Pitanje: Često u svom životu imam krizu.

Pitanje: Upravo tako! Izgleda kao duhovna kriza, a onda shvatim da je mentalna kriza. Ponekad se čak ispostavi da je fizička kriza. Kako da se bavimo fizičkim a da to ne postane duhovni problem?

Šri Činmoj: Ponekad od fizičke krize dobijemo duhovnu krizu. Sada govorim u trećem licu. Recimo da neko ima oštar bol u nozi, na primer. Moj sopstveni bol u nozi je tako loš; traje mesecima i mesecima. Ako bi ga imala neka obična osoba, kod nje bi se pojavila sumnja, sumnja u molitveni život. Ta osoba bi rekla: „Ja se molim i molim Bogu da mi izleči koleno“. Recimo da Bog uopšte nije izlečio koleno te osobe. Tada bi osoba rekla: „Ili Bog ne brine za mene, ili moja molitva nije iskrena, jer smo čuli da nijedna iskrena molitva nije uzaludna“.

Molitva te osobe može da bude veoma iskrena; ali, ako je molitva zaista iskrena, tada se mora završiti u predanosti. Ona se moli, moli, moli Bogu da joj izleči koleno. Ali, ako molitva ode do krajnjeg – ako ponudi konačnu molitvu – to postaje predanost. Tada će tragalac reći: „Ako je to ono što Bog želi, ako On želi da patim od bolova u kolenu, onda neka bude tako“.

Pre te tačke, možemo da sumnjamo u Božju Samilost prema nama ili možemo da sumnjamo u iskrenost naših molitvi. Tako počinje kriza sa fizičkim. Duhovni problem je počeo od grubog fizičkog: gubitak vere u sebe, u Učitelja, u Boga. To može da počne u fizičkom.

A sa druge strane, kada postoji duhovni problem, može se ispoljiti u fizičkom. Duhovni problem broj jedan je nečistota. Svi duhovni problemi imaju koren. U korenu neprijateljskih sila je nečistota.

Nečistota poprima različite oblike, različite forme. Nečistota može biti u vitalu, u fizičkom, u umu. A opet, nečistota iz uma, vitala ili tela može ući u srce. Čak i srce može biti nečisto, ali ne i duša. Bez obzira koliko sam nečist u fizičkom, vitalu, umu ili srcu, ta nečistota nikada neće dodirnuti dušu. Duša je iznad nečistote, ali čak i srce može biti nečisto.

Imam neke učenike čija su srca godinama i godinama bila izuzetno, izuzetno čista. 'Izuzetno' je prava reč. Ali, tokom godina su njihova mentalna, vitalna i fizička nečistota postale toliko jake da su iskvarile čistotu srca. Kada pogledam te učenike koji sada imaju nečistotu u srcu u velikoj meri, pitam se šta se desilo. Nečistota je iz uma, vitala i fizičkog ušla u srce.

Za početak, pričali smo o duhovnom. Rekao sam da od fizičkog problema može doći simnja i sve upropastiti. Kada iz uma, vitala, čak i iz srca uđe nečistota – depresija, frustracija, ljubomora, nesigurnost – sve može biti uništeno. Koren problema je nečistota, ali se ona u nekom trenutku ispoljava na određeni način i mi je onda zovemo nesigurnost, ljubomora ili nekom drugom nebožanskom osobinom.

Gang protiče svuda. Na različitim mestima ima različita imena. I voz ide ovamo-onamo. Svaka stanica ima drugo ime, ali je voz isti, deo iste linije. Moj otac je bio šef Asam Bengal Železnice. Od jedne do druge tačke je bilo možda par stotina stanica. To je isti voz, samo što stanica ovde ima jedno ime, tamo ima drugo ime, na trećem mestu ima treće ime. Ali, počinje iz jednog izvora, a izvor te određene vozne linije ima samo jedno ime. Kada naša nečistota dođe do jedne tačke, zove se ljubomora; na drugoj tački se zove frustracija; negde drugde se zove sumnja u sebe, a svaka od njih ima drugo ime.

Šta se dešava? Ljudi koji se brinu o liniji, svakog dana proveravaju da li voz kasni. Na potpuno isti način, mi u nama imamo dobra bića koja se trude da nas zaštite. Svako od nas ima anđela čuvara ili neka unutrašnja bića koja nas štite, ili pokušavaju da nas zaštite, kao i ljudi koji proveravaju voznu liniju, oni pokušavaju da uđu u um, vital ili fizičko kada u tim delovima bića postoje loše sile. Anđeli čuvari ili unutrašnja bića pokušavaju da nas prosvetle ili zaštite. Oni svakog dana proveravaju, kao što su ljudi zaduženi da proveravaju voznu liniju.

Ako nisu oprezni, jednog dana se može dogoditi nesreća na putu. Odjednom se vital opire zbog frustracije. Tragalac kaže sebi: „Borim se tako mnogo dana, meseci i ne činim nikakav napredak“. Kada se vital opire, ko najviše pati? Fizičko telo. Kada se um opire, vital najviše pati, a i drugi delovi bića takođe pate. Ako se jedan deo opire, ako se um opire, drugi delovi će patiti, srce će takođe patiti. Duša može da ostane daleko iznad patnje. Ako želi da pati, ona može; ali obično kaže: „Ne, ja ne želim da patim. Ubaciću svetlost u vital i um“.

Mi imamo mentalnu krizu, a onda dobjemo fizičko oboljenje. Ako oboljenje ne ode posle nekog vremena, mi počinjemo da sumnjamo u svoje molitve ili posumnjamo u Božju Samilost. Kada krene duhovna kriza, bilo iz nečistote, ljubomore ili nesigurnosti, ako se ne pobrinemo za nju, ako je ne izlečimo, sledi opiranje. Opiranje znači da ćemo napustiti stazu, da ćemo odustati od duhovnosti. Ako ne izlečimo sebe od tih pogrešnih sila u umu, šta onda radimo? Možda ćemo napustiti stazu, možda ćemo govoriti loše o Učitelju, možda ćemo govoriti loše o samoj duhovnosti. Tako počinje kriza. Sve u nama se opire. Mi sebi kažemo: „Ja to ne želim više, ja to ne želim više. Pokušavao sam i pokušavao godinama. Bio sam na stazi dvadeset i pet godna. Da tu ima nečega, zar ne bih to dobio do sada? Nema ničega; sve je šala“.

Da li je jasno? Od fizičke krize postaje duhovna kriza, ili od duhovne krize može nastati fizička kriza. Naše fizičko telo tada napušta stazu. To je ono što se dešava. Kriza može početi u umu. Zatim ide do fizičkog, dolazi opiranje, i mi odlazimo sa staze.

Ako ne odemo iznad privlačnosti i odbojnosti, da li ćemo ikada ostvariti Najviše? Ja sam ostvario Najviše. Dok sam živeo u Ašramu, morao sam da raznosim sirova jaja u maloj korpi omiljenim učenicima Božanske Majke kojih je bilo dvadeset. Majka bi napisala imena svojih omiljenih učenika na jajima. Možda sam ja bio jedan od njih. Kad god je bila zadovoljna sa mnom, davala bi mi dva sirova jajeta. Kao moje ime, uvek bi pisala 'Čin'. Imena svih su bila napisana na jajima. A ja sam morao biciklom da idem tamo-amo i svuda da bi ih isporučio. Oko jaja je bila vata ili nešto mekano, kako ih ne bih slomio. Morao sam biciklom da obiđem tako puno mesta!

Ponekad, kada sam živeo u umu, mislio sam: „Šta ja to radim, idem biciklom s mesta na mesto?“ Da li sam uživao u tome? A ipak, koliko sam to posvećeno radio! Privlačnost ili odbojnost: ako ti se ne sviđa, moraš svejedno da ga radiš. Srećom, nikad nisam ispustio jaja! Govorim vam da privlačnost i odbojnost nisu bitne. Da li sam ja voleo da raznosim jaja tamo i ovamo? To sam morao da radim srećno, i sada imam rezultate. I vi treba da služite na isti način.