Unutrašnje bogatstvo4

Unutrašnje bogatstvo je vera. Božansko bogatstvo je ljubav. Vrhunsko bogatstvo je jedinstvo.

Vera: ako tragalac ima veru u sebe, tada je bezbedan. Ako isti tragalac ima veru u Boga, tada tragalac ne samo da je bezbedan već je i napredan. Kada tragalac ima veru u sebe, on ne dozvoljava nebožanskim mislima da rastu u njegovom životu ili u njegovom biću. Ako primeti neke nebožanske misli, on jednostavno iskoreni drvo koje je proizvelo nebožanske plodove-misli. Kada ima veru u sebe, on dozvoljava samo dobrim mislima da uđu u njega i na kraju izrasta u drvo koje proizvodi samo dobre misli-plodove, božanske misli-plodove.

Ljubav: Ljubav je samodavanje. Kada tragalac daje sebe, ono što ima i što jeste, tada i Bog daje tom tragaocu ono što On ima i što On jeste. Ono što tragalac ima je plač, a što tragalac jeste je obećanje. Ono što Bog ima je osmeh, a što Bog jeste je uverenje. Kada tragalac plače, Bog mu odmah daje osmeh. Kada tragalac daje obećanje, Bog uverava tragaoca da će moći da ispuni to obećanje..

Jedinstvo: Jedinstvo je sastavljeno od starine, slatkoće i novine. Kada je slatkoća intenzivirana, postaje naklonost. Slatkoća je veza ili povezanost starine i novine. Starina je nešto značajno i plodno, i istovremeno trajno. To je značajna i plodna stvar koja ima trajni dah. Starina otelovljuje značajnost. To je nešto što ima značenje i što vredi zadržati, nešto što nas ohrabruje da idemo napred, pre nego da ostanemo tu gde jesmo. Novina otelovljuje inspiraciju, težnju, prosvetljenje i ispunjenje, neprestano ispunjenje.

Ljudsko ili konačno blago je jedna stvar, a božansko ili beskrajno Blago je nešto potpuno drugo. Ljudsko ili konačno blago želi da bude poštovano, cenjeno i obožavano, i ništa drugo. Ako od čovečanstva dobijemo divljenje, ako od čovečanstva dobijemo obožavanje, tada osećamo da nam ništa drugo nije potrebno u životu. Osećamo da imamo svo blago ovog sveta. Ovo blago koje osećamo da imamo je ljudsko blago ili konačno blago.

Božansko ili beskonačno blago počinje sa Božjom Samilošću. Ono napreduje sve dok ne dostigne, najpre, slobodan pristup Njegovom unutrašnjem Postojanju, zatim potpunu prisnost ili jedinstvo sa Njegovom unutrašnjom Voljom i konačno, ekstazu ili blaženstvo, što je univerzalna i transcendentalna Stvarnost što je i sam Bog. Samilost, slobodan pristup Božjem unutrašnjem Postojanju, prisnost sa Njegovom Voljom i božansko blaženstvo – čine istinsko božansko Blago.

U ovom božanskom Blagu borave tri stvari: težnja, savršenstvo i zadovoljnost. Težnja označava gorljivost da se raste u smeru u kome Svevišnji želi da tragalac raste. Savršenstvo znači ugoditi Bogu na Njegov sopstveni Način. Zadovoljnost znači videti unutrašnju lepotu u težnji i prevazilazećem savršenstvu. Sama težnja je lepota, i samo savršenstvo je lepota. Ova lepota nije fizička lepota, koja je površna, već je to lepota beskonačne Svetlosti i beskrajnog Blaženstva. Ova lepota nije ništa drugo nego božansko Blago.

Pre nego što se uđe u božanski život, želi se jedino svetovno, konačno i ljudsko blago: poštovanje, divljenje i obožavanje. Kada se duboko uđe u božanski život, teži se jedino za beskrajnim, božanskim Blagom. Ali, kada je neko početnik u duhovnom životu, pokušava da ima oba, što je jednostavno nemoguće. Ne možete imati i dan i noć. Morate biti ili u danu ili u noći. Tragalac pokušava jedne jedine sekunde da dobije božansko Blago zbog svoje iskrenosti i unutrašnjeg plača, a zatim 23 časa i 59 minuta i 59 sekundi isti tragalac, plače za ljudskim blagom. Kako tragalac ide dalje i napreduje u svom unutrašnjem životu kroz intenzivnu molitvu i duševnu meditaciju, postepeno će sve više i više vapiti za unutrašnjim blagom.

Kada tragalac dostigne prvoklasni nivo, unutrašnje prepreke postaju više i teže – skoro nesavladive. Ali, tih par tragalaca, koji će neprestano napredovati u unutrasnjem životu, će videti da će želja izbledeti. Oni sami uviđaju da ljudsko blago ne traje; i ono bledi. Ali, božansko Blago, čak i u beskrajno maloj meri, traje zauvek.

Svevišnji govori najužoj klasi učenika: „Ako Me želite kao Beskonačno, ako Me želite kao Večno, ako Me želite kao Besmrtno, ako jedino Mene želite u svojoj duši, u svom srcu, u svom umu, u svom vitalu, u svom telu, u vašoj zemaljskoj svesti i u vašoj Nebeskoj svesti, jedino tada će vam Moje beskrajno Blago biti od koristi. Inače će vas, svetsko divljenje, svetsko blago, zadovoljiti, ali će ovo zadovoljstvo trajati samo sekundu.

Uvek moramo da biramo između ljudskog i božanskog Blaga. Ako nam je stalo do unutrašnjeg blaga, tada će naš život biti značajan, duševan i plodan. U svakom trenutku ćemo u našem životu videti most između Neba i Zemlje. Ne Neba i Pakla, molim vas! Govorim da je to most između Neba i Zemlje. Zemaljski plač, koji je tako sladak, trči preko mosta i stiže do Nebeskog osmeha. A Nebeski osmeh, koji je tako lep, trči preko mosta i dodiruje zemaljski plač. Neprestana božanska igra se odvija u tragaočevom životu kada tragalac oseća svesnu potrebu za unutrašnjim blagom.

Ja sam svetu ponudio kreativno blago u mnogim oblicima. Napisao sam mnogo knjiga, naslikao mnogo slika, komponovao sam mnogo pesama, učestvovao sam u mnogo sportova. Postao sam mnoštvo u jednom obliku. Ali, samo moje unutrašnje blago, moja ljubav prema Bogu, zauvek će ostati u zemaljskoj svesti. Sve ostale stvari će odneti vreme. Svako će reći: „Da, on je bio pisac, pesnik, muzičar“ i tako dalje. Ali, te stvari, sve spoljašnje stvari koje sam pružio svetu, neće me obesmrtiti. Uradio sam tako puno stvari koje su ljudi poštovali i divili im se. Ali njihovo poštovanje i divljenje neće trajati, kao što ni moja spoljašnja kreacija neće trajati. A ja, kao večni tvorac, koji postaje i prevazilazi u tišini trajaću, - ne ono što sam dao, već ono što ja jesam. Ono što jesam je Ljubav Večnosti, Ljubav Beskonačnosti, Ljubav Besmrtnosti. Kada tragaoci osećaju potrebu za Ljubavlju Beskonačnosti, Večnosti i Besmrtnosti, to će biti trenutak da počnu da plaču i da pokušaju da izrastu u unutrašnje blago koje ja jesam.

Spoljašnje blago, ljudsko blago neće trajati. Ništa neće ostati od konačnog blaga. Smrt će sve poravnati. Ali, smrt se ne usuđuje da dira unutrašnje blago, Božju Samilost, slobodan pristup Bogu, prisnost sa Njegovom Voljom, ekstazu ili blaženstvo, težnju, savršenstvo i zadovoljstvo: vaše zadovoljstvo u Njemu i Njegovu Zadovoljstvo u vama. Ako ste zadovoljni Bogom i ako je Bog zadovoljan vama, tada ćete pevati i igrati se sa Lepotom Beskonačnosti i plesati u Vrtu Večnosti u podnožju Drveta Besmrtnosti.


SSD 4. Šri Činmoj je održao naredni govor na malom skupu svojih učenika u svom domu 2. marta 1980. godine.