Pitanje: Ponekad kada ti se lično približim ili kada pokušavam da ti priđem kroz meditaciju, setim se da si rekao da je u zahvalnosti sve prisutno.

Pitanje: Osećam da je potrebno da idem do iskrenosti, pre nego što mogu imati bilo kakvu zahvalnost. Ja osećam da sam iskren ako priznam da nemam ovo spontano osećanje zahvalnosti. Ako zahvalnost osećam samo na površini, mislim da to nije stvarno.

Šri Činmoj: Ono je stvarno. Indijci kažu da će samo kroz đapu ostvariti Boga. Ujutru možeš da kažeš 'Guru' ili 'Svevišnji, Svevišnji, Svevišnji, Svevišnji.' Ako 'Svevišnji' izgovoriš četiri ili pet hiljada puta, možda tvoj 'Svevišnji' isprva neće doći iz samih dubina tvog srca. Može se desiti da iskrenost ne dođe iz prve. Kada pokušaš da sprint od 100 m trčiš najbrže, ako prvo ne trčkaraš, ako se prvo ne zagreješ, ako ne istegneš noge, kako možeš da trčiš najbrže? Ne, ne možeš. Potrebna ti je priprema.

Istina je da ja kažem da se u zahvalnosti sve može naći. Ako razviješ zahvalnost, u toj zahvalnosti se sve može naći. Ali i druge božanske osobine, takođe, moraju biti tu, kao recimo jednostavnost. Um mora da bude veoma jednostavan, srce mora da bude čisto, a čitav život treba da bude kao dečiji. Oni su kao te vežbe istezanja. Ako ne uradiš vežbe istezanja, ako ne trčkaraš, kako ćeš trčati najbrže?

Ti govoriš da zahvalnost nije ni od kakve koristi, ako nema iskrenosti. Šta vredi zahvalnost, ako nije iskrena? Ali ja ti kažem da moraš da uradiš nekoliko pripremnih stvari ako želiš da stekneš iskrenost. Treba da počneš sa duhovnim vežbama, kao što je đapa. Izgovaraj: 'Svevišnji, Svevišnji, Svevišni' ili obavljaj druge duhovne aktivnosti, i to je tvoje istezanje, to je tvoje trčkaranje. Zatim, nakon par minuta, tvoj cilj je da trčiš najbrže. Tada će doći zahvalnost kao najbrži sprinter.

Sa druge strane, na početku treba da radiš đapu ili druge duhovne vežbe, ako što je pevanje duhovnih pesama. Ako otpevaš nekoliko duševnih pesama, to su tvoje vežbe istezanja. Ako otpevaš „Tomare Rakhibo“, „Jiban Debata“, „Bhulite Diyona“ ili druge omiljene pesme, to će ti pomoći da na površinu izneseš tvoju najiskreniju zahvalnost. Da bi dosegli naše najviše, da bi smo dali sve od sebe, potrebno nam je nešto da se pripremimo. Čak i u kolima, ako pritisneš gas i odmah pokušaš da voziš sa sto ili sto pedeset kilometara na čas, kola se mogu oštetiti ili se ti možeš povrediti.

Zahvalnost mora doći malo po malo. Ona ne dolazi odjednom. Nekim trkačima je postepeno, postepeno potrebno sve manje vremena da dosegnu svoju najbržu brzinu, dok je drugima potrebno dosta vremena. Ako ti je jednom, recimo, trebalo petnaest ili dvadeset minuta da na površinu izneseš tvoju krajnju zahvalnost, kroz vežbu ćeš to vreme postepeno moći da svedeš na pet, ili čak tri minuta.

Da li je jasno? Ovo su baš simpatična pitanja, veoma fina pitanja!