Avatari

Pitanje: Koji kriterijum možemo da koristimo da bismo prepoznali Avatara?

Šri Činmoj: Jednom je Svami Vivekananda išao u Istočni Bengal i tamo su mu prilazili mnogi učenici različitih Učitelja moleći ga da poseti njihovog Učitelja, za kojeg bi tvrdili da je Avatar. Rekli bi: „Molim te, dođi da vidiš moga Gurua. On je nesumnjivo Avatar“. A sledećeg trenutka bi drugi rekao: „Moj Guru je Avatar. Ja to znam. Molim te dođi i upoznaj ga“. Tako da je Vivekananda rekao da u Istočnom Bengalu Avatari rastu kao gljive.

Nažalost, u zapadnom svetu reč „Avatar“ ne razumeju. Možda će trebati dosta godina ili čak vekova da bi razumeli reč „Avatar“, oprostite mi na iskrenosti. Postoje neke reči koje su veoma sadržajne i značajne, a u duhovnoj svesti su tako teške da ih obična osoba nikako ne razume. Reč „Avatar“ je jedna od tih reči, možda i najteža reč. Znate kako da je izgovorite, ali da bi neko shvatio najvišu prirodu Avatara mora postati gotovo duhovni svetac.

Razlika između jogija i Avatara je kao razlika između malog deteta i odraslog čoveka. Mora se biti na vrlo, vrlo visokom nivou duhovne svesti da bi se dobio bar letimičan pogled na Avatara. Šri Krišna je bio Avatar, ali samo pet osoba ga je prepoznalo. Šri Ramakrišna je bio Avatar i tek nekolicina ga je prepoznala. Hrist je bio Avatar, ali ga je malo ljudi znalo. Ali čak i ovi Avatari nisu istog standarda. Čovek može da prepozna nekoga ko je santimetar ili nekoliko santimentara iznad njega. Možete da prepoznate mudraca, sveca ili jogija. I jogi je beskonačno nadmoćniji od mudraca ili sveca. Kad je neko jogi, to znači da je sjedinjen sa Najvišim. Ali Avatar je direktni potomak Boga, otelovljeni deo Boga koji neprestano istovremeno funkcioniše i na Najvišem i na najnižem. Jogiji održavaju izvestan visok nivo i na njemu funkcionišu. Ako se spuste sa tog nivoa da bi uzdigli svest čovječanstva, ne mogu dobro da funkcionišu i ponekad su tu zarobljeni, izgubljeni. Oni održavaju izvestan nivo svesti, pa kad drugi postanu u stanju da dosegnu taj nivo, onda mogu da im pomognu. U slučaju Avatara, on može da boravi i na Najvišem i na najnižem, ali kad deluje na najnižem nivou, to na njega ne utiče.

Avatar je ljudsko biće. On govori, jede i pravi šale. Ali kada uđe u svoj Najviši nivo, on ide daleko iznad visine vašeg vidokruga. Ako ikada imate čak i mali uvid u više svetove kojima Avatar ima slobodan pristup, osetićete da će ceo vaš život biti predmet potpune predanosti pred stopalima vašeg Učitelja. Čak i ako vas Učitelj šutne ili izbaci iz svog Centra, ostaćete mu verni, jer ste od njega dobili nešto što znate da nikada nećete moći da dobijete ni od koga drugog na Zemlji.

Kad na Zemlji postoji Avatar, on otelotvoruje svest svih ostalih Avatara koji su došli na svet. Kad je Šri Ramakrišna bio na samrti, a Vivekananda, njegov najdraži učenik, sumnjao u njega čak i u tom poslednjem trenutku, rekao je: „Onaj koji je Rama, onaj koji je Krišna, u jednom obliku je Ramakrišna.“ Na Istoku je lakše verovati da je Rama u meni, da je Krišna u meni, da je Ramakrišna u meni i da su drugi Avatari u meni. Na Zapadu, nažalost, poznajemo samo jednog Avatara, Hrista. Ili ga prihvatamo ili ga odbacujemo. Ako ga prihvatimo, onda, prema Crkvi, za nas ne može biti drugog duhovnog Učitelja; ali ako ga odbacimo, onda ćemo možda obratiti pažnju na nekog drugog duhovnog Učitelja!

Hrist, Buda, Šri Krišna i svi veliki duhovni Učitelji došli su iz istog božanskog Izvora. Ako kažemo da je Hrist jedini Spasitelj, onda će odmah neko od Krišninih učenika reći: „Ne, Krišna je jedini Spasitelj“. I tu počinje problem. Trebalo bi da osećamo da je Svevišnji jedini Spasitelj. On je taj koji je uzeo oblik kog zovemo Hrist. On je uzeo oblik Krišne, Ramakrišne i tako dalje. Na taj način idemo prema Svevišnjem. Svevišnji je krajnji. Kao i mi, i Krišna, i Buda i svi Avatari su došli od Njega, i svi treba da idemo ka Njemu.

Pitanje: Kako da razlikujemo Hrista, Ramakrišnu i Boga ako su oni u svesti svi isti?

Šri Činmoj: Nije uopšte neophodno praviti razliku. Oni su se pojavili u različita vremena, ali su jedno. Oni su svi Božija deca u različitim oblicima. U ovoj inkarnaciji imaš neko ime a u prethodnoj inkarnaciji si imao neko drugo ime. Čak i u ovoj inkarnaciji te majka zove jednim imenom, tvoj suprug te zove drugim, tvoja deca nekim trećim imenom, a mi te zovemo opet nekim različitim imenom. Ali, ti si ipak ista osoba. Duh je jedan, ali oblici su različiti. Bog je Univerzalni Duh, ali On preuzima različite oblike. Hrist je uzeo ljudsko telo, ljudski oblik. Buda ih je također uzeo. Šri Ramakrišna ih je uzeo, Šri Krišna ih je uzeo, svi su uzimali ljudske oblike. Kad duša uđe u telo, duša tada treba da ispolji unutrašnju božanstvenost. Veliki duhovni Učitelji su se ispoljili, ali ti se nisi još ispoljila. Znači, u duhu smo svi isti, ali u oblicima smo postali mnogostruki. Na taj način može da se odigra božanska igra.

Pitanje: Kakva je razlika između svesti koju je postigao Buda i koju je postigao Hrist?

Šri Činmoj: Oprosti mi što ovo kažem, ali neće ti nimalo pomoći ako znaš šta je Hrist postigao ili nije postigao. Ono što je važno je to da li ti pokušavaš da izrasteš u sliku i priliku Hrista. Samo ti to može pomoći. Ako znaš šta je Hrist postigao, šta je Buda postigao, od toga nema nikakve koristi. Može ti pomoći samo ako pokušavaš da izrasteš i Hristovu svest ili u Budhinu svest. A opet, doći će vreme kad ćeš morati da prevaziđeš čak i to. Treba da osećaš da je Bog uzeo određenu dušu i doneo je na svet sa spoljašnjim oblikom. Jednu je zvao Hrist, a drugu je zvao Buda. Bog je želeo da te dve duše odigraju ulogu Hrista i Budhe. Od tebe On želi da odigraš neku drugu ulogu.

Bog želi da se igra u svakom i kroz svakog na jedinstven način. Ove velike duše su odigrale, recimo, ulogu božanskih lavova. Sad Bog želi od tebe da igraš ulogu malog insekta. Time što su odigrali lavove, oni su ispunili svoje uloge na način krajnje zadovoljavajući. U tvom slučaju, ako Bog želi da budeš insekt, pa ako odigraš ulogu insekta na krajnje zadovoljavajući način, Bog će biti veoma zadovoljan. On te neće pitati: „Zašto nisi igrao ulogu lava?“ Zatražio je od tebe da odigraš ulogu insekta i On ne očekuje ništa drugo. Svaka duša mora da odigra svoju sopstvenu ulogu. Hrist, Buda, Šri Krišna - svi oni su uspešno odigrali svoje uloge zato što su bili svesni Božiji instrumenti. Oni još uvek iznutra igraju svoje uloge. Ako mi ne budemo igrali svoje uloge, onda će Bog ostati neispunjen i neispoljen.

U Indiji neki Učitelji kažu učenicima: „Nemoj da koristiš reči 'Beskonačnost', 'Besmrtnost' i 'Večnost'. Samo misli o tome gde si ti“. Ja vam kažem to isto. Ne opterećujte se svešću Hrista ili Budinom svešću. Bavite se samo sopstvenom svešću. Ni na koji način ne želim da obeshrabrim ni tebe niti bilo koga. Ako iz radoznalosti želiš da znaš neke stvari, te stvari ti mogu postati prepreka. Ako bi sada razmišljao o cilju koji su oni dostigli, bio bi potpuno izgubljen.

U indiji su mnogi ljudi poludeli razmišljajući sve vreme o Budinom ostvarenju, Krišninom ostvarenju ili ostvarenju Ramakrišne umesto da počnu na pravi način, tako što će meditirati. Razmišljajući neprestano o Krišninom ostvarenju ili Budinom ostvarenju, oni su uverili sebe da su dosegli Krišninu svest ili Budinu svest. Kad su pomislili da su dosegli tu svest, poludeli su. Bilo je mnogo njih u Bengalu koji su imali fizičku snagu, vitalnu snagu, mentalnu snagu, pa su sve vreme mislili samo na Vivekanandu dok nisu osetili da su i oni postali Vivekananda. Onda, kad bi bili stavljani na probu, kad bi se suočili sa svetom, shvatili su da su krajnje beznačajna stvorenja.

U duhovnom životu je uvek bolje napredovati korak po korak. Kad se popneš visoko, vrlo visoko, onda ćeš biti u stanju da vidiš Budinu svest i Hristovu svest. Trenutno je, međutim, beskorisno da razmišljate o tim stvarima. Samo će vas zbuniti.

Maratonska trka je duga preko dvadeset šest milja. U trenutku kad starter da znak za start, ako trkač pomisli da mu treba dvadeset šest milja da stigne na cilj, pripadne mu muka. „Moram da trčim dvadeset šest milja!“, misliće, i onda će odustati. Ne, dok trči mora da razmišljati da trči četvrt milje, pola milje, milju i tako dalje. Ako misli da mora odjednom da stigne do cilja, obeshrabriće se čim počne. Reći će da je to nemoguće. Ako dete iz vrtića misli na diplomski rad dok još uči abecedu, reći će da je to nemoguće. Ako pomisli da mora da diplomira što pre, samo će poludeti. A onaj koji zna da je trenutno u vrtiću, da će sutra ići u osnovnu školu, onda u srednju i tako dalje, imaće trajnu insipraciju.

Pitanje: Da li duše imaju stotine i hiljade inkarnacija pre ostvarenja?

Šri Činmoj: Da, jedino Avatari nemaju toliko inkarnacija. Ima, međutim, izuzetaka. Uzmite Budu. Prošao je kroz veoma mnogo inkarnacija u životinjskim životima i u ljudskim životima. Ali, drugi duhovni Učitelji nisu prošli kroz toliko inkarnacija, oni nisu želeli da uživaju u svetu toliko mnogo puta.

Pitanje: Kada je Avatar u jednoj od svojih životinjskih inkarnacija, da li će znati da je Avatar?

Šri Činmoj: Deo unutrašnje svesti Avatara će znati, ali njegov svesni um možda neće znati. Tek kada um primi malo svetlosti, on će moći da zna, a za to je neophodna ljudska inkarnacija. Osim ako nešto ne znate umom, ne možete toga biti svesni svesno. U životinjskoj svesti nema uma.

Veza Šri Činmoja sa velikim Učiteljima

Pitanje: Šta će se dogoditi ako sledbenici Hrista, ili Bude, ili drugih velikih uzvišenih Učitelja meditiraju sa vama?

Šri Činmoj: Hrist i Buda su duhovni Učitelji najviše magnitude. I ja sam duhovni Učitelj. Duhovni Učitelji, ako su zaista duhovni, su apsolutno jedno. Oni potiču iz iste porodice. Jednom je Šri Ramakrišna rekao svom voljenom učeniku Vivekanandi: „Onaj ko je Rama, onaj ko je Krišna, u jednom obliku je Ramakrišna.“ Kada neko postane ostvarena duša, postaje sastavni deo univerzalne Stvarnosti. Učenici Hrista i učenici Bude, ako su pravi učenici, neće imati problema da meditiraju sa mnom na javnim meditacijama, jer ih ne odvodim od Hristove Svesti ili Budine Svesti. Naprotiv, snagom svog božanskog nerazdvojnog jedinstva sa Budom i Hristom, mogu im pomoći da dostignu svog Voljenog.

Ja sam ovde na Zemlji kao kurir. Govorim odanim katolicima i sledbenicima drugih velikih Učitelja koji su se uzdigli, da moraju da prođu preko sekretara kako bi prišli šefu. Ako žele da zakažu sastanak sa Učiteljam, moraju da potraže pomoć od sluge ili sekretara. Sluga će vam otvoriti vrata, a sekretar će zakazati sastanak. Ovi ljudi mogu da me uzmu kao sekretara ili slugu. Nakon što im pomognem da priđu svom Učitelju, moja uloga je završena. Nikada neću ometati njihov razgovor. A opet, ako je neko veoma blizak učenik Hrista ili Bude, ako je imao najintimniju vezu sa ovim Učiteljima u prethodnom životu, onda može da ode direktno kod njih. Ako ste najintimniji sa šefom, onda ne morate da tražite pomoć od njegovog sluge. Ali ovi slučajevi su veoma, veoma retki.

Pitanje: Po čemu se vaš put razlikuje od puta Šri Ramakrišne?

Šri Činmoj: Sve staze na kraju vode do istog cilja, a staza Šri Ramakrišne i moja staza su staze ljubavi, posvećenosti i predanosti. Ali, postoje neke tanane razlike. Šri Ramakrišna je rekao da ne moraš da čitaš nikakve knjige, rekao je da će sve doći iznutra. Šri Ramakrišna nije uopšte mario za um. Rekao je: „Pusti um! Samo plači, plači!“ Tačno je da vrhunska Mudrost, vrhunsko Znanje, dolaze iznutra. Ali, pošto nam je Bog dao um, ja smatram da treba da ga u određenoj meri koristimo, čitajući inspirativne i nadahnjujuće knjige koje su napisali pravi duhovni Učitelji. Ali opet, um je nesavršen i hteo bih da moji učenici idu iznad uma. Šri Ramakrišnina staza i naša staza neće nikada biti u sukobu. On je vrlo veliki duhovni Učitelj i gajim prema njemu krajnju ljubav i divljenje. Napisao sam pozorišni komad i više članaka o Šri Ramakrišni. Pre nekoliko godina, na stogodišnjicu Vivekanandine smrti , napisao sam dvanaest članaka o Svamiju Vivekanandi i Šri Ramakrišni.

Nikad nisam rekao da je naša staza bolja od neke druge. Ne, daleko od toga. Ali ako želite da znate kakve su razlike, onda mogu da nađem neke manje. Ja poštujem Šri Ramakrišninu ljubav, posvećenost i predanost. Ali ja takođe kažem da moramo do izvesne mere da koristimo um. Vivekananda, njegov najdraži učenik, koristio je um kad je došao na Zapad. Vivekananda je bio intelektualni velikan. Znači, uvek postoji kompromis. Šri Ramakrišnu nije mario za učenje i jedva je umeo da se potpiše. Ali je bio otelotvorenje najviše Istine.

Šri Rakamkrišna je obožavao Majku Kali, Božansku Majku. Obožavao je Najviše u ženskom obliku. Osećao je Božansku Majku u svojoj sopstvenoj najvišoj svesti. Nije, međutim, dopuštao svojim učenicima da se druže sa ženama. Rekao je učenicima muškarcima da se odreknu žena. Stvarno je osećao da je to najbolje za njegove učenike. Večina naših indijskih Učitelja je tražila od svojih muških učenika da se uopšte ne druže sa ženama i tražili su od žena učenica da se ne druže sa muškarcima. Ali, u mojoj filozofiji, ja kažem da su i žene i muškarci Božja deca i da moraju da idu zajedno. Jedno dopunjava drugo. A opet, u osnovi nema razlike između moje staze i staze Šri Ramakrišne. Postoje samo tanane razlike.

Pitanje: Kakva je razlika između vaše staze i sufi staze?

Šri Činmoj: Sufi svetlost i staza koju mi sledimo su slični. Staza sufija je staza ljubavi i naša staza je takođe staza ljubavi. Nisam stručnjak za sufizam, ali vam mogu reći o našoj stazi. Na našoj stazi, božanski zaljubljenik pokušava da postane jedno sa Svevišnjim Voljenim. Bila bi, međutim, greška da se kaže da uvek ostajemo božanski zaljubljenici i da Voljeni uvek ostaje Voljeni. Božanski zajubljenik i Voljeni Svevišnji igraju igru skrivača i menjaju svoje uloge. Zaljubljenik vapi za Voljenim, a onda zaljubljenik postane Voljeni. Kad zaljubljenik vapi za Voljenim i Voljeni mu podari osmeh, u zaljubljeniku se rađa zadovoljstvo. On je ispunjen. Opet, kad Voljeni uvidi da zaljubljenik vapi za Njim, za njihovim potpunim jedinstvom, tada je On zadovoljan i ispunjen. Ali, taj vapaj koji On želi da vidi u zaljubljeniku nije vapaj potčinjenosti. Ne, to je samo osećaj unutrašnjeg jedinstva izražen u drugačijem obliku. Može se izraziti kroz osmeh i takođe kroz vapaj. Vapaj i osmeh su kao de strane istog novčića. Kad postoji vapaj zemaljske svesti i osmeh Nebeske Svesti, Bog-Otkrovenje je potpun i Bog-Ispunjenje je potpun.

Pitanje: Da li ste svesni šta se dešava istovremeno na svim ravnima?

Šri Činmoj: Mogu biti svestan šta se dešava istovremeno na svim ravnima, ali to obično nije neophodno. Međutim, uvek imam opštu predstavu o tome šta se dešava na svim ravnima. To je kao kuća. Ako sam u jednoj sobi, onda sam svestan svega što se u njoj dešava; ali takođe mogu imati opštu predstavu o tome šta se događa u drugim sobama. Ali ako radim na određenoj ravni kako bih pomogao svojim učenicima, svesniji sam šta se dešava na toj ravni.

Kada je reč o životima mojih učenika, postoji li išta u šta nisam uključen? Ako jedan učenik pati zbog ponašanja drugog učenika, na kraju sam ja taj koji pati. „Nisam uključen“. To su reči koje koristim, ali u stvari ja patim. Kažem: „Ne uznemiravaj me, ne uznemiravaj me“, ali kada nešto krene naopako, znam koliko patim. Moja patnja je apsolutno nepodnošljiva kada učenik iskreno pati.

Pitanje: Neki učenici žive dosta taleko. Koliko je značajno da dođu da te vide i budu u tvom fizičkom prisustvu?

Šri Činmoj: Pre svega, učenici koji dolaze izdaleka da vide duhovnog Učitelja postupaju sa božanskom mudrošću. Učitelj je u telu i učenici su u telu. U većini slučajeva naša fizička svest mora da se uveri u to šta se dešava. U unutrašnjem svetu mi doživljavamo mir, svetlost i blaženstvo, ali kad otvorimo svoje ljudske oči, svoje zemaljske oči, ne vidimo ništa. Onda se osećamo jadno. Ali, ako možemo da doživimo istu istinu – isti mir, svetlost i blaženstvo – našim spoljašnjim čulima, to nas beskrajno raduje. Duhovno i fizičko treba da nastupaju zajedno kad god je to moguće. Ako je učenik daleko, treba sebi da postavi za cilj da viđa Učitelja što je češće moguće, zato što Učiteljevo fizičko prisustvo pomaže da se ubedi učenikov fizički um, inače će se telesno pobuniti. Onda to postaje žalosna stvar: daleko od srca, daleko od očiju. Jedino ako je učenik dobro učvrstio svoje nerazdvojivo jedinstvo sa Učiteljem, to je druga stvar. Ali, ako okolnosti dopuštaju učeniku da dođe Učitelju, onda uvek treba da dođe.

Ovde je ta neophodnost sasvim jednostavna. Onog ko poseduje beskrajnu svetlost, mir i blaženstvo treba viđati fizičkim očima što je češće moguće. Ako se divimo slikama nekog umetnika u muzeju, onda nas neizmerno raduje kad vidimo onog ko ih je naslikao. Ako vidimo pesnika čijim smo se poemama sve vreme divili, to nas dodatno raduje. I sposobnost i vlasnik te sposobnosti, i tvorac i tvorevina, donose nam radost. Čini nas izuzetno srećnim kad posmatramo Božiju tvorevinu: drveće, reke, nebo, planine, svu lepotu prirode. Ali, šta je cilj našeg divljenja? U tvorevini mi hoćemo da vidimo Boga Tvorca, Vlasnika i Izvor te lepote koju vidimo svuda oko sebe. Dakle, učenik treba da dođe da vidi Učitelja ako oseća da Učitelj ima sve božanske osobine. Kada se moli i medditira, učenik doživljava te Učiteljeve sposobnosti i kvalitete iznutra. Ali, kad vidi Učitelja na fizičkom nivou, licem u lice, onda on te osobine doživi i spolja.

A opet, to ne znači da on treba da bude pored Učitelja dvedeset četiri sata dnevno. Na fizičkom planu, neki učenici žive blizu mene, dok su drugi daleko. Oni koji žive blizu nesumnjivo imaju dodatnu priliku da napreduju. Ako neko može da iznutra i spolja postane blizak Učitelju, onda najbrže napreduje. Ali, ljudi koji žive veoma daleko su na neki način srećni, zato što ne prolaze kroz neke od patnji koje trpe učenici koji su blizu. Ako se ja osmehnem nekom učeniku, a ne tebi, ti smesta postaneš ljubomoran. U ovom trenutku, ako pogledam tvoju sopstvenu ženu, ako nemaš osećaj jedinstva, odmah ćeš pomisliti: „Guru se divno osmehnuo mojoj ženi, ali meni se nije osmehnuo“. Tada postaješ ljubomoran. Ako si u jedinstvu sa njom, onda ćeš, naravno, osećati da si i ti dobio osmeh od mene. Ako si duhovno razvijen, tvoje jedinstvo ti donosi potpuno zadovoljstvo. Međutim, ako si u Australiji, onda ne možeš da vidiš da li se osmehujem nekom drugom. Tako da čak i fizičko prisustvo Učitelja može da bude hendikep.

Druga prednost, ili dobrobit, od toga što je neko daleko od Učitelja je što on iznutra vodi duhovni život i trudi se da uspostavi unutrašnju vezu sa Učiteljem. Onda, kada ga vidi na fizičkom nivou, ima zlatnu priliku da ubedi svoj fizički um u ono što već snažno oseća iznutra.

Hrist i njegovi učenici

Pitanje: Da li vi i vaši učenici verujete Sina Božjeg kao što to rade Hrišćani?

Šri Činmoj: Naravno da verujemo u Isusa.

Pitanje: Razlog zbog kojeg sam vas upitao da li verujete u Isusa Hrista je to što jevreji kažu da Spasitelj još nije rođen.

Šri Činmoj: Ali, ja sam hinduista i ja verujem u Isusa Hrista kao što verujem u Gospoda Krišnu.

Pitanje: U kom obliku verujete u Isusa Hrista?

Šri Činmoj: Kao u Sina Božijeg, glasnika Istine, božanske Istine.

Pitanje: Verujem da postoji samo jedan Spasitelj, a to je Isus Hristos. Pa kako se vi uklapate u tu sliku?

Šri Činmoj: U redu; vaš Spasitelj je veoma veliki čovek. Pošto je veliki čovek, prirodno je da ima neke sluge. Recimo da sam ja njegov sluga. Vi ne znate gde ovaj veliki čovek živi ili kako da mu priđete, ali ja znam. Iako sam možda samo njegov sluga, znam gde Učitelj živi, gde sedi i šta radi, i mogu da vas odvedem da ga vidite. Ne možete ga videti bez moje pomoći ili pomoći nekog drugog od njegovih slugu.

Da li mislite li da možete samo da pokucate na vrata, i da će sam Učitelj doći i otvoriti vam vrata? Ne, Učitelj neće otvoriti vrata osim ako nemate veoma, veoma snažnu unutrašnju vezu sa njim. Ali ja ću doći do vrata. Pogledaću vas, i ako nisam zadovoljan vašom iskrenošću ili vašom težnjom, znaću da on neće biti zainteresovan da vas vidi. Ali ako udovoljite slugi, otići ću i reći šefu da neko veoma fin želi da ga vidi. Pošto sam ja toliko zadovoljan vama, prirodno je da će on reći: „U redu, dajte da vidim ovog čoveka o kome govorite.“ Tako ću vas dovesti do njega, i tada je moja uloga završena.

Ali šta ako vas veliki gospodin, koji je Hrist, tada prekori? Kada vas odvedem k njemu, on vam može reći: „Budalo! Pre dve hiljade godina imao sam jedno ime i jedan oblik. Zar misliš da ću zauvek imati isto ime i isti oblik? Pre dve hiljade godina došao sam u jednom telu, u jednoj svesti. Zar misliš da ne mogu da se promenim?“

„Ti menjaš svoje telo više puta; menjaš svoj stan svakih nekoliko godina. Moraš se menjati. Zar ja nemam pravo da se menjam? Da li ću dve hiljade godina nastaviti sa istim oblikom, istim telom, istim imenom, istom odećom, istom svešću? Trebalo bi i moram da se menjam. To znači napredovati. Promenio sam svoje telo: promenio sam svoje ime. Tvoja duša zna da me ova osoba koja sebe naziva mojim slugom predstavlja na Zemlji. Ime može biti drugačije, oblik može biti drugačiji, svest može biti drugačija: ali Izvor je isti i kapacitet je isti. On predstavlja moju pravu stvarnost na Zemlji. Pa zašto moraš da otežavaš sebi posao pokušavajući da mi se približiš na Nebu kada možeš lako da priđeš mom bratu koji je na Zemlji i da me pronađeš u njemu?“

Pitanje: Koje je vaše lično mišljenje o Isusu Hristu? Da li verujete da je nešto postigao?

Šri Činmoj: Naravno. Moje lično mišljenje je da je Isus Hrist Božiji Sin. Ako vi osećate da on nije ništa postigao, nažalost, tu se ne slažem sa vama. Zahvaljujući mom sopstvenom ostvarenju, ja znam da je on pravi Božiji Sin i stvarni Spasitelj sveta. On je bio Bogoostvaren i potpuno prosvetljen. Imao je srce puno samilosti, njegovo srce je bilo plima samilosti. On je bio, on jeste i uvek će ostati Spasitelj čovečanstva.

Ali ako neko kaže da je samo on Spasitelj, jedini Spasitelj, i da Krišna, Buda i drugi nisu Spasitelji, onda se, nažalost, ne mogu složiti, jer znam ove ostale velike Učitelje isto kao i Hrista. Ako kažemo da je Hrist jedini i izabrani Božiji Sin, onda ograničavamo Boga. Drugi Učitelji su postojali. Oni su svi Božija odabrana deca najvišeg reda. Oni su braća i Bog, Svevišnji, je njihov Otac. Kako ovi Učitelji postaju odabrani? Oni su odabrani zato što su žrtvovali svoje želje, prihvatili su samo život težnje, božanske težnje i unutrašnjeg vapaja.

Postignuće Isusa Hrista je izvanredno. Nijedan tragalac za Istinom to ne može poreći. U trenutku kad iskren tragalac uđe u područje duhovnosti, koja je prava stvarnost, odmah će videti koliko je Presto Isusa Hrista velik, uzvišen, koliko visok, koliko viši od onoga što može i da zamisli. To što govorim je zasnovano na snazi mog sopstvenog unutrašnjeg iskustva i ostvarenja.

Pitanje: Da li je Hrist bio Avatar?

Šri Činmoj: Avatar označava direktnog predstavnika Boga, Boga u ljudskom obliku. To je pitanje ličnog stava da li je Hrist bio Avatar. Ja mogu nešto reći samo na osnovu svog sopstvenog ostvarenja, a vi možete reći nešto drugo što je zasnovano na vašem vlastitom ostvarenju. Na osnovu mog sopstvenog ostvarenja želim da kažem da je on bio, da jeste i da će uvek biti Avatar. Ako drugi žele to da poreknu, imaju savršenu slobodu da to učine. Ovo je moja lična spoznaja.

Avatar je neko ko je direktni predstavnik Najvišeg Apsolutnog, onaj ko istovremeno otelotvoruje Božiju Viziju i Stvarnost. Hrist je istovremeno otelovljavao Viziju i ispoljio Stvarnost. Ne samo da je otelovljavao, već još uvek otelotvoruje i uvek će otelotvoravati Božiju Viziju i Stvarnost, zajedno sa Krišnom, Budom, Ramakrišnom i drugima. Oni su svi potekli od istog korena, samo imaju različita imena. U ovom trenutku kažemo „Krišna“ jer nam se sviđa Krišnin oblik. Sledećeg trenutka nam se možda svidi Budin oblik, pa ćemo ga zvati Budom. U drugom trenutku, možemo ga zvati Hristom. Ali oni su svi večno isti: Hrist, Buda, Krišna, Šri Ramakrišna i drugi Avatari.

Pitanje: Želeo bih da znam kakva je razlika između kosmičke svesti i Hristove svesti.

Šri Činmoj: Hristova svest i kosmička svest idu zajedno. Kosmička svest je kao kuća. Pošto je to kuća, onda se očekuje da neko u njoj živi. Ko tu živi? Hristova svest. Ali opet, u božanskoj Igri igrači zamenjuju uloge. Hristova svest postane sala, pošto onaj ko je stvorio Najviše postaje sastavni dio Najvišeg i Kosmička svest postane stanar u toj sali.

Hristova svest i Kosmička svest su jedno. Ponekad je Hrist u kući, živi u Kosmičkoj svesti. U nekim drugim trenucima je obrnuto. Hrist otelotvoruje Kosmičku svest. U jednom trenutku on je kuća, a u drugom trenutku on je stanovnik kuće.

Zahvaljujući njegovoj najvišoj svesti, zahvaljujući njegovom nerazdvojnom jedinstvu s njegovim večnim Ocem, Hrist je rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“. Kako je to mogao reći? Mi stalno govorimo da je Bog naš Otac, ali za većinu nas je ovo tek jedna nejasna ideja. Čuli smo o tome od naših roditelja ili smo čitali o tome u knjigama. Ali u slučaju Hrista, to je stvarnost, živa realnost.

Pitanje: Zašto Hrist nije nijednom od svojih učenika dao ostvarenje?

Šri Činmoj: Da je neki od njegovih učenika bio spreman, Hrist bi jedva dočekao da mu da ostvarenje, pošto bi onda taj mogao preuzeti neke od Hristovih obaveza. Kad na fizičkoj ravni imaš nešto, možda to ne želiš da daš drugima jer ne želiš da drugi imaju istu slavu. Nesiguran si. Na duhovnom planu, međutim, nije tako. Ako na duhovnom planu nešto dobijem, onda to vrlo voljno i dajem. Kad dajem, znam da će osoba koja to prima biti sposobna da veoma efikasno radi za Svevišnjeg. Samo, u duhovnom svetu stvari stoje tako da nije moguće nešto dati nekome ko nije spreman da to primi.

Najveće moguće prokletstvo je da se postane Guru. Patnja kroz koju stvarni Guru prolazi postajući jedno sa svojim učenicima je pravo mučenje. Ramakrišnina teorija je bila da se uvek ostane tragalac, dete. A kad neko postane Guru, mora da nauči kako da u svakom trenutku pije otrov i ništa drugo. Naravno, u svom unutrašnjem životu on može piti nektar, ali u spoljašnjem životu mora piti otrov. Hrist bi bio prva osoba koja bi dala ostvarenje svojim učenicima, ali ko je bio spreman da ga primi? Jedan učenik ga je izdao, jedan ga je porekao, jedan je sumnjao u njega. Ti učenici su uradili svakakve stvari. Neki od njih nisu imali priliku, inače bi i oni radili neke nebožanske stvari. To je sudbina svih duhovnih Učitelja.

Pitanje: Zar nije dao nešto posebno Petru?

Šri Činmoj: On je imao posebnu brižnost za Petra. Postavio ga je za poglavara crkve jer mu je bio potreban vođa. Tako je vođa možda dobio malo više. Ali kada je u pitanju bilo pravo ostvarenje, on to nije mogao dati. Nije mogao dati jer njegovi učenici nisu bili dovoljno prijemčivi.

Pitanje: Da li je Juda bio toliko loš ili je bio samo glup? Kada čitam o njemu, ponekad mi je žao što je na taj način optužen.

Šri Činmoj: Postoje dva načina sagledavanja ovog događaja. Jedan način je reći da je Juda bio veoma loš, da je sve bila njegova krivica, da je zbog Judine zle prirode Hristos razapet. Drugi način je reći da je Juda bio instrument Božje Volje. Ovaj način kaže da ako Bog nije želeo da Njegov Sin bude razapet, onda Isus ne bi mogao biti povređen. On je želeo da Isus bude razapet; stoga je koristio Judu kao Svoj instrument da ovo ostvari.

Sa najviše tačke gledišta, ponekad je za evoluciju sveta neophodno da se žrtva prinese na fizičkom planu. Vaš sin vas možda neće poslušati kada mu kažete da učini pravu stvar. Ali ako se razbolite, onda će vas poslušati. Time što je Hrist podneo najvišu žrtvu, Bog je ubrzao napredak čovečanstva. Da je čovečanstvo poslušalo Hrista, onda ne bi bilo potrebe da bude razapet.

Ponovo, moramo znati da su i neprijateljske sile odigrale svoju ulogu. Sa jedne tačke gledišta, bio je veliki gubitak za svet što je Hristos razapet. Da je mogao da živi još nekoliko godina, mogao bi da ispolji više Božje Svetlosti i to bi bilo od velike koristi za duhovnu evoluciju sveta. Ali sa stanovišta Božijeg Večnog Vremena, sve je to bio deo Kosmičke Igre. Dakle, ovo je veoma komplikovana stvar i svaka osoba mora da sagleda incident u skladu sa svojim nivoom evolucije.

Pitanje: Veliki katolički mistik Majster Ekhart je rekao: „Ja i moj Otac smo jedno u mojim postupcima“. Onda mu je katolička Crkva pretila da će ga spaliti na lomači. Za Crkvu je to bilo bogohuljenje. Kad neko postigne Samospoznaju, do koje mere ljudsko biće stvarno ima pravo da kaže: „Ja i moj Otac smo jedno“?

Šri Činmoj: Ono što nazivamo samospoznajom ima različite nivoe. Postoje ljudi koji su ostvarili Boga na vitalnom nivou. Drugi su Ga ostvarili na fizičkom nivou ili na mentalnom ili intuitivnom nivou. Neki su Ga ostvarili na supramentalnom nivou, koji je iznad naduma i daleko iznad mentalnog uma. Ali, najveći jogiji su ostvarili Boga na svim nivoima, od najvišeg do najnižeg nivoa svesti. Oni uvek deluju iz Božanske Svesti, iz Božije Svesti. Pošto deluju iz Božanske Svesti i pošto su apsolutno jedno sa Božjom Kosmičkom Igrom, oni imaju sva prava da kažu da su jedno sa Bogom. Urođeno pravo svake duše je da bude jedno sa Bogom.

Hrist je bio apsolutno u pravu kad je rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“. Šri Ramakrišna, koji je bio obožavalac Majke Kali, u svojim kasnijim godinama je do te mere bio poistovećen sa Kali da ga je njegova pratilja, Šarada Devi, nazivala Kali, i njegovi učenici su takođe govorili da su on i Kali bili jedno. U svojim ranim godinama meditacije, Ramakrišna se revnosno molio Kali. Ali, kad je njegovo ostvarenje bilo potpuno na svim ravnima, on je postao potpuno, svesno jedno sa Kali. Njegovi učenici i njegova pratilja su videli i osetili da on nije ljudsko biće, već sama Boginja Kali. Kali je Boginja, i to Vrhunska Boginja. Pa kad neko ostvari Boga na svim nivoima svesti i kad je sposoban da deluje iz Božije Vrhunske Svesti, onda lako da može kaže da su on i Bog jedno. Ali, neko može da izjavi da su on i Bog jedno samo na osnovu svoje apsolutno svesne identifikacije sa Bogom, Božanskim, Svevišnjim.

Pitanje: Koja je preovladavajuća osobina Hrista?

Šri Činmoj: Ljudskom biću je u ovom trenutku nemoguće da iznese sve svoje božanske osobine na površinu; one nisu pod njegovom kontrolom. Ali u slučaju velikih duhovnih Učitelja, sve su osobine prisutne i oni ih mogu u svakom trenutku izneti na površinu. Ako žele da izraze samilost, oni izraze samilost. Ako žele da izraze svetlost, mir i blaženstvo, i ove osobine imaju pod kontrolom.

Zato ne možemo da imenujemo jednu dominanatnu osobinu. Tragalac treba da oseti koja osobina, koji aspekt, ga najviše inspiriše. Ako se tragaocu najviše dopada aspekt samilosti, onda će se moliti Isusu da mu ukaže njegovu Samilost. Ako je tragaocu recimo potrebna poniznost, moliće se Isusu da mu da svoju poniznost. Ali, ne možemo reći da su ovo dominantne karakteristike. Kao duhovni Učitelj, Hrist je otelotvoravao sve duhovne osobine: poniznost, čistotu, samilost i slično. Ali opet, zahvaljujući jedinstvu sa svojim Ocem, takođe je otelotvoravao božanski autoritet. Ako ljudi žele da ga kritikuju, mogu reći da je bio ponosan. Hristov božanski autoritet, međutim, nije bio autokratski, daleko od toga. Zbog njegovog jedinstva sa Apsolutnim Svevišnjim, došao mu je i autoritet.

Pitanje: Koji je smisao rečenice u Bibliji: „Blagosloveni su oni koji su poverovali, a nisu videli“?

Šri Činmoj: Ono što je Hrist rekao je izuzetno važno. Ljudi koji veruju jedino u ono što vide golim očima pojedu samo pola voćke. Ako želiš da proučavaš Istinu tako da vidiš da li ima početak ili kraj, onda si tu na gubitku. Istina je u poistovećivanju. To je Hristova izjava o veri i sumnji. Blagosloveni su oni koji imaju veru bez neprestanih zahteva za dokazom.

Pitanje: Šta se dogodilo sa Hristom tokom perioda njegovog života koji nije opisan u Bibliji?

Šri Činmoj: Hrist je otišao u Indiju i dobijao lekcije od indijskih Učitelja, ali nije prihvatio gurua. Njegov guru je bio Jovan Krstitelj. Kršten je i od njega je dobio inicijaciju. U vreme kada mu je otac umro, bio je u Kašmiru. Vratio se u Palestinu. Čak i sada, u Indiji, postoje neki od talismana koje je koristio.

Pitanje: Rečeno je da će se u ovom periodu ponovo pojaviti božanski Avatar Hrist. Da li imate neko uverenje, zasnovano na vašoj sopstvenoj supersvesti, koja bi nas mogla prosvetliti po tom pitanju?

Šri Činmoj: To je stvar unutrašnje vere. Stvarni Hrist se rađa svaki dan u našoj svesti. Stvarni Hrist je besmrtan, a ne Hrist koji je živeo trideset tri godine, ne ljudski Hrist, već božanski Hrist. Ljudski Hrist, sin drvodelje, živeo je na Zemlji trideset tri godine, ali božanski Hrist koji je ostvario Boga, koji je postao jedno sa Bogom, koji je predstavljao Boga i još uvek predstavlja Boga na Zemlji, još uvek je živ i u isto vreme, svakog dana se rađa u ljudskim srcima.

Pitanje: Da li postoji razlika između učenja Isusa i učenja joge?

Šri Činmoj: U krajnjem smislu nema razlike. Hrist je ostvario Boga i ponudio Boga čovečanstvu. U jogi, takođe, krajnji cilj je da se ostvari Bog i da se On ponudi čovečanstvu.

U Jogi postoje četiri staze. Prve tri zovemo glavnim i postoji jedna koja je ogranak, ali je takođe vrlo moćna. Glavne tri staze su staza karma joge, ili nesebično delovanje, staza bakti joge ili ljubav, posvećenost i predanost, i staza džnana joge ili mudrost. U džnana jogi je važan ogranak koji zovemo radža joga, joga misticizma. Sve ove četiri staze vode do suđenog Cilja.

Pošto je učenje Hrista bilo zasnovano na ljubavi i samilosti, spadalo bi pod kategoriju bakti joge. Ali opet, moramo da znamo da je ljubav po sebi mudrost. Govoriti da je ljubav jedna stvar a da je mudrost nešto drugo, bilo bi pogrešno. Onaj ko voli Boga ima najveću mudrost. Ljubav i mudrost se ne mogu razdvajati. Opet, ljubav i služenje se ne mogu razdvajati. Ako nekog volim, onda ga neprestano služim. Sama funkcija mog života, sam smisao mog života je da služim osobu koju volim. Znači, ljubav je služba i ljubav je mudrost. Ako, međutim, hoćemo da razlikujemo staze, kažemo da je ova ljubav, ona je mudrost, ona je služenje i tako dalje.

Znači, da se vratimo na tvoje pitanje, u suštini ne postoji razlika u učenju. Međutim, čak i kad se radi o istom predmetu, svaki učitelj ima drugačiji način na koji objašnjava ili naglašava istinu. Ako postoje dva učitelja koji podučavaju isti predmet, oni će ga objašnjavati na dva različita načina. U vreme ispita, međutim, postojaće samo jedan ispit. Osnova učenja Isusa Hrista i osnova učenja joge je svesno jedinstvo sa Bogom. Hrist je rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“. Mi Indijci kažemo „Ja sam Braman“. Braman je apsolutna Transcendentalna Stvarnost i Istina. Hrist je izveo četrdeset četiri čuda i održao najplodniju, duševnu propoved. Ali, on je postao srce, glava i životni dah čovečanstva ne zbog svojih čuda, već zato što je rekao jednu stvar: „Oče, neka bude Volja Tvoja“. Svet ga je prihvatio i još uvek ga prisvaja, čuva i obožava zbog božanske izjave: „Oče, neka bude Volja Tvoja“.

Duhovni Učitelji nastoje da se prilagode uslovima, buđenju svesti u svakom pojedincu. Neki smatraju da je lakše slediti stazu ljubavi, dok drugi smatraju da je lakše da se sledi staza mudrosti. Treći opet smatraju da je lakše slediti stazu nesebičnog delovanja. Ali Cilj, večni Cilj, ostaje isti. Oni koji slede tradicionalne indijske staze joge i oni koji slede hrišćanstvo, stazu Isusa Hrista, na kraju će doći do istog Cilja. Cilj je uvek jedan, ali puteva može biti mnogo.

Šri Ramakrišna i Svami Vivekananda

Pitanje: Ko je bio Ramakrišna?

Sri Chinmoy: Ramakrishna is the child of Mother Kali, the child of the Divine Mother, who is compassion and love. First he came to Mother Kali, the cosmic Mother, then he became the Mother Herself.

Pitanje: Oslobođena duša poseduje svetlost do izvesne mere. Ako uđe u svet da bi udovoljila Svevišnjem, da li ipak postoji šansa da padne?

Šri Činmoj: Naravno, naravno.

Pitanje: Dakle, ako oseća da bi želela da ispuni Svevišnjeg odlaskom u svet, kroz ispoljavanje, onda postoji opasnost da izgubi svetlost?

Šri Činmoj: Naravno da postoji. Šri Ramakrišna je spustio na Zemlju još jednu dušu isto tako moćnu kao što je bio Vivekananda, na potpuno istom nivou, ali on nikada nije video tu osobu na Zemlji. Tako veliki duhovni Učitelj je spustio dve duše, Vivekanandu i još jednu. Ali druga je pala. Neznanje ju je prekrilo i nikad nije došla do svog Učitelja. Neznanje je obavilo tu oslobođenu dušu do te mere da Ramakrišna nije mogao da je pronađe.

Question: Do you want your disciples to risk the possibility of that kind of experience?

Šri Činmoj: Pre svega, da li imam oslobođenih duša među svojim učenicima? Želim da moji učenici meditiraju ovde, a zatim da idu i da rade božanski. Težite i manifestujte. To ide zajedno. Dok manifestujete, vi težite; sama manifestacija je oblik težnje. Ne možete odvojiti manifestaciju od težnje. Dok manifestujete nešto, vi težite ka daljem znanju, ka daljem svetlu, ka daljoj mudrosti.

Pitanje: Ako je Ramakrišna želeo da spusti na Zemlju tu dušu, zašto je nije spustio bliže sebi da bi bila pod njegovim uticajem?

Šri Činmoj: Šri Ramakrišna nije ostao na Zemlji dugo vremena. Dobio je ograničeno vreme. Da je ostao na Zemlji osam godina duže, mogao je da još nekoga razvije u kalibar Vivekanande, da je to želeo. On je, međutim, znao svoje vremensko ograničenje. Čak i oni koji su kod došli kod njega, došli su pred kraj njegovog života. Imali su jedva šest ili sedam godina da budu sa njim i meditiraju pre nego što je otišao. Čak i njegovi najbliži učenici, oni koji su bili u toj maloj grupi, bili su s njim vrlo kratko.

Pitanje: Kada je ta izgubljena duša prvi put sišla, zar nije mogao da je dovede bliže sebi, tako da bude unutar kruga u kome je bio on?

Šri Činmoj: Ali kada je on sam došao, te je morao da spozna Boga. Ipak je morao da okrene nekoliko stranica. Ja sam bio ostvaren u prethodnoj inkarnaciji. Pa ipak, morao sam da radim toliko godina da bih revidirao knjigu, posebno tokom prve tri ili četiri godine. Trebalo mi je dvadeset godina da potpuno revidiram tu posebnu knjigu o spoznaji Boga. Potrebne su mnoge godine. Ramakrišna je bio oslobođena duša u svojoj prethodnoj inkarnaciji. Ali da bi on spoznao Majku Kali, trebalo je mnogo godina. Nije spoznao Kali odjednom. Ali kada je spoznao Boga, onda je u druga dva oblika - muslimanskom i hrišćanskom - ponovo vrlo lako spoznao Boga.

Ali kada je u pitanju da se dobije neko za manifestaciju na Zemlji, to je zaista teško. Dobiti nekoga poput Vivekanande je najteže. Da Vivekananda nije došao na Zapad, ko bi ispoljio Ramakrišnu? Niko! Samo ostvarenje je tako teško, ali Ramakrišna je to uradio. On je bio telo; ali za ispoljavanje su nam potrebne i ruke i noge. To je kao drvo; samo deblo nije dovoljno. Grane su takođe neophodne. Ako nema grana, onda to niko neće nazvati drvetom.

Pitanje: Zašto Ramakrišna nije smestio te dve izuzetne duše koje je doveo u porodice gde bi mogao da ih ima pred očima?

Šri Činmoj: On je bio siguran da će ih pronaći. Ramakrišna je bio veoma strog u prihvatanju učenika. Prvo je gledao okultno, zatim je čitao sa dlana i čela, a onda im je gledao u oči. Prihvatao je učenike tek nakon što ih je ispitao na toliko mnogo načina. Nije bio zadovoljan time da vidi samo njihove duše.Ja grdim svoje učenike kada uživaju u neznanju, ali ih ne vređam javno. Ramakrišna je vređao ljude pred svima.

Pitanje: Zar nije mogla božanska Milost da dovede te dve duše u vezu?

Šri činmoj: Božanska Milost može da uradi sve. Ali, istovremeno je i neznanje takođe moćno. Božanska Milost je svemoćna, ali ako se nekome nesvesno dopada neznanje, onda Milost nikoga ne tera. Pušenje je loše. Recimo da neko svesno poželi da puši par dana. On kaže da će nakon nekog datuma prekinuti da puši. Ali on ne zna šta se može dogoditi u toku tog perioda. Taj datum može biti sutra ili možda za dvadeset godina. Onda, tokom tih dvadeset godina, sve njegove božanske prilike mogu biti izgubljene. U Indiji postoje ljudi koji kažu da duhovnost trenutno nije za njih. Oni kažu: „Hajde da prvo uživamo u svetu. Nakon što proživimo dug život, onda ćemo meditirati“. Ali, možda će umreti mnogo pre nego što budu spremni da meditiraju. Na ovaj način nas neznanje uhvati. Onda božanska Milost samo kaže: „U redu. Ako mu je toliko stalo do neznanja, neka u njemu uživa“.

Pitanje: Kao katolik, želeo bih da znam kako dokazujete da smrt nije konačni kraj života?

Šri Činmoj: U uskrsnuću Hrista vidite da smrt nije kraj. U Indiji, takođe, mnogi duhovni Učitelji su dokazali svojim milim i dragim da smrt nije kraj. Oni su im se pojavljivali u vidljivom suptilnom telu. Daću vam samo jedan primer. Bio je veliki duhovni Učitelj koji se zvao Šri Ramakrišna. Kad je napustio telo, njegova žena je postala udovica. U Indiji, kad muž umre, žena mora da skine sav svoj nakit. Dok je Šri Ramakrišnina žena to radila, njen muž joj se jasno ukazao i rekao joj: „Šta to radiš? Ne bi trebalo da skidaš nakit i ukrase. Baš suprotno, od sada bi trebalo da nosiš samo zlatne ukrase i nakit. Sad sam postao besmrtan. I zato, trebalo bi da nosiš nešto još lepše, značajnije i bogatije“. Postoje mnoga, mnoga svedočanstva kao što je ovo, samo što možda nisu zabeležena.

Pitanje: Jednom si nam rekao da je postojao čovek koji nije uspeo da spozna Boga u poslednjem trenutku jer mu njegov Guru nije pomogao da prevaziđe sumnju. Da je čovekov Guru bio dovoljno moćan, da li bi Guru mogao da pomogne čoveku u tom trenutku?

Šri Činmoj: Guru je bio dovoljno moćan. Bio je živ u to vreme, ali nažalost, čovek se posvađao sa svojim Guruom. Guru je bio ljut na njega; pa mu nije pomogao. Ali je mogao to da uradi. Da se taj tragalac nije posvađao sa svojim Guruom, sigurno bi spoznao Boga.

Šri Ramakrišna je sve dao Vivekanandi, ali nakon što je Učitelj napustio telo, Vivekananda je toliko puta želeo da ode kod Pahari Babe radi dalje inicijacije. Ramakrišna, veliki Avatar, ga je inicirao i dao mu sve, a onda je Vivekananda želeo da ode kod Pahari Babe da dobije dalju inicijaciju. Dakle, tako sumnja može da obuzme čak i velikog tragaoca poput Vivekanande. Nakon smrti Šri Ramakrišne, Vivekananda je petnaest ili šesnaest puta išao kod Pahari Babe dok se odlučivao da li će dobiti inicijaciju od njega. Onda mu se konačno Ramakrišna pojavio sa tužnim licem i rekao: „Ne idi, ne idi.“

Vivekanandini učenici će reći da je imao veliko srce i da je želeo da radi za čovečanstvo, ali mu je bilo potrebno bolje zdravlje. Zato je želeo da ode kod okultiste poput Pahari Babe. Ali pravi tragaoci će jednostavno reći da ako je Ramakrišna želeo da on radi na Zemlji za zemaljsku svest, zar ga Ramakrišna ne bi izlečio od njegove bolesti? Ovakva bolest nije ništa za duhovnu ličnost poput Ramakrišne, mogao je da izleči, ako je to želeo. Vivekanandino vreme je došlo; on je odigrao svoju ulogu.

Krišna je bio veliki Avatar. Ali ga je pogodila lovačka strela i ubila. Ali u bici na Kurukšetri, koliko su oružja Kaurave koristile pokušavajući da ubiju Krišnu. Ubijao je sve svojim Sudaršanom, svojim zlatnim diskom. Imao je moć da izbegne smrt ako je to želeo. Ali Krišna je znao da samo igra igru. Kada je njegova uloga završena, dozvolio je lovačkoj streli da ga ubije.

Vivekananda je takođe bio duhovni heroj. Završio je svoju ulogu, ali njegov vital je želeo da ostane na Zemlji, pa je otišao kod Pahari Babe čak i dok je Sarada Devi još bila živa. Čak je i Vivekananda patio od ogromne sumnje. U poslednjem trenutku, dok je Ramakrišna napuštao telo, Vivekananda je i dalje sumnjao u njega. Tada je Ramakrišna morao da kaže: „Onaj koji je Rama, onaj koji je Krišna, u jednom obliku je Ramakrišna.“ U tom trenutku i mnogo prethodnih puta, Ramakrišna je dao Vivekanandi toliko visokih iskustava. Sve je dobio od Ramakrišne. Kada je Vivekanandina posvećenost došla do izražaja, rekao je da od zrna peska Šri Ramakrišna može da stvori hiljade Vivekanandi. Da je zadržao tu vrstu vere, nikada ne bi otišao kod Pahari Babe, koji je bio beskonačno inferiorniji od Šri Ramakrišne. Ali to je ono što sumnja može da učini. Sumnja može da zarobi čak i heroja poput Vivekanande. Sumnja ima moć da pretvori lava u kućnu mačku.

Pitanje: Da li vidiš rezultat rada koji je Vivekananda obavio u Americi?

Šri Činmoj: Velike duše, oslobođene duše, ostvarene duše, spasitelji Zemlje, dolaze na ovaj svet zbog preobražaja sveta, ali je to praktično uzalud. Oni dođu, ali jedva da mogu išta da postignu. Vivekananda je je taj koji je doneo indijsku duhovnost na Zapad. To je trajalo, ali bi trajalo mnogo duže da mnogi učitelji hata joge nisu došli na Zapad. U jednu ruku, može se reći da su zapadnjaci, pošto nisu bili dovoljno duhovni za početak, uradili pravu stvar počinjući sa hata jogom, koja je kao obdanište. Postoji velika razlika između vežbi hatha joge i običnih fizičkih vežbi i velika je prednost kad se radi hata joga. Ali u drugu ruku, da su počeli odmah od početka da rade jogu koncentracije i meditacije, kao što Indijci to rade, mnogo više bi napredovali. Postoje mnogi Ašrami u Indiji gde uopšte ne praktikuju hata jogu. Ne pridaju nikakvu pažnju hatha jogi. Na isti način, mogli su početi i na Zapadu sa pravim meditacijama.

Međutim, veliki broj svamija je došao ovde nakon Vivekanande i počeli su da poučavaju hata jogu. Zanemarili su meditaciju i unutrašnji život, pa su zapadnjaci povezali jogu samo sa fizičkim vežbama. Vivekanandin Vedanta pokret bio je osujećen hata jogom. Opet, postojali su u Americi neki kojima je bila važna dublja duhovnost. Onda su hata joga učitelji, koji možda u Indiji nikada nisu meditirali, postali pametni. Pridodali su meditaciju svom sopstvenom učenju da bi mogli da zadrže bar neke učenike.

Ali kada je reč o meditaciji, želim da kažem da su mnogi moji učenici meditirali duže i iskrenije nego što su neki od ovih svamija meditirali u Indiji. Možda su tamo ostali trideset, četrdeset ili čak pedeset godina, ali od tih četrdeset ili pedeset godina možda nisu ozbiljno meditirali ni mesec dana. Neki od tih učitelja uopšte nisu imali duhovnog učitelja, dok su drugi odlazili kod neke duhovne osobe veoma kratko vreme. Zatim su došli na Zapad i oslonili se na ime svog učitelja. Rekli su: „Imao sam tog i tog za svog Učitelja.“ Ali neki od ovih takozvanih učenika nisu čak ni ostali u Učiteljevom ašramu. Ili su možda ostali u ašramu dan ili mesec dana. Dok su Učitelji bili živi, možda su ovi svamiji bili njihovi najgori učenici. Učitelji možda nikada nisu ni znali da su ovi učenici sa njima. Ali onda su ti takozvani učenici postali samozvani „odabrani instrumenti“ svog Učitelja na Zapadu.

Buda

Pitanje: Vidim da nosite žuto i da jedan način nagoveštavate učenje Gautame Bude. On je rekao da će mu se duša odmah reinkarnirati.

Šri Činmoj: Ne, Gautama Budi nije bilo stalo do reinkarnacije. Po njegovoj filozofiji, kad jednom uđeš u nirvanu, ciklus ponovnog rađanja se završava. Kad jednom uđeš u nirvanu nije te briga za reinkarnacije. Gospod Buda nije mario za reinkarnacije. Jednostavno je rekao, kad jednom uđeš u nirvanu, tvoja uloga je završena. Ali drugi duhovni Učitelji žele da se spuste dole u svet da bi služili čovečanstvu.

Pitanje: Kakvi su vaši stavovi o reinkarnaciji?

Šri Činmoj: Reinkarnacija je neophodna za obična ljudska bića, ali ne i za bogoostvarene duše. Ali ako je Volja Svevišnjeg da uzmem još jednu inkarnaciju, onda ću morati da siđem. U suprotnom, bogoostvarena duša može uvek da ostane u najvišem blaženstvu. Ali najviša vrsta blaženstva je takođe i ovo: služiti Svevišnjem i čovečanstvu. Buda nije mario za ovu vrstu služenja. Savetovao je svojim sledbenicima da ostanu u Nirvani. Već postoje stotine duša koje su ušle u Nirvanu i koje se više ne spuštaju. Osećaju da im je svet dao dovoljno loših iskustava. Više su nego zadovoljne njima i ne žele da se vrate. Dakle, oni koji slede strogi put Gospoda Bude i postignu svoj najviši Cilj nisu za reinkarnaciju. Neće se vratiti u svet i više neće prihvatati patnje od sveta.

TBuda je želeo da uvek ostane u savršenom Blaženstvu. Nije ga zanimala transformacija fizičke prirode. Smatrao je da kada jednom pobegnete iz ciklusa ljudske patnje, treba da ostanete u Blaženstvu. Ali hinduistička filozofija kaže da treba da radite na preobražaju patnje čovečanstva. Buda je imao srce veće od univerzuma. Plakao je za krajem ljudske patnje, ali ga je njegova mudrost odvela na drugi put. Ako sledite taj put, ne vraćate se u svet kada jednom postignete oslobođenje.

Postoji još jedna Nirvana koja je viša od Nirvane koju je Buda spoznao. U kasnijim godinama Buda je jednom rekao da ne želi da ima najvišu Nirvanu dok se sva ljudska bića ne oslobode. Ali onda je ušao u svoju Nirvanu i nije se vratio na Zemlju.

Prema velikim indijskim duhovnim učiteljima, Buda je bio najsavršeniji čovek koga je Majka Zemlja posedovala. Ramakrišna i Vivekananda i mnogi drugi rekli su da je Buda bio najsavršeniji čovek na Zemlji.

Pitanje: Kakvu ulogu igra duša u Budinoj filozofiji?

Šri Činmoj: Buda nije koristio termin duša, ali je rekao da postoji unutrašnje biće, unutrašnje postojanje. On je rekao da je naše unutrašnje postojanje to koje se konačno oslobađa okova neznanja. Mi smo svi u neznanju, ali postoji suptilno unutrašnje postojanje koje on nikada nije nazvao dušom. Upotrebljavao je termin "unutrašnje biće" ili "unutrašnje postojanje", na koje ne utiču bolesti, starenje ili smrt. To je bio njegov termin.

Drugi Učitelji

Pitanje: Da li je Krišnina Rasalila, ili igra nektara - ljubavi, bila rezultat čiste mašte gopija?

Šri Činmoj: Ne. Spoznaja beskonačne Ljubavi kod predanog tragaoca naziva se Rasalila. Ova igra je spasenje čovečanstva i Božanska Samilost.

Pitanje: Da li je Krišnin život sa gopijama njima na bilo koji način duhovno pomogao?

Šri Činmoj: To im je izuzetno pomoglo. Bile su obična ljudska bića i od njega su dobijale božansku radost i božansku inspiraciju. Postale su daleko superiornije od običnih žena.

Pitanje: Da li bi nam rekao nešto o dušama Ramanuđe, Šankare i Madave? Da li su oni ostvarili Boga?

Šri Činmoj: Oni su bili intelektualni velikani. U isto vreme imali su i ogromnu težnju. Neki ljudi imaju mišljenje da je Šankara bio inkarnacija Gospoda Šive. Gospod Šiva je moćno duhovno Biće. On je jedan od bogova u našem hinduističkom Trojstvu. Ali u smislu ostvarenja, Šankara se ne može postaviti na isti nivo sa stvarnim duhovnim Učiteljima ili joginima. Prema nekim duhovnim velikanima, on nije bio ni ostvarena duša. A Ramanuđa i Madava su bili daleko ispod njega. Svi oni su, međutim, govorili o filozofiji vedante i oni su u stvari osnovali tri različita puta. U krajnjem smislu, ova tri puta imaju samo jedan cilj. Kad pristupimo svakom pojedinom putu, osetimo na kraju svakog putovanja da oni dostižu isti cilj..

Šankara je živeo u osmom veku nove ere. U današnjoj Indiji smatraju da je Šankara svetac, duhovni velikan, ali to nije sasvim tačno. Ostvarene duše spadaju u drugačiju kategoriju. A Madava i Ramanuđa su bili daleko od Bogoostvarenja u strogom smislu te reči.

Pitanje: Da li biste nam rekli nešto o Šri Aurobindu?

Šri Činmoj: Ako želite da saznate o Šri Aurobindu, savetovao bih vam da čitate njegove knjige, naročito knjigu Božanski Život, The Life Divine. Knjiga The Life Divine je o njegovom vlastitom životu, njegovom vlastitom ostvarenju, njegovom vlastitom ispoljavanju. Njegovi učenici su takođe napisali mnoge knjige o njemu, ali knjige koje je on napisao o sebi su beskonačno bolje od svih knjiga koje su napisali svi učenici zajedno. Ako pročitate The Life Divine, saznaćete za poruku, jedinstvenu poruku koju je Šri Aurobindo spustio u zemaljsku svest. The Life Divine je njegovo najviše ostvarenje i njegovo božansko ispoljenje. Ta knjiga sve govori.

Postoje mnogi istinski duhovni Učitelji koji nisu ništa napisali. U njegovom slučaju, svet je izuzetno srećan što je on ponudio svoju beskrajnu unutrašnju mudrost kroz svoja pisana dela. Možda ne želite da pročitate sve njegove knjige, ali jedna knjiga je dovoljna. Ako pročitate The Life Divine, osetićete šta je on i šta nudi. Ali opet, to što on jeste je beskonačno nadmoćnije od njegove knjige, od bilo koje knjige ili od svih knjiga zajedno. Međutim, sve što svet može da primi iz njegovih dela, on je ponudio kroz ovu knjigu. Pa ako želite da saznate više o Šri Aurobindu, savetujem vam da pročitate tu vrhunski neuporedivu knjigu.

Pitanje: Ko je bio prvi čovek koji je spoznao Boga?

Šri Činmoj: Nije zabeleženo. Prema indijskoj tradiciji, to je bio Ramačandra. Ali ime prvog čoveka koji je zaista spoznao Boga nije zabeleženo u svetskoj istoriji. Tako da ne mogu da kažem, jer bi onda došlo do strašnih kontroverzi.

Pitanje: Da li je Šiva ikad bio u fizičkom telu?

Šri Činmoj: Ne, Gospod Šiva nikad nije bio u fizičkom telu kao Šri Krišna. On je ostao u suptilnom fizičkom i ostao je na Himalajima. Hrist je bio u fizičkom telu, Buda je bio u fizičkom telu, ali Gospod Šiva je bio u suptilnom fizičkom. U suptilnom fizičkom je Šiva bio uistinu stvaran.

Pitanje: Koja je bila filozofija Ramanuđe?

Šri Činmoj: Ramanuđa kaže da mi možemo biti jedno sa Bogom, ali da će istovremeno postojati mala razlika. Bog će uvek biti malo iznad nas, kako bismo Ga mogli obožavati. Niko od nas nikada neće biti isti kao Bog. Iako možemo postati jedno s Božjom Svešću na polju ostvarenja i ispoljenja, mi ćemo uvek ostati posvećenici.

Sluga je već uspostavio svoju unutrašnju vezu sa Gospodarom. Sluga zna šta je Gospodareva volja i on ima slobodan pristup do Gospodara. Ali sluga je još uvek sluga, a Gospodar je Gospodar. Njegova filozofija kaže da ako Bog ostane nekoliko santimetara iznad posvećenika, onda posvećenik oseća najveću radost. Sledbenici puta posvećenosti uvek žele da budu samo nekoliko santimetara od Najvišeg da bi ga mogli da ga okuse. Ali, na putu znanja i mudrosti, aspiranti žele da se stope sa najvišom Istinom. Oni ne žele da okuse, oni žele da postanu potpuno jedno. Ramanuđa je pošao putem posvećenosti. Ramakrišna je takođe to uradio. Oni su želeli da okuse vrhunsko Blaženstvo i da budu sasvim zadovoljni.