Pitanje: Da li vidiš rezultat rada koji je Vivekananda obavio u Americi?

Šri Činmoj: Velike duše, oslobođene duše, ostvarene duše, spasitelji Zemlje, dolaze na ovaj svet zbog preobražaja sveta, ali je to praktično uzalud. Oni dođu, ali jedva da mogu išta da postignu. Vivekananda je je taj koji je doneo indijsku duhovnost na Zapad. To je trajalo, ali bi trajalo mnogo duže da mnogi učitelji hata joge nisu došli na Zapad. U jednu ruku, može se reći da su zapadnjaci, pošto nisu bili dovoljno duhovni za početak, uradili pravu stvar počinjući sa hata jogom, koja je kao obdanište. Postoji velika razlika između vežbi hatha joge i običnih fizičkih vežbi i velika je prednost kad se radi hata joga. Ali u drugu ruku, da su počeli odmah od početka da rade jogu koncentracije i meditacije, kao što Indijci to rade, mnogo više bi napredovali. Postoje mnogi Ašrami u Indiji gde uopšte ne praktikuju hata jogu. Ne pridaju nikakvu pažnju hatha jogi. Na isti način, mogli su početi i na Zapadu sa pravim meditacijama.

Međutim, veliki broj svamija je došao ovde nakon Vivekanande i počeli su da poučavaju hata jogu. Zanemarili su meditaciju i unutrašnji život, pa su zapadnjaci povezali jogu samo sa fizičkim vežbama. Vivekanandin Vedanta pokret bio je osujećen hata jogom. Opet, postojali su u Americi neki kojima je bila važna dublja duhovnost. Onda su hata joga učitelji, koji možda u Indiji nikada nisu meditirali, postali pametni. Pridodali su meditaciju svom sopstvenom učenju da bi mogli da zadrže bar neke učenike.

Ali kada je reč o meditaciji, želim da kažem da su mnogi moji učenici meditirali duže i iskrenije nego što su neki od ovih svamija meditirali u Indiji. Možda su tamo ostali trideset, četrdeset ili čak pedeset godina, ali od tih četrdeset ili pedeset godina možda nisu ozbiljno meditirali ni mesec dana. Neki od tih učitelja uopšte nisu imali duhovnog učitelja, dok su drugi odlazili kod neke duhovne osobe veoma kratko vreme. Zatim su došli na Zapad i oslonili se na ime svog učitelja. Rekli su: „Imao sam tog i tog za svog Učitelja.“ Ali neki od ovih takozvanih učenika nisu čak ni ostali u Učiteljevom ašramu. Ili su možda ostali u ašramu dan ili mesec dana. Dok su Učitelji bili živi, možda su ovi svamiji bili njihovi najgori učenici. Učitelji možda nikada nisu ni znali da su ovi učenici sa njima. Ali onda su ti takozvani učenici postali samozvani „odabrani instrumenti“ svog Učitelja na Zapadu.