Pitanje: Postoji li neka neizlečiva duhovna bolest?

Šri Činmoj: Postoji jedna gotovo neizlečiva bolest u duhovnom životu, a ta bolest je popuštanje sebi. To popuštanje sebi je zaista jedna vrsta nečistote i traje dugo, dugo vremena. Kad nestane neiskrenost, kad ode strah i kad iščezne sumnja, videćete da popuštanje sebi ostaje i dalje, bilo u fizičkom svetu, bilo u mentalnom svetu misli i ideja.

U poređenju sa drugim preprekama, popuštanje sebi je neizlečivo. A svakako je neizlečivo ako tragalac nije dovoljno snažan da se bori protiv njega. Ali, to se dešava samo kod običnog tragaoca. Ako je neki tragalac na pragu ostvarenja, on se može osloboditi od popuštanja sebi. Inače, popuštanje sebi traje veoma dugo. Milošću Svevišnjeg, jednog dana ćete morati da se izlečite od popuštanja sebi; ali, za to vam je potrebna ogromna i stalna težnja.

Nama je veoma lako da kažemo: «Božijom Milošću, sve je moguće». To smo čuli od svojih predaka, od svojih roditelja, od svih duhovnih Učitelja. To je istina, ali ta Milost ne dolazi bilo kome. Ta Milost dolazi jedino onima koji stvarno teže. Kad kažete da je Milošću Božijom sve moguće i da ništa nije neizlečivo, morate da budete veoma pažljivi da se postarate da to nije samo igranje rečima.

Popuštanje sebi je neizlečiva bolest baš zato što je nivo ljudske težnje toliko nizak. Na današnjem nivou razvoja, nivo ljudske težnje je užasno nizak, neoprostivo nizak. Bog, koji radi sa Beskrajnom Samilošću, oprostiće nam bez obzira šta činimo, ali mi nećemo oprostiti sebi! Kad naša iskrenost izbije na površinu, kad naša božanska pravednost izbije na površinu, mi nećemo oprostiti sebi. Kako možemo da primimo istinu kad znamo da smo toliko nesavršeni i popustljivi u našoj fizičkoj i vitalnoj prirodi? Svaki tragalac mora da oseti da je popuštanje sebi gotovo neizlečiva bolest, osim ako je spreman da najbrže trči i ako je spreman da u svakom trenutku žrtvuje ono što ima i ono što jeste. Ako je spreman da se odrekne svega radi Boga, ništa nije neizlečivo.

Ja ne pokušavam da vas obeshrabrim; svim srcem bih želeo da vas ohrabrim. Ali, sa svom iskrenošću, moram da kažem da je popuštanje sebi nešto što je najteže izlečiti. To je najteži deo puta za jednog duhovnog aspiranta. Jednog dana će, međutim, ono nesumnjivo biti pobeđeno, naprosto zato što Bog neće dopustiti nikome da nastavi da popušta sebi. Bog želi savršenstvo za svakog pojedinca na svetu. To je samo pitanje vremena.