Pitanje: Kad bi mi rekao da možeš da preplivaš okean, ja bih rekao: „Dobro, da vidimo“. Ne bih prihvatio tvrdnju da možeš dok ne bih video da si to uradio, a onda, kad bih video da si to uradio, rekao bih: „Dobro, sad možeš da me učiš“.

Šri Činmoj: Šri Činmoj: Dobro. Ali, ako bi od mene tražio da ti dokažem da sam u stanju da plivam, morao bi da me pustiš da to uradim na moj način. Ako bi mi tražio da dokažem moju sposobnost sa rukama vezanim na leđima i sa vezanim nogama, ne mislim da bih bio u stanju da ti bilo šta dokažem. Ili. kad me ne bi pustio da uđem u vodu, ili kad bi zatvorio oči i odbio da gledaš šta radim, mislim da ništa ne bih mogao da ti dokažem.

Postoji način da jedan duhovni Učitelj dokaže istinitost svoje filozofije ili svog ostvarenja, ali mu moraš dopustiti da to učini na njegov način. Zamolio bih te da se na nekoliko meseci okaneš svojih sumnji, svojih nečistota, svojih želja, i da iskreno, posvećeno i duševno meditiraš sa mnom. Kad bi mi dopustio da se dokažem na taj način, vrlo brzo bi video i osetio istinu. Ali, ako kažeš: «Ne, ja neću da se ti dokažeš na taj način; hoću da mi smesta pokažeš Boga, Istinu i Svetlost ovde, preda mnom», šta bih ja mogao? Tada bih bio bespomoćan. Kad bih doneo Boga, Istinu i Svetlost pred tebe, tvoje unutrašnje oči bi bile čvrsto zatvorene i ti ne bi video ništa; zato bi i dalje sumnjao u moju sposobnost i moju istinu.

U spoljašnjem svetu su ti potrebne oči da bi video da neko nešto čini. Slično tome, u unutrašnjem svetu ti je potrebno treće oko da bi video da neko nešto čini iznutra. Da bi video autentičnost duhovnog Učitelja, čovek mora da upotrebi svoj unutrašnji vid. Spoljašnje oči, koje služe um, beskorisne su kad je potrebno da se gledaju unutrašnje stvari. Ako hoćeš da proveriš autentičnost jednog duhovnog Učitelja, meditiraj i zaroni duboko unutra, umiri svoj um i pokušaj da uđeš u univerzalnu Svest. Jedino ćeš tada videti da li ti taj duhovni čovek govori istinu ili ne. Jedino ćeš tada moći da budeš kompetentan sudija.

Ali, ne možeš da očekuješ da ćeš postati kvalifikovan sudija preko noći. Ako hoćeš da postaneš električar, ti godinu ili dve učiš kod nekog kvalifikovanog električara i pažljivo slediš njegova uputstva. Kad se taj period završi, ako te nije dobro učio, možeš da kažeš: „Ti nisi kvalifikovan“, ili „Ti ne znaš svoj posao“. Ostvarenje Boga je jedan beskrajno teži predmet. Ako ti neki duhovan čovek kaže: „Ja te mogu odvesti Cilju“, moraš doslovno da izvršavaš njegova uputstva minimum godinu ili dve, čak i da bi stekao samo pripremna iskustva koja će ti pokazati da si na pravom putu. Ako od samog početka sumnjaš u njega, ti ni sebi ni njemu ne pružaš šansu. Ako tvoj Učitelj kaže: „Ja sam video Svetlost i odvešću te toj Svetlosti“, moraš da mu pružiš priliku da te odvede toj Svetlosti. Moraš da budeš strpljiv i moraš da mu budeš potpuno poslušan. Ja koristim reč „predanost“, ali, da bi makar i počeo, potrebna je potpuna poslušnost. U tom cilju, moraš da potpuno odbaciš sumnjajući um. Uz pomoć strahovite samodiscipline, moraš da se prisiliš da prestaneš da sumnjaš, čak i ako moraš da kažeš sebi da je to samo privremeno. Reci: „Prestaću da sumnjam na dve godine i pružiću tom čoveku priliku da mi pokaže Svetlost“. Ali, ako sumnjaš u njegova učenja dok pokušavaš da učiš od njega, ti naprosto uništavaš svoje šanse.

Ako hoćeš da vidiš nešto u spoljašnjem svetu, moraš da odeš na mesto gde se to može videti. Isto je i u unutrašnjem svetu. Kad neka duhovna osoba kaže da čini ovo ili ono, moraš da se uzdigeš do njenog nivoa, na njenu ravan, da bi to video. Sve mora da se vidi ili oseti u svom svetu. Ja ne sudim o nauci, jer nikad nisam ušao u taj svet; nisam kvalifikovan da prosuđujem o njoj na njenom nivou. Fizička istina mora da se vidi u fizičkom svetu, a duhovna istina mora da se vidi u duhovnom svetu.

Zapadnjaci imaju poseban problem sa svojim razvijenim umom. U duhovnom životu je zaista prepreka imati viokorazvijen intelektualni um. Ali, ako ga preobraziš i transmutiraš, on može da postane veoma koristan insrument. Hteo bih da ti ispričam jednu indijsku narodnu priču o tome.

Jedan tragalac, koji je proučio na hiljade i hiljade duhovnih knjiga, pođe jednom Učitelju i reče: „Učitelju, proučio sam sve čemu knjige mogu da nauče, a sada bih hteo da učim od tebe“.

Učitelj reče: „Ti nisi podoban za mog učenika“.

Tragalac upita: „Kako to da nisam podoban za tvog učenika? Ovde si za učenike primio svakakve neznalice, a ja sam proučio mnoge knjige i sve svete spise“.

Učitelj odgovori: „Zbog toga što si naučio, ti sada moraš da se odučiš, dok oni ne moraju ni od čega da se odučavaju. Ti na svojim plećima nosiš ogroman teret. Dok se ne rasteretiš, nećeš ništa naučiti od mene.Ali, ovi moji nedužni učenici nisu opterećeni informacijama iz knjiga; oni su neiskusni“.

Potom je Učitelj zamolio tog tragaoca da mu donese jedan godišnjak i otvorio ga je na određenoj stranici. „Ovde piše da će tog i tog sata pljuštati kiša. Sad, iscedi papir. Pada li kiša? Iscedi čitavu knjigu. Pada li kiša? Iscedio si knjigu koliko si mogao, ali kiše nema. Knjiško znanje je teorijsko znanje. Jedino je iskustvo praktično znanje. Naprosto se oduči od svega čemu si se učio tolikih godina, a onda ćeš biti podoban da postaneš moj učenik“.

Indijski Učitelji su ponekad veoma, veoma strogi, a možda bismo mogli da kažemo i veoma grubi, prema svojim učenicima kad ovi dođu sa intelektualnim pitanjima. Ponekad nemilosrdno grde svoje učenike. Oni hoće da im pokažu da nepotrebno intelektualizovanje samo ometa njihov duhovni razvoj.