Deo V — Raj

Pitanje: U svojoj poeziji govorite o ravnodušnosti Neba, ali Svevišnji je sve samo ne ravnodušan. Možete li to objasniti?

Šri Činmoj: Uzmimo Nebo kao starijeg brata, Svevišnjeg kao Oca, a tragaoca kao mlađeg brata. Dakle, postoje dva brata i Otac. Mlađi plače. Potrebna mu je pomoć odozgo, od Oca ili od brata. Otac, u Svom Srcu, brine samo o mlađem, ali nije uvek dostupan. On je u kancelariji. Stariji brat je dostupan, iako je zauzet studijama i ima mnogo svojih obaveza. Zato je ravnodušan prema svom jadnom malom bratu na zemlji kome je potrebna pomoć. Otac je sav naklonost, sav briga. Čim dođe kući, On će pokazati svu naklonost onom mlađem.

Mlađem je veoma teško da priđe Ocu, bez starijeg brata. Ali neki kosmički bogovi i boginje su božanski ljubomorni. Većina duhovnih Učitelja je doživela to iskustvo. Kosmički bogovi i boginje pomažu tragaocu da se uzdigne, ali ga ne ohrabruju kada se približi najvišem. Naprotiv, pokušavaju da ga spreče da ide dalje od njih. To se dešavalo bezbroj puta.

Neko se popeo na drvo, a ti si u podnožju drveta. Ne znaš da se penješ, pa onaj na drvetu siđe i uči te, a onda ti počneš da se penješ. Pre nego što dostigneš određenu visinu, onaj koji te je naučio vraća se na svoje prvobitno mesto i čeka te. A onda ti, kada stigneš tamo, neće pomoći da ideš dalje. Ta osoba nije dotakla najvišu visinu i nesigurna je. Juče si bio na zemlji i nisi znao da se penješ i on te je naučio. Sada ćeš ga nadmašiti, pa zašto bi to dozvolio? Ali ako je mudar, na osnovu svog jedinstva reći će: „On je moj mlađi brat, pa neka ide više. Njegovo dostignuće je i moje dostignuće.“

Postoji izreka: „Svako želi da pobedi, ali ne i sopstvenog sina i ćerku.“ Koliko je to istina, Bog zna. U Americi sam naučio nešto što u Indiji nikada nisam znao. Amerika me je naučila da majke mogu biti zaista ljubomorne na svoje ćerke, a očevi mogu biti zaista ljubomorni na svoje sinove. Nisu sve majke i očevi, ali mnogi, mnogi koji su došli u naš Centar, direktno ili indirektno, bili su veoma ljubomorni na svoju decu. Očigledno je da su decu naučili kako da uče, kako da se budu predani. Reći će svetu: „Moja ćerka je uradila ovo, moj sin je uradio ono.“ Onda, kada svet ceni njihovu decu, ponekad mogu da budu iskreno zadovoljni. Ali ponekad im srca gore jer sami nisu stekli najviši stepen ili nisu uradili ono što su njihova deca uradila. To je zbog osećaja odvojenosti.

Ako želite da razdvojite svoje prste jedan od drugog, kako ćete biti dobri u bacanju kugle? Mali prst ima vrlo malo snage, dok ostali prsti imaju ogromnu snagu. Ali svi prsti moraju da sarađuju za bacanje kugle. Ako osećate da je bolje da nemate taj mali prst, ako osećate da je beskoristan, onda ćete uskoro otkriti da ste bespomoćni bez njega. Ako jači ne želi da se meša sa slabijima, onda će svi patiti.

Jači se u početku, hvali. Kada slabiji počne da stiče neku sposobnost, viši se plaši da će ga slabiji nadmašiti. Ali pravi viši, koji je uvek iznad, jeste Svevišnji. On se nikada ne oseća niti deluje kao superioran. On zna da sam i ja ono što je On. On nikada ne pravi razliku. Njegovo Srce je moje srce. On zna ko je On; On zna ko sam ja. On je Tvorac, a Tvorac se nikada ne odvaja od tvorevine. Nebo nije pravi Tvorac, tako da uvek postoji problem. Ali Svevišnji se poistovećuje sa Svojom tvorevinom, tako da za Njega Njegova tvorevina nije nešto odvojeno od Njegove Stvarnosti.