64

```

Moje oči su tako slepe

Da ne vide

Samilost mog Gospoda.

Moje srce je tako tupo

Da se ne oseća

Samilost mog Gospoda.

Moj um je tako arogantan

Da mu nije stalo

Do Samilosti mog Gospoda.

Moj vital je tako glup

Da misli da mu nije potrebna samilost

Ni sa Zemlje ili sa Neba.

Moje telo je tako letargično

Da uživa u snu neznanja

Sve vreme.

Tako da ono ni ne zna

Šta je samilost.

Ali moja duša je potpuno probuđena.

Stoga, ona nepogrešivo zna

Da dah mog života savršenstva

Živi u Samilosnom Srcu

Mog Gospoda.

```

From:Sri Chinmoy,Dvadest sedam hiljada izdanaka težnje, deo 1, Agni Press, 1983
Izvorno sa https://rs.srichinmoylibrary.com/ap_1