Jelen ambicije¹⁰

Jednog dana je mladić od dvadeset tri godine otišao kod duhovnog Učitelja sa pismom svoje majke, koja je bila bliska učenica Učitelja. Učitelj je pročitao pismo i rekao mladiću: „Molim te, sedi. Definitivno ću ti dati kratak intervju.”

Učitelj je meditirao na mladog tragaoca desetak minuta, a zatim mu je rekao: „Imaš veoma dobru dušu, izvanrednu dušu, mada mislim da nisi svestan toga. Veoma sam zadovoljan unutrašnjim vapajem tvog srca.”

Tragalac je uputio Učitelju sladak osmeh i rekao: „Učitelju, imam tri pitanja da ti postavim.”

„Dozvoli da se pozabavimo tvojim pitanjima jedno po jedno“, reče Učitelj. „Koje je tvoje prvo pitanje?“

„Učitelju, moja majka se bavi jogom mnogo, mnogo godina, a nedavno joj se pridružio i moj otac. Imaš veliki broj učenika. Neki od njih su u tvojoj blizini, dok su drugi na periferiji. Moja majka želi da bude tvoj najbliži učenik. Nepotrebno je reći da sam joj najzahvalniji što me je dovela u duhovni život, ali želim da ti kažem da, koliko god da ti postane bliska svojom težnjom i posvećenošću, želim da je nadmašim. Još od detinjstva imam jak osećaj za takmičarsku sposobnost. Uvek želim da u svemu nadmašim roditelje, prijatelje, čak i poznanike. Zato želim da nadmašim svoju majku u duhovnom životu.”

Učitelj se široko osmehnuo tragaocu i rekao: „Izuzetno sam ponosan na veliku težnju i blistavu posvećenost tvoje majke. Ali ne vidim razlog zašto ti ne bi mogao da nadmašiš svoju majku, pod uslovom da se upustiš u duhovni život najposvećenije i najduhovnije.”

Tragalac je rekao: „Tako mi je drago što si mi dao garanciju da imam kapacitet da nadmašim svoju majku. Sada ću ti se dokazati svojim postupcima. Dozvoli mi da se ne vezujem slabašnim obećanjima.”

Učitelj je blagoslovio mladića i rekao: „Pokušaj, sine moj, pokušaj. Ako iskreno pokušaš, sigurno ćeš uspeti.”

„Učitelju, evo mog drugog pitanja, tačnije, moje žarke želje: želim da se izjednačim sa tobom u duhovnosti. Želim da budem veliki kao i ti u spoznaji Boga.”

Čuvši ovo, Učitelj je pokazao mladiću tužno lice.

"Znao sam, znao sam!" zavapi tragalac. „Na kraju krajeva, ko želi da mu se izjednači neko drugi? Učitelju, oprosti na mojoj drskosti. Ne želim da se izjednačim sa tobom. Ja ću samo najupečatljivije nadmašiti svoju majku i postati tvoj najdraži učenik.”

„Dete moje“, rekao je Učitelj, „nažalost, nisi dobro pročitao moje misli. Pokazao sam ti tužno lice ne zato što si hteo da se izjednačiš sa mnom, već zato što nisi imao unutrašnje nadahnuće i težnju da me nadmašiš, kao što si hteo da nadmašiš svoju majku. Pravi otac dobija ogromnu radost kada ga njegov sin nadmaši. Naravno, nemam pojma o američkim očevima i američkim sinovima. Ali pošto sam vaš duhovni Otac, znam da ću biti najsrećnija osoba kada me ti ili bilo koja drugo moje duhovno dete daleko nadmašite u duhovnoj visini. Zašto? Jer kada prihvatim učenika, on i ja postajemo nerazdvojno jedno. Pošto osećam da ima svako pravo da moju duhovnu visinu i dubinu i moja božanska blaga smatra svojim sopstvenim, čak i pored toga, njegove najveće uspehe, njegov napredak i njegova dostignuća, bez ikakvog oklevanja, smatram svojim."

Mladić je rekao: „Vidim, vidim. To je lepa filozofija.”

„Kažeš da je to lepa filozofija. Mislim da je to veliko otkriće“, rekao je Učitelj.

„Učitelju, sada imam treće pitanje. To je zapravo ozbiljan problem. Sada se bacam srcem i dušom u duhovni život. Ali imam devojku, za koju se bojim da će se snažno i žestoko protiviti mom novom načinu života. Šta da radim sada? Ako želiš da prekinem naše prijateljstvo, ako želiš da potpuno izađem iz njenog života, spreman sam na to. Samo mi reci šta treba da radim.”

„Dete moje, pruži joj šansu. Reci joj sve o duhovnom životu i sve o meni. Može se ispostaviti da će ona svim srcem prihvatiti tvoj novi život. Nikad se ne zna šta će se dogoditi. U svakom slučaju, pruži joj priliku. Hajde da vidimo šta će se dešavati. Kao što ti želiš da ostvarite najviši Apsolut u ovom životu, ona možda takođe želeti da ostvari Najviše u ovom svom životu. Jutro ne mora obavezno da pokaže kakav će biti dan, ni budućnost. Postoje izuzeci. Njen slučaj može biti potpuni izuzetak. Ono što danas ne vidiš u njoj, to ćeš možda videti u njoj sutra. Ne samo to, već ona može postati upravo ta stvar, najviša Svetlost. I sva je mogućnost da ona ostvari Najviše. Skoro da te uveravam da hoće. Šta je sa tvojom sestrom? Šta misliš o njenom duhovnom životu?”

„Ona nije namenjena za ovakav život, barem ne u ovom trenutku."

„Dakle, po tebi je ona beskoristan slučaj?“

„Mislim da bi beznadežno bila bolja reč“, rekao je mladić. „Učitelju, zašto vidim nešto čudno u tvojim očima? Nešto u meni govori da će me moja sestra daleko nadmašiti ako krene u duhovni život. Učitelju, Učitelju, molim te ne dozvoli da se to dogodi! Pusti me da nadmašim svoju majku. Dozvoli mi da postanem tvoj najdraži učenik. Dozvoli mi da se izjednačim sa tobom. Da te daleko nadmašim. Dozvoli mi da ponudim svu svoju svetlost svetu u celini. Pusti me da napustim svoje telo, i kada počnem da živim u beskonačnom Miru, Svetlosti i blaženstvu, kada se sav nastanim na Nebu, onda ona može postati tvoj najdraži učenik. Ona tada može čak i da me nadmaši. Neću imati ništa protiv. Učitelju, siguran sam da ćeš poslušati vapaj mog srca!"

Učitelj mu je uputio najširi osmeh i rekao: „Da vidimo šta će biti sa tvojom sestrom.“

Tada je mladić rekao Učitelju: „Da li je neophodno i nezamenljivo da ostanem fizički u tvojoj blizini kako bih najbrže napredovao?“

„To nije neophodno", odgovorio je Učitelj. „Glavna stvar je koliko unutrašnje veze želiš da uspostaviš sa mnom. Mnogo puta se dogodilo da je fizička blizina Učitelja loše iskorišćena. U takvim slučajevima, fizička blizina nije blagoslov, već pravo prokletstvo, ili barem ogroman nedostatak. Ali ako je to Božja Volja, neki učenici kojima je poverena Božja Svetlost u izobilju moraju da manifestuju tu Svetlost na mestu dosta daleko od Učiteljevog fizičkog prisustva. Naravno, ukoliko se fizička blizina ne iskoristi, učenik dobija dodatnu pomoć u vidu inspiracije da najbrže trči. Ako vam je suđeno da ostanete fizički udaljeni od svog Gospodara zbog neizbežnih okolnosti, to je sasvim u redu. U tvom slučaju, tvoje studije će te odvesti od mog spoljašnjeg prisustva. Ali neka tvoje spoljašnje studiranje i tvoje unutrašnje studije idu zajedno. Iz tvojih spoljašnjih studija dobićeš informacije. Iz tvojih unutrašnjih studija dobićeš prosvetljenje. Trenutno su ti potrebne informacije da bi imao potpuni uvid u svetsku situaciju i svetski život. Ali doći će dan kada će ti trebati samo unutrašnje prosvetljenje. U Božijem izabranom Času, postaćeš svestan toga.”

„Učitelju, kako bih voleo da ovaj čas kucne na vrata mog srca ovog trenutka. Ono što mi zaista treba je prosvetljenje. Ono što mi je večno potrebno je Bog.”

Učitelj je blagoslovio tragaoca svojim transcendentalnim Ponosom i rekao: „Ono što mi je zaista potrebno je duševna težnja i plodno ostvarenje tvoje vizije kako bih mogao da ubrzam svoje ispoljavanje Boga na Zemlji. Ti si moja prava radost; ti si moja prava zahvalnost; ti si moj pravi ponos.”