64

Moje oči su tako slepe
Da ne vide
Samilost mog Gospoda.

Moje srce je tako tupo
Da se ne oseća
Samilost mog Gospoda.

Moj um je tako arogantan
Da mu nije stalo
Do Samilosti mog Gospoda.

Moj vital je tako glup
Da misli da mu nije potrebna samilost
Ni sa Zemlje ili sa Neba.

Moje telo je tako letargično
Da uživa u snu neznanja
Sve vreme.
Tako da ono ni ne zna
Šta je samilost.

Ali moja duša je potpuno probuđena.
Stoga, ona nepogrešivo zna
Da dah mog života savršenstva
Živi u Samilosnom Srcu
Mog Gospoda.