Pitanje: Kako da znam ulazim li na viši nivo dok meditiram, i da to nije samo u mašti?

Šri Činmoj: Postoji veoma lak način da znaš. Ako zaista ulaziš na neki viši nivo, osećaćeš da ti telo postaje veoma lako. Iako nemaš krila, osetićeš da možeš da letiš. Zapravo, kad dosegneš veoma visok svet, videćeš u sebi jednu pticu koja lako može da leti nebom kao što čine prave ptice.

Ako to samo zamišljaš, imaćeš veoma sladak osećaj nekoliko minuta, a potom će ti se odmah javiti mračne ili frustrirajuće misli. Reći ćeš: «Toliko sam učio, a nisam dobro prošao na ispitu», ili «Danas sam se toliko trudio u kancelariji, ali nisam mogao da udovoljim mom šefu». Smesta će ti se javiti te negativne sile u obliku frustracije. Ili, u tebe može da uđe sumnja, pa ćeš reći: «Kako mogu da meditiram tako dobro? Učinio sam toliko loših stvari; mnogo puta sam slagao. Kako Bog može da bude zadovoljan mnome? Kako je moguće da imam ovako visoku meditaciju?» Ali, ako se zaista radi o visokoj meditacijij, osetićeš da se čitavo tvoje biće, poput božanske ptice, uzdiže uvis i leti. Dok imaš taj osećaj, nema tužnih misli, nema negativnih misli, nema sumnje. Sve je radost, sve blaženstvo, sve mir. Letiš nebesima blaženstva.

Ako odmah posle meditacije imamo dobar osećaj prema svetu, znamo da nam je meditacija bila dobra. Ako vidimo svet očima ljubavi uprkos njegovim nesavršenostima, tad znamo da nam je meditacija bila dobra. A ako odmah posle meditacije imamo jedan dinamičan osećaj, ako osećamo da smo došli na svet da učinimo nešto i postnemo nešto, to ukazuje da nam je meditacija bila dobra. Taj osećaj da imamo nešto da učinimo ne znači da hranimo našu ljudsku ambiciju. Ne! Onog trenutka kad pokušamo da nahranimo ambiciju, ona će se obaviti oko nas kao zmija. Mi smo došli na svet da učinimo ono što Bog od nas traži. Bog od nas traži da izrastemo u samu Njegovu sliku. Bog od nas traži da postanemo Njegovi posvećeni instrumenti. Ako tokom meditacije steknemo osećaj da Bog želi da izrastemo u samu Njegovu sliku i da želi da budemo Njegovi posvećeni instrumenti, i ako se taj osećaj posle meditacije pretvori u delovanje, možemo da budemo sigurni da smo dobro meditirali.

Ali, najlakši način da znamo da li smo dobro meditirali je da osetimo da li mir, svetlost, ljubav i blaženstvo iznutra izlaze na površinu. Svaki put kad svetlost izađe na površinu, ili kad ljubav izađe na površinu, te božanske osobine će preplaviti čitavo telo. Kad imamo takvo iskustvo, mi znamo da nam je meditacija bila veoma dobra. Svaki put kad one izađu na površinu, siguno ćemo osetiti da se sećamo jedne zaboravljene priče. Jedino se pomoću meditacije možemo setiti svoje priče koju smo zaboravili. Tu priču je napisao tragalac u nama; nije je napisao niko drugi. Ona je naše delo, ali smo je zaboravili, a meditacija je ono što nam je vraća. Kad se setimo te priče, preplavljeni smo radošću što smo stvorili tako divnu priču, a to je priča našeg života.