Pitanje: Šta je sa iskustvom koje smo imali u unutrašnjem svetu, kao što je iskustvo tokom meditacije? Da li se toga svesno sećamo?
Šri Činmoj: Kada se radi o običnom tragaocu, kad ima neko unutrašnje iskustvo, on ga ne zadržava svesno, iako suština tog iskustva ostaje u njegovom unutrašnjem životu. Čak i ako je to visoko iskustvo, nakon otprilike četiri godine, on ga potpuno zaboravlja. Iskustvo je izgubljeno zato što ga proguta neznanje u tragaočevom životu. On kaže: „Kako sam mogao da imam takvo iskustvo? Ako sam zaista imao takvo jedno iskustvo, kako to da sam posle toga uradio toliko pogrešnih stvari? Kako to da nisam meditirao, da se nisam molio? To znači da to nije bilo neko značajno iskustvo“. Njegova sumnja proguta to iskustvo. Ali, kada se radi o ostvarenoj osobi, ona zna da je sve što je videla ili osetila bila apsolutna istina. Isto tako, ona može da se seti unutrašnjih iskustava koje je imala čak i sa sedam ili osam godina, ili u prethodnoj inkarnaciji, zato što ima unutrašnji vid. Ali, pitajte običnog tragaoca - čak i ako je imao samo dva velika iskustva u životu, trebaće mu sat vremena da ih se seti, ili ih se možda uopšte neće sećati.
Sri Chinmoy, Vrhunci Božanskog života: Samadi i Sidi, Agni Press, 1974