Naš mir je u nama

Nema cene koja bi bila prevelika za unutrašnji mir. Mir je skladna kontrola života. On treperi od životne energije. On je moć koja lako prevazilazi svo naše svetovno znanje. Pa ipak, on nije odvojen od našeg zamaljskog postojanja. Ako iznutra otvorimo prave puteve, taj mir možemo da osetimo sada i ovde.

Mir je večan. Nikad nije suviše kasno da steknemo mir. Uvek je pravo vreme za to. Mi možemo da učinimo naš život zaista plodnim ako ne odsečemo sebe od svog Izvora, a to je mir Večnosti.

Najveća nesreća koja može da zadesi neko ljudsko biće je da izgubi svoj unutrašnji mir. Nikakva spoljašnja sila mu ga ne može oteti. Otimaju mu ga njegove sopstvene misli, njegova sopstvena dela.

Naša najveća sigurnost ne leži u našim materijalnim dostignućima i izvorima. Sva blaga ovog sveta ništavna su u poređenju sa našom božanskom dušom. Naša najveća zaštita je u opštenju naše duše sa svehranećim i sveispunjujućim mirom. Naša duša živi u miru i za mir. Ako živimo život mira, uvek smo bogati i nikada nećemo osiromašiti. Bezgraničan je naš unutrašnji mir: poput beskrajnog neba, obuhvata sve.

Dugo smo se borili, mnogo smo patili, daleko smo putovali. Ali, lice mira se još uvek krije od nas. Možemo ga otkriti, ako se jednom beskrajni niz naših želja utopi u Volju Svevišnjeg.

Mir je život. Mir je blaženstvo večno. Brige – mentalne, vitalne i fizičke – zaista postoje. Ali, od nas zavisi da li ćemo ih prihvatiti ili odbaciti. Budite sigurni da one nisu neizbežne činjenice života. Pošto je naš Otac Svemogući Sveukupni Mir, naše zajedničko nasleđe je mir. Ogromna je greška krčiti puteve budućeg pokajanja zanemarivanjem i zloupotrebom zlatnih prilika koje nam se pružaju. Moramo da odlučimo, sada i ovde, usred svih svojih svakodnevnih aktivnosti, da se srcem i dušom bacimo u more mira. Vara se onaj ko misli da će mir sam od sebe ući u njega na kraju njegovog životnog puta. Nadati se da ćemo postići mir bez duhovnosti i meditacije isto je što i očekivati vodu u pustinji.

Molitva je od suštinske važnosti za mir uma. Moliti se Bogu pet minuta sa punom koncentracijom, usredsređenošću i posvećenošću važnije je nego provoditi duge sate u bezbrižnoj i lagodnoj meditaciji. Kako da se molimo? Sa suzama u našim srcima. Gde da se moimo? Na usamljenom mestu. Kada da se molimo? Onda kad naše unutrašnje biće hoće da se molimo. Zašto da se molimo? To je pitanje nad pitanjima. Moramo da se molimo ako hoćemo da Bog ispuni naše težnje. Šta još, pored toga, možemo da očekujemo od Boga? Možemo da očekujemo od Njega da razumemo sve, sve u ničemu i ništa u svemu, Punoću i Praznini i Prazninu u Punoći.

Uvek moramo da razlikujemo stvari. Moramo da osetimo da je spoljašnji svet koji privlači našu pažnju kratkotrajan. Da bismo imali nešto trajno, da bismo stekli čvrst temelj u svom životu, moramo da se okrenemo Bogu. Drugog izbora nema. A nema ni boljeg trenutka da to uradimo nego što je trenutak u kome se osećamo najbespomoćnije.

Dobro je da se osetimo bespomoćno.
Još je bolje da razvijemo duh predaje.
Najbolje je da budemo Božiji svesni instrumenti

U ljudskom životu, sve zavisi od prihvatanja ili odbacivanja uma, uključujući i potragu za mirom. Uloga čistote u umu je da iz njega ukloni oblake sumnje i zbrke i čvorove neznanja. Ako u umu nema čistote, neće biti podrške uspehu u duhovnom životu.

Mi stičemo mir tek kad potpuno prestanemo da nalazimo mane drugima. Moramo da osetimo da je čitav svet potpuno naš. Kad zapažamo greške drugih, mi ulazimo u njihove nesavršenosti. To nam ni najmanje ne pomaže. Za divno čudo, što dublje uranjamo, to nam jasnije postaje da su te nesavršenosti drugih zapravo naše sopstvene nesavršenosti, samo u drugim telima i umovima. A ako mislimo na Boga, onda Njegova Samilost i Njegova Božanstvenost uvećavaju našu unutrašnju viziju Istine. Moramo da dođemo do svog punog duhovnog ostvarenja da bismo prihvatili čovečanstvo kao jednu porodicu.

Ne smemo dozvoliti našoj prošlosti da razdire i uništava mir našeg srca. Naša sadašnja dobra i božanska dela lako se mogu suprotstaviti našim lošim i nebožanskim delima iz prošlosti. Ako greh ima moć da nas natera da jecamo, meditacija nesumnjivo ima moć da nam pruži radost, da nas obdari božanskom mudrošću.

Naš mir je u nama i taj mir je osnova našeg života. Zato, počev od danas, odlučimo da ispunimo naše umove i srca suzama posvećenosti, koja je osnova mira. Ako nam je temelj čvrst, bez obzira koliko visoko podignemo zgradu, opasnost nam nikad ne može zapretiti. Jer mir je ispod, mir je iznad, mir je unutra, mir je spolja.