Pitanje: Kako je moguće da odvojimo želju i težnju našom krajnje ograničenom unutrašnjom vizijom? One se tako lako ujedine.

Šri Činmoj: Težnja i želja se lako mogu odvojiti. Ako je to težnja, tvoje postojanje će automatski biti odvojeno od želje. Ako je težnja, tada ćeš bezuslovno davati čovečanstvu šta god da imaš. Ako je to iskrena težnja, tada je sam čin davanja najveća radost, vaša najveća blagodat. Ali, ako je to želja, nakon deset godina će postojati uslov. Danas imate dobru želju da nešto date čovečanstvu: par voćaka ili neku svotu novca ili nešto drugo. Nakon deset godina ćete reći: “Pogledaj kako je čovečanstvo nezahvalno! Toliko sam pružio od svog života, dao sam moje materijalno bogatstvo, ovo i ono, ali me čovečanstvo nije uvažilo; nije mi se uopšte zahvalilo.” Želja će uvek plakati za razultatom, odmah ili za deset ili dvadeset godina. Ali težnja neće plakati za rezultatom. Težnja će jedino plakati da postane bezuslovno jedno sa Božjom Voljom.

Još jedna stvar, kada tražim od vas da za mene uradite određene stvari, to nije zato što tražim određeni rezultat. Daleko od toga. I kažem vam, nakon ostvarenja Boga, nema ničega na Zemlji što me može očarati. Samo jedna stvar me očarava, a to je vaša gorljivost da primate više Svetlosti, više Mira, više Blaženstva. Kada tražim od vas da uradite nešto za mene, molim vas da osetite da meni to nije potrebna. Verujte mi, ako nemam kastetofon sa četiri trake, moći ću da postojim na Zemlji. Ali, ako vi osećate da radite za mene, vaša težnja se odmah uvećava. Ako time što sam na Zemlji mogu da uvećam vašu težnju, tada osećam da je to vredno truda. Inače, nijedan materijalni predmet, ništa na Zemlji neće pridodati mom ostvarenju. Moje ostvarenje obuhvata čitavo moje postojanje: telesnu stvarnost, vitalnu stvarnost, umnu stvarnost, psihičku stvarnost, sve. Ništa joj ne može doprineti.

Jedan učenik je upitao gradonačelnika da proglasi „Dan Šri Činmoja“. I da gradonačelnik nije proglasio „Dan Šri Činmoja“ ne mislim da bi moja težnja opala, ili da bi moje ostvarenje nestalo. Ne, ali težnja ovog učenika se umnogome povećala jer je svojim ograničeni sredstvima pokušao da služi svog Gurua. Što više činite za mene, to više uvećavate vašu ljubav prema Bogu, Istini i Svetlosti.

Svaki put kada uradite nešto za mene, stvarate više prijemčivosti i iznosite na površinu prosvteljenje vaše duše. Na kraju, vi ste ti koji dobijaju, a ne ja. Ali, ako osetite da radite za sebe, tada ste gotovi! A postajući jedno sa vašim postignućem, i ja dobijam. Ja ne mogu da odvojim moje postignuće od vašeg. Vaša postignuća prisvajam kao svoja. Na nesreću, vi ne prisvajate moja postignuća za vaša. Kada nešto postignete, kažem vam, ja iskreno osećam da sam ja taj koji je to postigao. Ali, kada ja nešto postignem, vi kažete: „On je to uradio. On će dobiti zasluge. On će se proslaviti.” Ne, ne, ne! Uvek postanite jedno sa mojom težnjom i tada ćete moći da prisvojite sva moja postignuća kao vaša sopstvena.