Deo I — Predavanja

Filozofija, religija i joga

Filozofija vidi Istinu. Religija oseća Istinu. Joga postaje istina. Bog-savršenstvo jeste Istina.

Filozofija je u umu koji traga. Religija je u srcu koje voli. Joga je u težnji čitavog bića.

Pravi učitelj filozofije podučava spoljašnji svet. Pravi učitelj religije voli unutrašnji svet. Pravi učitelj joge otkriva svoje neodvojivo jedinstvo sa spoljašnjim i unutrašnjim svetom.

Unutrašnji svet postiže. Spoljašnji svet otkriva. Unutrašnji svet postiže Boga Visinu. Spoljašnji svet otkriva Boga Dubinu.

Bog Visina je duševno prelep. Bog Dubina je prelepo duševan. Kad tragalac postane duševno lep, on otelovljuje vapaj neprestanog samoprevazilaženja. Kad tragalac postane lepo duševan, on neprestano otkriva osmeh samopreobražavanja. Ljudska filozofija ignoriše životinjsko u nama i potcenjuje ljudsko u nama. Božanska Filozofija prihvata izazove života, prkosi udarima života i, konačno, ukazuje na svrhu života.

The human philosophy ignores the animal in us and belittles the human in us. The divine Philosophy accepts the challenges of life, braves the buffets of life and, finally, offers the purpose of life.

Ljudska religija je pesma neispunjenog, neispunjujućeg i izolovanog mnoštva. Božanska Religija je ples oslobođajućeg i oslobođenog, ispunjavajućeg i ispunjenog Jednog u težećem mnoštvu i mnoštva u ovekovečujućem Jednom.

Ljudskoj jogi je potrebna hrana zato što je Bog veliki – apsolutno veliki, i moćan – večito moćan. Božanskoj Jogi je potreban Bog zato što je Bog dobar – dobar u životu-zvuku konačnog i životu-tišini Beskonačnog.

Ponudio sam, primio sam¹

Šta sam ponudio mom Voljenom Svevišnjem? Mom Voljenom Svevišnjem ponudio sam moj duševni vapaj. Šta sam zauzvrat primio od Njega? Od Njega sam primio Njegov Osmeh ispunjen blagoslovima.

Šta sam dao čoveku? Dao sam mu svoje služenje s ljubavlju, svoje nesebično služenje, svoje posvećeno služenje. Šta sam od čoveka primio zauzvrat? Primio sam mrak njegove sumnje.

Šta nudim mom Voljenom Svevišnjem? Mom Voljenom Svevišnjem nudim svoje srce predaje i moj život zahvalnosti. Šta zauzvrat primam svog Voljenog Svevišnjeg? Od Njega primam Njegovo Nebo Zadovoljstva.

Šta dajem čoveku? Dajem čoveku svoju odlučnu životnu snagu. Šta zauzvrat dobijam od čoveka? Primam od čoveka njegovu potpunu ravnodušnost.

Šta ću ponuditi mom Voljenom Svevišnjem? Mom Voljenom Svevišnjem ponudiću svoj sumnjajući um. Šta ću zauzvrat primiti od mog Voljenog Svevinjeg? Od Njega ću primiti Njegovo prosvetljujuće Jemstvo.

What shall I give to man? I shall give man my sleepless, untiring body. What shall I receive from man in return? I shall receive from man his deliberate and endless ridicule.

Shall I stop serving mankind? No, never, for mine is not the way to stop. I walk along Eternity's Road, not serving man as such, but serving the Inner Pilot in each individual being.

The Inner Pilot is my own Eternity's All. Him to please in His own Way, in His creation, is my only goal. To love Him and serve Him, what I need is a fleeting aspiration-flame. To love Him and serve Him in mankind, what I need is Eternity's unconditional self-offering. My Lord Supreme, the Author of all Good, wants me to serve Him in all of His creation: in His desire-creation and His aspiration-creation, in His earth-bound creation and in His Heaven-free creation.

It is my bounden duty to love my Beloved Supreme and serve my Beloved Supreme in each member of His creation. Therefore, to the president of this international organisation, I wish to offer my soulful gratitude from the inmost recesses of my heart, for he has given me a golden opportunity to be of devoted service to the hundreds of sincere seekers present this evening. Nothing gives me greater joy, greater satisfaction, than to be of service to my Beloved Supreme in sincere seekers. Therefore, to you, dear president, I am extremely grateful, and to all the sincere seekers who are present here, I am offering my heart of soulful gratitude.

Osmeh učitelja

Vi imate osećaj da vam je lakše da me više volite kada sam ljubazan prema vama nego kad sam autoritativan i ozbiljan. Međutim, ako vam ukažem obilje samilosti, ljubavi, svetlosti i brižnosti, moguće je da ćete ih zloupotrebiti. Ako vam se u dva dana nasmešim, trećeg dana ćete osećati da je to vaše pravo. Ako vam se osmehnem, smatrate da vam moj osmeh pripada. A zatim, ako vam se ne osmehnem, smatraćete da vam otimam nešto što je vaše. Zahtevajući vital tada ispliva na površinu i žestoko me napada. Međutim, ako vam svakog dana ne pokažem svoje nasmešeno lice, onda ćete biti zadovoljni onim što dobijete.

Nekim učenicima uvek pokazujem osmehnuto lice, a vi onda možda osećate da oni imaju više sreće. Ali, reći ću vam da ja njih testiram u svakom trenutku. Ukoliko zloupotrebe moju ljubav i samilost, onda su izgubljeni u unutrašnjem svetu. Ali, ako ih iskoriste na pravi način, onda u unutrašnjem svetu mogu da trče najbrže. Mislite da je lako da se asimiluje moć moje ljubavi, moć moje samilosti, moć moje brižnosti? Nije, veoma je teško. Zato nemojte biti ljubomorni na druge koji naizgled, sve vreme, dobijaju osmeh od mene. Samo budite srećni sa onim što ja za vas činim.

Prvo postanite moje jagnje. Onda ću vas ja načiniti svojim lavom. Ako prvo postanete lav, kako da vas načinim jagnjetom? Prvo budite pred mojim stopalima; onda se popnite do mog srca. Počnite idući naviše. Inače, ako počnete od vrha, možda ćete samo ostati da visite tamo.

Imitiranje starijih učenika

Kad učenici provedu sa nama tri, četiri, pet, šest, sedam ili osam godina, oni, nažalost, stvore neku vrste vibracije ili aure oko sebe, pa novi učenici pokušavaju da ih imitiraju. Novi učenici misle da oni koji sa nama duže vreme imaju istinske vrline. Oni misle: „Kako ovi ljudi mogu nešto da pogreše?“ Zato pokušavaju da ih imitiraju i onda ne dobiju istinsku inspiraciju.

Nekad novi učenici pokušavaju da laskaju starijim učenicima da bi se približili meni. Ali ti novi učenici ne mogu mi postati bliski time što laskaju starijima; to je besmisleno. Sa druge strane, kad novi učenici vide neke ljude koji su proveli sa nama nekoliko godina, a nisu uopšte napredoveli, oni stiču osećaj da će i njihova sudbina biti ista. Kažu: „Ako sa Guruom provedemo pet ili šest godina i mi ćemo zadržati sve naše nesavršenosti, zato je najbolje da ne sledimo njegov put“.

Kad prihvatimo nove učenike, dajemo im priliku da idu našom stazom. Mlađi učenici će možda imitirati starije, ali ako stariji ne rade ispravne stvari, onda kvare našu misiju. Ako ne mogu da postanu ideal za mlađe, kakvu korist imaju da ostanu u našoj porodici? Porodicu čine majka i otac i nekoliko drugih članova. Otac i majka očekuju od svojih najstarijih, sina ili ćerke, da preuzmu neke obaveze i postanu istinski dobri i veliki, da bi inspirisali mlađe. Ako nije tako, roditelji će morati sve vreme da govore deci šta je dobro, a šta je loše. Ali, ukoliko budu mogli da nauče najstarije dete, onda mlađi mogu da uče od njega.

Kada smo bili bolesni, moja majka je uvek odlazila u hram da se moli. Nije dolazila k nama kad smo bili bolesni. Moja sestra se brinula o nama onako kako ju je majka tome naučila. Tek ako učenici koji su proveli neko vreme sa nama mogu od nas da nauče nešto, mogu da inspirišu nove da uvećaju svoju težnju. Inače nam stariji učenici samo prave probleme. Sa jedne strane, ne možemo da ih se oslobodimo; sa druge strane, oni ne inspirišu nove. Tako ostajemo zaglavljeni. Novi učenici dolaze sa poletom i radošću. Žele da trče najbrže, ali nema nikog da trči sa njima, ukoliko stariji učenici ne preuzmu odgovornost. Stariji bi trebalo da ih podučavaju, a kad dostignu određeni nivo, onda mogu da dođu k meni. Ali gde imamo takve učenike? Imamo veoma malo učenika koji mogu da posluže kao takav izvor nadahnuća.

Grupna meditacija⁵

Kad meditirate u grupi, često tražim da sedite u pravim redovima, tako da dobijete moju energiju, koja teče poput reke. Ali, ako spavate kako je možete dobiti? Ne možete spavati i istovremeno se koncentrisati, meditirati i kontemplirati. Kad ste pre nekoliko minuta meditirali, pet momaka je spavalo i pokvarilo meditaciju grupe. Inače, grupa bi bila veoma uspešna. Mnoge su se devojke predale snu i postale letargične. Mislim da su prvi put u našem centru momci bili bolji od devojaka. Ja sam potpuno nepristrasan. Ovog puta su momci stvarno bili revnosni. Bilo je to dobro takmičenje. To je kao kad igramo utakmicu. Ako si loš igrač, tvoje prisustvo u timu je sramota. Ako si dobar igrač, dodaješ svoju sposobnost i održavaš prestiž svog tima. Momci, preklinjem vas. Ako niste pažljivi, ako imate običaj da gubite koncentraciju ili da spavate, nemojte učestvovati u takmičenju. Ako zaspite, vaše prisustvo će smanjiti broj poena vaše grupe.

Čim neka loša misao uđe u vaš um, odmah pokušajte da pomislite suprotnu misao, antonim. A ako vam se javi dobra misao, a niste u stanju da je nastavite, onda pronađite sinonim. Pretpostavimo da ste pomislili na božansku ljubav, ali niste u stanju da nastavite da mislite na nju. Jednostavno pomislite na samilost, brižnost. One spadaju u istu kategoriju. Ako je to dobra misao i ne možete da je nastavite, onda pokušajte da dođete do druge božanske misli, nečeg sličnog. To malo opušta vaš um. Inače, ako vaš um mora da se bavi samo jednim pojmom, to mu teško pada. Ako možete da nastavite sa jednom idejom, odlično. Postaćete jaki, jači, najjači. Ali ako vam je teško da se držite jedne misli, onda pokušajte da nađete sinonim. To će da deluje kao svež cvet. Naravno, najbolje je da uopšte nemate misli.

Još jedna tajna: ako nešto želite, morate na to meditirati. To je najbolji način da se postigne određena osobina. Ako meditirate na mir, onda ćete i dobiti mir. Ako hoćete ljubav i meditirate na ljubav, to ćete i dobiti. Međutim, ako meditirate na Svevišnjeg u meni, tad dobijate sve. Ako se usmerite na mene kao strela, možete najbolje meditirati. Mir, ljubav, radost – sve ćete dobiti. U svakodnevnoj meditaciji, svako ima drugačiji pristup. Ako vaše srce želi mir ili radost, kucaćete na jedna određena vrata, dok će druga osoba koja želi svetlost i blaženstvo kucati na druga vrata. Svaka osoba ima sopstveni način. Ali najbolji način je da se kuca na vrata mog srca. To je najbolji način. Jednom kada se moje srce otvori, onda možete ići u kuhinju, dnevnu sobu, radnu sobu, sobu za meditaciju, gde god hoćete i možete da izabereti bilo koju osobinu koja treba vašem srcu.

Deo II — Pitanja i odgovori

Pitanje: Kakav bi trebalo da bude naš stav prema ostalima pri grupnoj meditaciji?

Šri Činmoj: Trebalo bi da imate pozitivno osećanje prema drugima, osećaj dobre volje; ali nemojte razmišljati o osobama koje sede oko vas. Ako mislite o nekom ko je pored vas, ko uopšte ne teži, onda ćete meditirati na tu osobu, a ne na vašeg Učitelja. Držite svoju koncentraciju usmerenu na svog Učitelja. Trudite se najbolje što možete, ali nemojte da razmišljate o tome kako da nadmašite toga i toga. Svako treba da se potrudi najbolje što može. Treba da osećate da sam ja cilj, meta, a da vi gađate strelom u tu metu. Tajna jedne učenice, kojom postiže izvrsnu meditaciju, je da ona ulazi u mene kao metak, kao strela. Ali neki od vas još tragaju za strelom. Drugi ni nemaju strelu ili su zaturili svoje strele. To je problem. Kolektivna meditacija je kao timski rad. Na spoljašnjem planu, veoma često pomažete jedan drugom. Ali u kolektivnoj meditaciji morate postići rezultat na unutrašnjem planu. Ako deset osoba može da postigne dobar rezultat u isto vreme, onda grupa dobija visoke ocene.

Pitanje: Kad meditiramo kod kuće, koji procenat vremena treba da provedemo gledajući u tvoju transcendentalnu sliku? Ponekad me zabole oči od svetla, pa ih zatvorim.

Šri Činmoj: Ja preporučujem svojim učenicima da uvek drže svoje oči delimično otvorene kad meditiraju. Ubedljivije je i više ispunjava kad se oči drže poluotvorene. Posle pet, deset ili petnaest minuta, ako osećaš da si se u potpunosti poistovetio sa mnom, tada ćeš, čak i ako zatvoriš oči, još uvek osećati da su ti oči otvorene. To ne znači da koristiš svoje treće oko, već da će tvoje poistovećenje sa mnom biti potpuno. Tada, ako želiš da držiš oči zatvorene, možeš; ali dok ne dođeš u to stanje, preporučljivo je da ih držiš otvorene. Hajde da pretpostavimo da si meditirao pola sata. Ako zatvoriš oči ali nemaš nikakvo duboko unutrašnje osećanje, to znači da tvoje poistovećenje nije potpuno. U nekim slučajevima, čak i ako je tragalac postigao potpuno poistovećenje sa mnom, ne oseća uopšte potrebu da zatvori oči. Ali, ukoliko ti osećaš da radi opuštanja ili radi dodatne radosti želiš da svoje oči držiš zatvorene, onda prvo uspostavi jedinstvo sa mnom tokom svoje meditacije. Onda možeš da držiš oči zatvorene ako ti je to zaista potrebno. Inače, uvek drži oči otvorene.

Kada držiš poluzatvorene oči, to se naziva lavlja meditacija. Tvoja svest tada prebiva u dva sveta: u duhovnom svetu i u fizičkom svetu. To ne znači da si povremeno na nižem nivou ili na višem nivou, ne. Kad tokom meditacije držiš oči poluotvorene, ti vidiš najviše nivoe svesti i u isto vreme pokušavaš da preobraziš zemaljsku svest.

Ako držiš oči širom otvorene i svestan si samo onoga što se dešava oko tebe, ako se mačka prošeta po sobi, tvoja se koncentracija u trenu izgubi i ništa od tebe. Opet, ako držiš oči zatvorene dok meditiraš, možda ćeš misliti da si meditirao dvadeset četiri sata dok si, u stvari, sve vreme spavao. Ako noću zatvoriš oči i samo legneš na krevet da meditiraš, možeš misliti da si imao najuzvišeniju meditaciju, da si ušao u trans. Ne, daleko od toga. Moraš da znaš da postoji velika razlika između sna i meditacije. Dok meditiraš zatvorenih očiju, možda ćeš samo obmanjivati sebe . Postoje mnogi načini da zavaraš sebe i da se ubediš da si imao izvanrednu meditaciju. Ali ako su ti oči poluotvorene, tada možeš istinski da prosuđuješ.

Pitanje: Zašto oči treba da budu otvorene samo napola?

Šri Činmoj: Ako su potpuno otvorene, široko otvorene, naprezaćete se i osećati pritisak. Ako su poluotvorene, tad ćete komunicirati i sa višim svetovima i sa zemaljskim svetom. Zato je uvek najbolje da su poluotvorene.

Pitanje: Da li si srećan kada dobro meditiramo?

Šri Činmoj: Kada dobro meditirate, moje srce igra od radosti i ponosa. Kad loše meditirate, tri stvari deluju u meni. Životinja u meni kaže mi da donesem gvozdenu palicu i uradim šta treba: udarim vas po glavi. Ljudsko u meni kaže: „Ne gledaj ih, samo se udalji“. Božansko u meni kaže: „Kuda ćeš? Pošto si preuzeo odgovornost za njihove živote, moraš da gledaš u njih; moraš da pokažeš podjednaku brižnost, naklonost i samilost i onima koji su loši kao i onima koji su izvrsni. Oni su takođe tvoja deca“. Tako da ja činim ono što je božansko. Mnome upravljaju tri stvari, ali božansko uvek pobeđuje. Ali kad nemate dobru meditaciju, rastužim se. Očekujem od svih vas da postižete 100 posto.

Pitanje: Da li smo tokom naših skupova meditirali najbolje što možemo?

Šri Činmoj: Primili ste najviše što je moguće, zavisno od svoje prijemčivosti. Tokom meditacije sam doneo odozgo Mir, Svetlost i Blaženstvo i sve božanske kvalitete. Nema nijednog božanskog kvaliteta koji nisam spustio odozgo. Bilo je prilika kad sam bio veoma ponosan na svoju decu jer su primala veliku količinu onoga što sam spuštao odozgo. Ako neko primi ono što ponudite, onda ste srećni i ponosni. Ako mi date jedan dolar i ja ga zahvalno primim, tada se vaša radost udvostručuje. Kao prvo, srećni ste zato što ga imate; zatim ste srećni zato ste našli nekog ko ceni njegovu vrednost i prisvaja ga. Tako sam i ja bio veoma zadovoljan vašom prijemčivošću tokom meditacije.

Pitanje: Uskoro idem nazad u Venecuelu. Kako učenik može izdaleka da oseća istu silu magnetizma koju oseća kada sa tobom meditira?

Šri Činmoj: Učitelj ne može da bude sa svojim učenicima dvadeset četiri sata na dan; to je nemoguće. Učitelj ima mnogo učenika i mnogo stvari da uradi. A opet, učenik može da provodi sa Učiteljem dvadeset četiri sata na dan, a da možda ništa ne primi od njega. Ramakrišnin nećak je mnogo, mnogo godina služio Ramakrišnu, ali od njega nije primio praktično ništa. Prilično stvari je pogrešno činio i čak je pokušao da krade od Ramakrišne, pa je na kraju i oteran. Sa druge strane, pogledajmo Vivekanandu. On nije provodio sa Ramakrišnom dvadeset četiri sata na dan; daleko od toga. Obično je Ramakrišni dolazio jednom u dva ili tri meseca, a ni u tim prilikama nije ostajao mnogo dana.

Zato nije najbitnija fizička blizina; najbitnija je unutrašnja svesnost odnosa pojedinca sa Učiteljem. Gde je Učitelj? Je li on u Njujorku ili u srcu učenika? Učenik mora da oseća da mu je Učitelj nešto veoma sveto i spontano u životu. Treba da oseća da isto tako ne može postojati bez Učitelja kao što ne može da živi bez otkucaja svog srca. Samo ako to oseća i ako oseća potrebu da zadovolji Učitelja u svemu što čini, njegova povezanost sa Učiteljem je sigurna i potpuna.

Kad se vratiš nazad u Venecuelu, treba da osećaš da me nosiš u svom srcu, a ne da si me ostavio u Njujorku. Treba da osećaš da moje istinsko postojanje nije samo na jednom mestu u svetu. Ne, treba da osećaš da je moje unutrašnje postojanje posvuda. Moje spoljašnje postojanje, moje fizičko telo, koje je visoko 5 stopa i 8 inča, može da boravi samo na jednom mestu, ali moje unutrašnje postojanje može da putuje do mnogih mesta. Treba da osećaš potrebu za unutrašnjom povezanošću, unutrašnjim spojem sa mojim srcem i dušom. Tek tad ćeš biti sposoban za napredak najvišeg stepena.

Sa druge strane, ako je pravi, iskreni učenik, već upostavio unutrašnju povezanost sa Učiteljem, ako je uspostavio potpuno bliski odnos, veliku predanost i predani odnos prema Učitelju, i ako boravi u Učiteljevoj blizini, tad će, prirodno, biti u stanju da dobije više blagodeti. Njegov unutrašnji život se već sjedinio sa Učiteljem, a sad njegov spoljašnji život vapi da se ujedini sa unutrašnjim. Prirodno je da će tako dobiti dvostruki podsticaj i beskrajno brže napredovati.

Međutim, veoma često viđamo kako familijarnost donosi potcenjivanje. Kad razgovarate sa Učiteljem i boravite u njegovoj blizini, šaleći se i slično, odmah ćete reći: „On je takođe poput nas“. Ali, u stvari, Učitelj nije poput običnog tragaoca. U spoljašnjem svetu on će možda jesti istu hranu, hodati i pričati i raditi sve što i vi radite – ali će takođe u unutrašnjem svetu raditi mnoge stvari koje vi ne možete. To je razlog zašto najpre treba da se zbližimo sa njegovim unutrašnjim bićem i uvažavamo ga, a tek onda sa spoljašnjim bićem, a ne obrnuto. Ako ste iznutra udovoljili Učitelju, budite sigurni da neće proći mnogo vremena do trenutka kad ćete biti u stanju da mu udovoljite i u spoljašnjem životu.

Ako Učitelj u spoljašnjem životu kaže: „Potrebno mi je nekoliko poštanskih maraka“, odmah ćete otići u poštu i doneti nekoliko maraka. Ili, ako kaže: „Želim da odem na neko lepo mesto“, odmah ćete ga povesti. Ali, ova vrsta povezanosti neće vam mnogo pomoći u vašem napretku ako unutrašnja veza nije potpuna. Ako je ta unutrašnja veza potpuna i ja kažem: „Molim te, povezi me do plaže“, ako me, onda dobar učenik poveze, to me čini srećnim. Ali ukoliko nije već uspostavio unutrašnju vezu sa mnom, šta se dešava? Spolja ja poželim da odem do plaže i on me odvede. Tako ta dva sata spoljašnjeg kontakta mogu da mu pruže mir, ili sklad ili neku vrstu uzajamne radosti ili zadovoljstva. Sa druge strane, kad ta dva sata prođu, sve nestaje. Ali u unutrašnjem svetu, ako neko meditira i misli na mene pet minuta i onda ponudi dah svog života i kaže: „Guru, poklanjam ovo tebi“, onda to traje zauvek. Taj jedan dah ponuđen vašem Guruu može da stalno iznova diše za vas u spoljašnjem svetu. Vi ste tada ispunili mene i ja sam ispunio vas.

Pitanje: Možemo li da ponavljamo 'Aum' u sebi, da ga ne izgovaramo naglas?

Šri Činmoj: To je savim moguće. U stvari, ja to veoma često radim. Nekad, kad stojim pred vama, ne izgovaram 'Aum' naglas, već proizvodim zvuk ovde, usred svog srca, istinskog doma bezvučnog zvuka. Nekad mogu da ga čujem kako odzvanja mnogo glasnije, čak možda i moćnije, od zvuka pada aviona!

Pitanje: Ponekad dok meditiram, imam iskustvo zahtevajuće vitalne energije.

Šri Činmoj: Kad nešto zahtevaš, treba da osetiš da se ponašaš poput prosjakinje. Prosjak preklinje: „Daj mi deset centi, daj mi dolar“. Kad prosjak prosi, uvek očekuje. Uvek mu je na umu nada da će dobiti pet ili deset centi, ili dolar. Iako prosi, postoji zahtevajući stav unutar njegove prošnje.

Ali ako postupaš poput princeze, nemaš posla sa jednim dolarom ili dva dolara ili tri dolara. Ti uvek osećaš da ti pripada celo kraljevsko blago. Ako osećaš da je Izvor više nego spreman da ti da sve, onda nema zahtevanja. Zahtevati znači iskušavati i grabiti deo stvarnosti od ostatka beskonačne Stvarnosti. Zato ne zahtevaj, ne zahtevaj; samo se baci u Prostranstvo.

Pitanje: Nekoliko puta si rekao da su kafa i čaj loši za duhovni život. Ali kad kasno noću vozimo kola i osećamo pospanost, šta treba da radimo?

Šri Činmoj: Znate da su kafa i čaj spori otrovi. Samo im treba malo duže vremena da vas ubiju. Zato treba da budete oprezni ako pijete kafu i čaj. A sa druge strane, moguće je da posedujete nešto sposobnosti da usporite njihovo loše dejstvo. Pa ako je u pitanju veoma spor otrov, a vaše telo se izbori protiv njega, onda možda i pobedite u bici. Ali ne smete piti kafu i čaj ukoliko niste sigurni da imate moć da se izborite protiv takozvanog otrova. Kažeš da si ponekad pospan i smatraš da je opasno da voziš u tom stanju. Zašto bi samo kafa ili čaj mogli da ti spasu život? Već sam ranije pričao o drugim načinima da se razbudite, duhovnim načinima. Molim te, isprobaj te druge načine.

Pitanje: Kakva je razlika između dinamizma i agresije?

Šri Činmoj: Kad hodaš gradom, možeš da se laktaš, možeš da se guraš tamo i ovamo i da udariš nekoga. A onda da misliš kako si žestok. To je agresija. Dinamizam, međutim ne znači da ćeš se laktati da se proguraš kroz gužvu. Naprotiv, dinamizam znači da si veoma mudar i da nećeš propustiti nijednu priliku da ispoljiš Svevišnjeg. Agresija potiče iz fizičke vitalne energije, dok dinamizam potiče iz prosvetlje vitalne energije.

Pitanje: Kakav je odnos između poniznosti i predanosti?

Šri Činmoj: Potpuna predanost je na prvom mestu. Poniznost je veoma dobra stvar, ali čak i u poniznosti postoji osećaj dvojnosti: „Ja sam ponizan prema nekom drugom“. U pravoj predanosti nema nadređenosti; svako je prosvetljeni deo onog drugog. Bezuslovna predanost je beskonačno važnija nego božanska poniznost. Mnogi ljudi koji su ponizni možda ne teže za svetlošću koju bi odmah dobili od bezuslovne predanosti. Poniznost može da ima izuzetnu posvećenost, ali tu nema radosti. U bezuslovnoj predanosti, šta god da Učitelj kaže, pojedinac će to učiniti odmah i radosno. Predanost predstavlja istinsko jedinstvo.

Pitanje: Ponekad se probudim ujutro sa osećajem veoma visokog stanja ushićenosti i izuzetnog jedinstva, iako se ništa nije desilo u mom svesnom umu. Pitam se da li se tokom noći dešava nešto na duhovnom planu čega nismo svesni.

Šri Činmoj: Da u jednom trenutku nisi toga bio svestan, ne bi mogao sada da mi postaviš pitanje o tome. Nešto se jeste dogodilo i kada zaista imaš takvo iskustvo, onda si toga svestan.

Postoje mnogi nivoi svesti. To liči na lestve. Posle takvog iskustva silaziš po različitim stepenicima koje se spuštaju nadole. U ovom trenutku ne postoji veza između poslednje stepenice i stepenice koju si iskusio. Sada si u fizičkoj svesti, u kojoj većina nas boravi tokom dana. Tako da to iskustvo koje si imao u unutrašnjem svetu ne može da funkcioniše na pravi način, pošto fizička svest u najvećem broju slučajeva nema slobodan pristup nivou svesti na kome se iskustvo desilo. Jedino kad je ispunjena božanskom svetlošću fizička svest može imati slobodan pristup svim nivoima svesti.

Pitanje: Kako možemo neprestano da težimo duhovnoj čistoti?

Šri Činmoj: Kada neko nema čistotu, onda nije ništa bolji od nebožanske, agresivne, nasrtljive životinje. Ako iskreno to možeš da osetiš, onda ćeš neminovno napredovati u postizanju duhovne čistote. Pogledaj kakva je osoba koja nema čistote, a onda vidi šta je i kakva bi mogla postati ako ima čistotu. Ako je neko proveo nedelju dana bez čistote, a onda sledeće nedelje počne da je stiče ili da vapi za čistotom, onda će on sam biti taj koji posmatra i procenjuje. Odmah će uvideti razliku. Kada uporedi, videće da je prve nedelje vodio život životinje, a sledeće nedelje život svetog čoveka.

Uvek nastojte da uporedite: šta ste bili i šta ćete postati. Samo uporedite jučerašnji nečisti život sa današnjim čistim životom. Kad ugledate zjapeću provaliju, ogromnu udaljenost između to dvoje, snaga vaše čistote automatski će se povećati. Treba da znate šta ste bili pre nego što ste prihvatili duhovni život, šta ste postali i šta ćete postati idući duhovnim putem. Nešto malo unutrašnje čistote vas je i dovelo u duhovni život, pa kako je čistota u vama rasla, tako ste sve više napredovali u duhovnom životu. Bili smo životinje, sada smo ljudi a postaćemo božanski, sve zahvaljujući svojoj unutrašnjoj čistoti. Na taj način možeš osetiti važnost čistote u duhovnom životu, a kad osetiš koliko je važna, neminovno ćeš joj težiti.

Pitanje: Izgleda da te Bog voli više nego što voli Sebe.

Šri Činmoj: Ako misliš na Boga na fizičkom planu ili bilo kom drugom nivou sem Njegovog sopstvenog najvišeg nivoa, onda će On više voleti mene nego Sebe. Kada postoji osećaj razdvojenosti između Boga i mene i ja sam samo za centimetar niži od Njega, onda će me on više voleti zato što sam ja Njegovo dete. Majka više voli svoje dete nego sebe samu.

Tvorac više voli tvorevinu nego Sebe. Ali ako Tvorac oseća da su On i njegova tvorevina na istom nivou, da su On i Njegova tvorevina nerazdvojno jedno, tada ih ne možemo odvajati; ne možemo reći ko koga više voli. Svevišnji više voli mene kad se molim svojoj Najvišoj Svesti. Ali kad uđem u svoju Najvišu Svest, tada nema razlike između Svevišnjeg i mene, jer smo u potpunosti jedno.

Pitanje: Guru, da li ti prija kada ti se divimo?

Šri Činmoj: Meni nije potrebno da mi se ljudi dive. Kad ste u jedinstvu sa Svevišnjim, dobijate svu ljubav i divljenje od Njega.

Meni nije potrebno da mi se ljudi dive. Ali kada mi se dive moji učenici, oni tada ulaze u mene sa radošću i ljubavlju i to me raduje. Takođe, uz pomoć svoje ljubavi i radosti oni mogu da ispolje Najuzvišenije.

Pitanje: Šta je svest?

Šri Činmoj: Svest je karika između zemlje i Neba. Nalazi se fizičkom telu, suptilnom telu i kauzalnom telu. Svest i duša su kao blizanci; možete reći da je duša led, a svest voda. Led i voda idu skupa. Ovog trenutka je led, a u sledećem je voda. Svest može da bude ovozemaljska ili Nebeska, ograničena ili neograničena. Svest je kao kap u okeanu. Ako poželimo da izdvojimo tu kap iz okeana, možemo to učiniti. Ali moramo znati da kapi čine taj okean. Ako izdvojimo nebrojeno mnogo kapi, neće biti nikakvog okeana. Unutar jedne kapi vidimo svest okeana. Ako kap dodirnemo, odmah ćemo osetiti svest vode. Tako kap i prostrani okean idu zajedno. Svest može da bude kao kap; a opet, može da bude veliki talas i može biti sam okean.

Svest je uvek besmrtna. Posle smrti, prirodno je da svest postoji, zato što je svest kao tok. Nekad ide veoma ubrzano, nekad ide veoma usporeno. Ali svest ne umire. U nekim slučajevima može napredovati veoma sporo; nekad napredak nije zadovoljavajući. Međutim, svest nikada ne umire; uvek napreduje.

Pitanje: Šta je savršeno savršenstvo?

Šri Činmoj: Kad kažemo da je nečije telo savršeno, dajemo samo uopšteni pogled. Ali kad kažemo „savršeno savršenstvo“, to znači da je svaka ćelija savršena; sve što je unutar tela je savršeno. Savršeno savršenstvo je usavršavanje celog bića. Šta god da to biće ima i šta god da to biće jeste savršeno je savršenstvo.

Deo III — Intervju[^23-41]

Deo III — Intervju[^23-41]

Examiner: Imate li učenike u Indiji?

Šri Činmoj: Ovde u Americi imam četiri ili pet učenika Indijaca. Ali nemam nijedan duhovni centar u Indiji. Imam priličan broj obožavalaca i sledbenika u Indiji, mada ih ne smatram svojim pravim učenicima.

Examiner: Pre nekoliko nedelja sam intervjuisao Baba Ram Dasa i on je zastupao stav da duhovni učitelji koje Amerikanci dobijaju dolaze ovde iz drugih razloga nego oni duhovni učitelji koje imaju Indijci. U ovoj zemlji imamo ljude koji su još uvek vezani za moć ili bogatstvo ili ideju da pruže mnogo dobra mnogim ljudima, što je takođe vezanost, kako je on tvrdio. Koji je vaš komentar na to?

Šri Činmoj: On govori ono što on misli. Ja ću reći ono što ja znam. Ne pokušavam da osporim njegovu filozofiju, ali znam bolje nego bilo ko drugi ko sam ja i šta zastupam. Ne znam zašto su drugi duhovni Učitelji došli na Zapad. Svako za sebe treba da na to odgovori. U mom slučaju, ja sam nesumnjivo poslušao nalog svog Unutrašnjeg Pilota. On je želeo da Ga služim u iskrenim tragaocima u zapadnom svetu, koji su moja duhovna braća i sestre. On je kao otac. Otac ima sva prava da ima mnogo domova, pa ako otac želi da neki njegov sin ode u neku drugu kuću i da mu pomogne i služi mu unutar težnje druge njegove dece, on je u potpunosti ovlašćen da to i učini. A sin koji je odan svom ocu mora da ga posluša. Amerika je jedan dom našeg Oca Svevišnjeg, Indija je drugi dom; Rusija je treći dom; Japan je četvrti dom. Sve zemlje su domovi našeg Večnog Oca. A pošto je Otac, On ima sva prava da traži od Svoje dece da idu od jednog do drugog doma da pomažu Njegovoj ostaloj deci.

Examiner: Kako ste se povezali sa Ujedinjenim nacijama?

Šri Činmoj: Imao sam učenicu koja je radila u Ujedinjenim nacijama. Razgovarala je sa nadležnima i dobila dozvolu za mene da služim Ujedinjenim nacijama, da vodim meditacije tamo. Sad ima oko osamdeset tragalaca koji prisustvuju tim sastancima. To su delegati, diplomate i zaposleni u UN. Dva puta nedeljno tamo se molimo i meditiramo. Ponekad držim predavanja i odgovaram na duhovna pitanja.

Examiner: Čuo sam da ste se nedavno susreli sa gospođom Lilian Karter. Šta je bio razlog vaše posete?

Šri Činmoj: Razlog je bio veoma jednostavan. Provela je dve godine u Indiji i veoma je naklonjena Indiji. Indija koja pati, Indija koja je pogođena siromaštvom, dobila je veliku pomoć i saosećanje od nje. Zato sam želeo da joj ponudim svoju ličnu zahvalnost za ono što je učinila za Indiju.

Examiner: Koliko sam razumeo, vi ne prihvatate sve one koji požele da budu vaši učenici. Ali želite da se čuje vaša poruka radi onih koji bi možda poželeli da to postanu. Je li tako?

Šri Činmoj: Da, naravno. Ovaj svet pripada Svevišnjem i on ima mnogo duhovne dece koja su u mogućnosti da pomognu iskrenim tragaocima. Dakle, ima tragalaca koji bi mogli da napreduju mnogo brže ako bi dobili pomoć od nekog drugog nego od mene. Ako ih ja okupim i držim u svojoj porodici samo zato da bi ona bila brojnija, njihov napredak ne bi bio zadovoljavajući, tako da bih bio nepravedan prema njihovim dušama. Ali one koji su namenjeni našoj stazi treba ohrabriti i prihvatiti, jer će najbrže napredovati na ovom putu. Nikad neću reći da neko ko ne može da sledi naš put nije duhovan ili nije iskren tragalac. Daleko od toga. Svi oni su takođe moja duhovna braća i ako znam da će oni, idući nekim drugim put, napredovati daleko brže, onda treba da ih posavetujem da slede drugi put. Ja želim da svako dostigne svoj Cilj najbrže što je moguće.

Examiner: Da li ste upoznati sa nekim od najpopularnijih duhovnih puteva sa Istoka koje ljudi u našoj zemlji slede?

Šri Činmoj: Upoznat sam u smislu da sam čitao o njima i čuo ponešto o njima od nekih tragalaca. Ali nisam u direktnom kontaktu sa drugim Učiteljima, ni iznutra ni spolja. Jedino sam prisno povezan sa Pir Vilajat Kanom, vođom sufi reda. Dobri smo prijatelji.

Examiner: On je nedavno bio ovde.

Šri Činmoj: Da, mislim da jeste. Inače ja poštujem sve iskrene duhovne Učitelje.

Examiner: Da li mislite da ima mnogo ljudi koji bi želeli da se proglase Učiteljima, ali to nisu?

Šri Činmoj: U ovom svetu ima dobrih ljudi i loših ljudi. U Božjoj tvorevini postoji dan i postoji noć. Ali nije na meni da kažem koji su učitelji dobri, a koji su loši. Jedino želim da iskreni tragaoci dobiju dobre učitelje. Ako su istinski iskreni, neće ostati sa lažnim učiteljima.

Examiner: Kako neko može da zna ko je dobar a ko nije?

Šri Činmoj: Pa dobro, postoji nekoliko lakih načina da se prepozna lažni Učitelj. Ako neko kaže da može da vam pokloni Bogoostvarenje preko noći, u tren oka, trebalo bi da odbacite takvog Učitelja. Niko ne može da spozna Boga preko noći ili za nekoliko dana ili nedelja. I ako neko kaže da će moći da vam da Bogospoznaju ako mu date veliku sumu novca, to je besmisleno. Isti je slučaj ako neki ljudi izjave da će moći da vas daju spoznaju ili nauče duhovnim moćima za neku sumu novca. Ako čine da to zvuči lako kao instant čaj ili kafa, to je besmisleno. Takvi učitelji bez sumnje nisu pravi.

Examiner: Često sam čuo da se pominje poreklo kao važna karakteristika za učitelja – da učitelj treba da ima učitelja.

Šri Činmoj: Onaj koji je prvi spoznao Boga, koga je on imao za učitelja? Dobro je imati učitelja, ali nije apsolutno neophodno. Ja uvek zastupam stav da treba imati učitelja. Duhovni Učitelj je kao privatni nastavnik. On privatno podučava učenika, da bi ovaj mogao da položi test neznanja, a ne da padne na njemu. Zato, dobro je imati duhovnog Učitelja, ali nije obavezno. Postoji mnogo njih koji su ostvarili Boga, a da nisu imali duhovne Učitelje. Ali ako dobijete jednog dobrog, to je vrlo dobro; imate sreće.

Examiner: Kako nađete vremena da postignete toliko mnogo u smislu umetničkog stvaralaštva - sve te slike, sva ta pisana dela, sve te kompozicije?

Šri Činmoj: Sve je to zahvaljujući bezuslovnoj božanskoj Milosti. Moj ljudski um ne bi u to poverovao. Bio bih prvi koji sumnja u to i ne veruje. Ali to je bezuslovna Milost koja deluje u meni i pomoću mene. Ja nisam taj koji čini. Da sam ja onaj koji stvara, ne bih mogao da postignem tako mnogo stvari. Ali ja sve vreme pokušavam da budem jednostavni, odani instrument svog Voljenog Svevišnjeg. Zahvaljujući mojoj prijemčivosti, moj Voljeni Svevišnji deluje u meni i pomoću mene.

Examiner: Koliko sati uspete da odspavate svake noći?

Šri Činmoj: Nekad dva i po sata, nekad tri, nekad više, nekad manje. Nekad danima i nedeljama u stvari ne spavam.

Examiner: A šta je sa hranom?

Šri Činmoj: Ja sam striktni vegetarijanac. Naravno, neki ljudi bi rekli da ako jedete jaja vi niste striktni vegetarijanac. Ja jedem jaja i mleko, ali ne jedem nikakvo meso, ribu ili živinu.

Examiner: Da li radite bilo koju vrstu fizičkih vežbi hata joge, ili to nije deo vaše staze?

Šri Činmoj: Ne, Hata joga nije deo moje staze. Ali savetujem svoje učenike da vežbaju. Fizička kondicija nam značajno pomaže na našem duhovnom putovanju, tako da tražim od njih da trče. Nedavno je oko stotinu mojih učenika trčalo Njujorški maraton. Savetujem ih da trče.

Examiner: I vi ste bili atletičar takođe, koliko se sećam?

Šri Činmoj: Bio sam šampion u sprintu i šampion u desetoboju u zajednici u kojoj sam živeo. Prema indijskim standardima, bio sam prilično dobar, ali prema svetskim standardima nisam bio ni blizu vrhu.

Examiner: Znači, uvek ste bili zainteresovani za atletiku?

Šri Činmoj: Da. Pomaže nam. Ako smo fizički spremni, onda ćemo moći rano ujutro da ustanemo i meditiramo. Ali ako neprestano patimo od glavobolje, problema sa želucem i drugih bolesti u fizičkom telu, onda nam rano ujutru neće biti do ustajanja da bismo se molili i medirali. Umesto toga ćemo biti lenji i letargični. Duhovni napredak zahteva dinamizam, zato nam fizička spremnost značajno pomaže u našem duhovnom životu.

Examiner: Da li je moguće biti kreativan u umetnosti a da se bude duhovan?

Šri Činmoj: Naravno. Neki stvaraoci imaju slobodan pristup unutrašnjim svetovima stvaralaštva, ali ako duhovno ne teže, nisu toga svesni. Za razliku od toga, duhovni ljudi su obavezno svesni svega što čine u svom svakodnevnom životu. Bilo da slikaju ili pevaju ili pišu, biće svesni dubina i visina svoje stvarnosti – života - postojanja. Oni koji su kreativni a nisu duhovni, često će uvdeti da ne upravljaju svojom kreativnošću. Što će reći, ne mogu da stvaraju kad god požele. Ali oni koji svesno teže primetiće da se njihovo stvaralačko nadahnuće izuzetno uvećalo i da mogu da prizovu pticu nadahnuća da im dođe kad god im je potrebna.

Examiner: Da li očekujete da će na vašoj stazi, posle određenog vremena, učenici dostići prosvetljenje? Mislim da se, tradicionalno, učenik podučava dvanaest godina, a onda diplomira ili nešto slično.

Šri Činmoj: Naše indijsko duhovno ustrojstvo ima četiri stepena u životu; možemo da kažemo da su to četiri različite faze. Posle detinjstva, narednih dvanaest godina je život učenika. Onda tragaoci ulaze u sledeću fazu. Prihvataju ovozemaljski život i postaju porodični ljudi. Potom, nakon dvanaest godina idu u šumu da najozbiljnije žive duhovni život, a posle dvanaest godina takvog života povlače se od sveta. Prvo život učeništva, onda porodični život, onda odgovarajući duhovni život, a onda život povlačenja od sveta. Međutim, ja osećam da sve može da se obavi u jednom životu. Nema potrebe da se faze ovako odvajaju. Ako možete da se duševno molite i meditirate, nema potrebe da prolazite kroz ove četiri tradicionalne faze u životu.

Examiner: Da li očekujete da ćete moći da stvorite prosvetljene učenike?

Šri Činmoj: Ja to očekujem. Ako ne možemo da stvorimo prosvetljene učenike, kako ćemo uspeti? Ali to nije moja misija; to nije moja vizija. Ja sam samo instrument mog Voljenog Gospoda Svevišnjeg. To je Njegova Misija i Njegova Vizija. Isto tako, On će načiniti instrumentima one koji su sada moji učenici. On će im darovati prosvetljenje, oslobođenje i ostvarenje, koje je već meni podario iz svoje neizmerne Darežljivosti. Molio sam se, vapio sam; pa mi je On pružio ovaj dar. Isto tako, ako se moji studenti istinski potrude, onda će im On u Božijem odabranom Času dati isti takav dar.

Examiner: Da li postoji još neka oblast koju nismo dotakli, a vi biste mi o njoj nešto rekli?

Šri Činmoj: Mislim da smo sve pokrili. Ovo je bio veoma plodan intervju. Izuzetno sam vam zahvalan za vaša ljubazna pitanja i siguran sam da će mnogo ljudi dobiti duhovnu dobrobit od našeg razgovora.

Examiner: Hvala vam mnogo.