IV — Duhovna disciplina

Duhovna praksa

Davenje sebe koje stalno raste i apsolutno poverenje u Boga mogu se lako suprotstaviti snazi nemogućnosti na čovekovom duhovnom putovanju.

Krenite napred samo tri koraka i Bog je zadobijen. Sad, koja su to tri koraka? Prvi korak je težnja. Drugi korak je davanje sebe. Treći korak je oslanjanje na Božansko u sebi.

U ranim fazama duhovne prakse, ostaviti sve Božanskom i misliti da lični napor nije neophodan znači da čovek pokušava da igra pre nego što nauči da hoda.

Tapasja (intenzivna ili aksetska disciplina) kaže aspirantu: „Učiniću da vidiš Boga“. Predaja kaže aspirantu: „Učiniću da Bog vidi tebe“.

Vernost je jedini ključ koji i tapasja i predaja imaju da bi otvorili Božija Vrata.

U krajnjoj analizi, ne može se razlikovati tapasja i predaja. Kada je potpuna i delotvorna, predaja je rezultat tapasje i nije ništa drugo do najteža tapasja.

Što je potpunija aspirantova predaja, to je sjajniji osmeh njegovog psihičkog bića.

Na predaju nežno utiče psihičko biće. Na znanje smelo utiče volja.

Predaja je najpogodnija mreža da se zarobi Božansko. Ona je istovremeno mudrost i znanje na delu.

Spontana poslušnost je ljuska pirinča. Svesna predaja je zrno pirinča.

Zahtevna predaja kaže Bogu: „Oče, ja Te gledam. Udostoji se da pogledaš na mene. Hajde da gledamo jedan drugog“. Posvećena predaja kaže Bogu: „Oče, nije mi potrebno da gledam u Tebe. Samo Ti pogledaj mene. To će biti dovoljno“.

Postoje tri načina da se ispuni potreba duše: ili aspirant stupa napred da vidi Božansko; ili Božansko stupa napred da vidi aspiranta; ili i aspirant i Božansko istkovremeno kreću jedno drugom u susret.

Kad aspirant žestoko izgladnjuje svoj preispitujući um, a obilno hrani svoju predaju, Bog kaže: „Kucnuo je čas. Ja dolazim“.

Predaja nikad ne može biti nešto što se postiže za jedan dan. A kao i ostvarenje, kad se jednom postigne, ona nije čudo za jedan dan.

Iako redovnost u duhovnoj praksi može da izgleda mehanička, ona predstavlja stalni blagoslov odozgo i pokazuje da se razvila određena unutrašnja snaga.

Videti Boga jedino tokom vaše predaje u meditaciji znači objaviti da je Bog više odsutan nego što je prisutan u vama.

Prava meditacija ima slobodan pristup unutrašnjem biću.

Prava posvećenost ima slobodan pristup ispravnoj svesti i stavu.

Kad um i vital zatvore svoje oči zauvek, predaja, ta unutrašnja snaga, otvara svoje oči zauvek.

Disciplina tela je kontrola seksa.
Disciplina vitala je dinamička kontrola agresije.
Disciplina uma je kontrola misli.
Disciplina srca je kontrola emocija.
Čovekova disciplina i božanski ponos njegove duše idu zajedno.