja individualnost preobrazila u sveprožimajući i sveslužeću personalnost. Onog trenutka kad pomislim na nekoga, moja svest ulazi u njega i prožima ga. Kada me moja svest odnese u neku osobu, ja postajem njen nerazdvojni deo. Tada širim svoju svest u njoj. Kad se moja svest proširi, proširi se i njena svest. Čim svesno uđemo u nešto van sebe, mi svesno služimo.

U našem istinskom Sopstvu svi smo jedno. Među mnoštvom, mi vidimo da jedan služi drugom, a taj drugi možda ne uzima aktivnog, pa čak ni svesnog učešća u tom procesu. Na primer, ja ovde držim predavanje. Vi možda osećate da vam ja služim mojim znanjem i duhovnom svetlošću, ali hteo bih da vam kažem da i vi takođe služite Svevišnjem u meni svojim jedinstvom sa mnom i svojim razumevanjem i uvažavanjem onoga što vam nudim. To je ono što nazivam sveslužećom ličnošću. Čim stanemo pred neku osobu, čak i ako ona ne uzima aktivnog ili dinamićkog učešća u toj razmeni, samo naše prisustvo čini jedan značajan deo svesti te osobe. Jedna obična osoba ne razume jezik cveća, ali kad se približi cvetu, šta se zapravo događa? Ona se divi cvetu, a lepota dveta se divi njegovoj svesti. Tu postoji uzajamno uvažavanje, uzajamna ljubav, uzajamno služenje.

Ja služim vama svime što imam i što jesam. Vi služite meni potpuno se poistovećujući sa mojom svešću. To je istinsko služenje. U takvoj vrsti služenja mi ne gubimo našu ličnost. Moja individualnost ostaje u vama, a vaša individualnost ostaje u meni. To je produženje naše ličnosti u vidu te proširene individualnosti koju Svevišnji izražava na bezbroj načina. Iako se jedna sićušna kap vode može uzeti kao individualna kap, kada se stopi sa beskrajnim okeanom, ona ne gubi svoju takozvanu individualnost. Naprotiv, njena individualnost se širi u beskrajno prostranstvo okeana. Kada pogledamo okean, mi ga vidimo kao jedno ogromno biće, divovsku personalnost u kojoj ima na milijarde i milijarde živih bića. On je i sam živo biće. Stapajući se sa okeanom, kap postaje velika kao okean. Slično tome, kad našom individualnošću uđemo u našu božansku ličnost, mi vidimo da se ta individualnost preobražava u beskrajno prostranstvo i sveprožimajuću ličnost Božanskog.

Univerzalnost ne znači i ne može da znači potpuno ukidanje uspinjućeg individualnog plamena u ljudskom srcu. Naprotiv, kada jedan pojedinac prevaziđe sebe u kontinualnom procesu univerzalizacije, biće potpuno ubeđen da prebiva u dubljim, prostranijim i višim regionima Svetlosti, Mira i Moći i jedino će tada na kraju izrasti u svoje istinsko ja, svoje večno Ja.