179

Hrabrost je apsolutno neophodna u našem duhovnom životu. Već i da bi se prihvatio duhovni život, potrebna je ogromna hrabrost. Jedino božanski hrabra duša, jedino božanski nadahnuta duša može da brzo stigne do najvišeg Cilja.

Ta hrabrost nije hrabrost neke nadmene, grube osobe koja udara druge da bi pokazala svoju nadmoćnost; ona je potpuno drugačija. Ta hrabrost je naša stalna svesnost o tome u šta se upuštamo, šta ćemo postati ili šta čemo otkriti. Mi moramo da se hrabro bacimo u okean duhovnosti, ali moramo da znamo da ne skačemo u more nesigurnosti. Nesigurnost i duhovnost nikad ne idu zajedno. Kad govorimo o hrabrosti, moramo da znamo da hrabrost znači sigurnost.

Ostvarenje Boga nećemo postići na silu, već stalnim davanjem sebe. Davanje sebe je najmoćnije oružje, jer u davanju sebe leži istinska hrabrost. Kad znamo, osećamo i uviđamo da je Bog naš, a da smo mi Božiji, vidimo kako iz nas izvire spontana hrabrost.