Deo I — Uvod: obraćanje učenicima

Uvod: obraćanje učenicima

Ponekad mi se neki moji učenici žale. Oni kažu da nikako nisu napredovali i da nema nade da će napredovati u budućnosti. Ali, hteo bih da im kažem da napredak učenika može proceniti jedino duhovni Učitelj. Pitaćete kako to da aspirant ne može da bude svestan sopstvenog napretka. Ali, hteo bih da kažem da aspirant postaje svestan sopstvenog napretka jedino kad zaista uznapreduje.

Mi očekujemo da se nešto dogodi smesta. Svi mi hoćemo da postanemo Bogoostvarene duše preko noći. To je sjajna ideja, veliki cilj koji bi svi trebalo da imamo; moramo, međutim, da znamo gde smo zapravo u ovom trenutku. Da budem potpuno iskren, neki od vas su apsolutni početnici u duhovnom životu. Ne pokušavam da vas obeshrabrim, daleko od toga; ja samo kažem nešto što je gola činjenica. A opet, treba da znate da onaj ko je danas početnik lako može sutra da postane ekspert. Ali, ako na samom početku našeg putovanja osećamo da će sutra ili u bliskoj budućnosti za nas osvanuti ostvarenje Boga, to bi bila žalosna greška. Moramo da idemo korak po korak. Ako hoćemo da se upišemo na univerzitet a nismo išli ni u dečiji vrtić, to će biti smešna ideja.

Ostvarenje Boga ne dolazi na silu. Godine duhovne discipline, gvozdene discipline, neophodne su da bismo stekli viša i dublja duhovna iskustva. Potom, iz tih uskustava, možemo ući u jednu dublju oblast, koju nazivamo oblašću ostvarenja. I tu oblast takođe treba nadmašiti da bismo ušli u pravo ostvarenje, apsolutno ostvarenje – drugim rečima, ostvarenje Boga. Ja vas ne obeshrabrujem. Samo bih hteo da kažem da svaki duhovni tragalac mora imati beskrajno strpljenje, a njegovo strpljenje nije ništa drugo do unutrašnja svetlost i unutrašnja mudrost.

Na moju žalost, neki od vas se ne drže čak ni osnovne duhovne discipline. Pre svega, nema ničeg tako važnog u duhovnom životu kao što je redovnost. Danas neki od vas meditiraju u šest ujutru, sutra u četiri, a prekosutra u jedanaest ili u podne. A opet, ima nekih koji meditiraju tek jednom u nedelju dana ili s mene pa na uštap. To je žalosno. Redovnost mora da se vežba. Ako je sedam ujutru vreme kad meditirate, onda vas molim da se potrudite da svakog dana meditirate u sedam ujutru. Ako je to osam ujutu, onda svakodnevno meditirajte u osam. Vaše unutrašnje biće nikad neće preuzeti nikakvu odgovornost za vas ako u svom duhovnom životu nemate redovnost.

Pored redovnosti, molim vas, nastojte da steknete čistotu u svom telu, vitalu, umu, srcu i duši. U čistoti boravi Božiji Dah. Čistota tela je vrhunski važna u duhovnom životu. Ako ljudskom biću nedostaje čistota, onda Božansko Biće naprosto ne može da diše u tom pojedincu. Zatim, pored fizičke čistote, mora da postoji čistota tela. Siguran sam da se svi vi tuširate bar jednom dnevno. Ono što u spoljašnjem svetu nazivamo „čistoćom“, u unutrašnjem svetu nazivamo „čistotom“. Čistota takođe mora da postoji u umu. Ako vaš um luta tamo-amo, ako vaš um gaji svakakve nebožanske misli, onda je čistota daleko od vas. Zato su fizička čistota, mentalna čistota i vitalna čistota od vrhunske važnosti.

Pre nego što počnete da meditirate, bez obzira koje je to vreme, molim vas, umijte se, oči, uši i nos. Trebalo bi da koristite hladnu vodu, ne toplu ili mlaku. Onda, morate da znate da je uvek bolje da se meditira u sedećem položaju. Naravno, kad duhovno uznapredujete, možete meditirati dok ležite, stojite, dok trčite, dok jedete, dok razgovarate. Ali, zasad, trebalo bi da meditirate kod kuće, na mirnom mestu. Ne morate da sedide prekrštenih nogu; možete da sedite na stolici ili na sofi. Nastojte, međutim, da kičmu održite pravo i uspravno. To su osnovne stvari koje treba da znate.

Deo II – Prisustvo Učitelja

Pitanje: Kakav je vaš proces prosvetljenja i šta zahtevate od svojih učenika?

Šri Činmoj: Postoji samo jedna stvar koju tražim od svojih učenika: da teže. Pod težnjom podrazumevamo unutrašnji plač. Mi obično plačemo za imenom i slavom, ali u unutrašnjem svijetu plačemo za mirom, svetlošću i blaženstvom u beskonačnoj meri. Tako da zahtevam od svojih učenika da plaču iznutra da dosegnu mir, svetlost i blaženstvo i da izrastu u mir, svetlost i blaženstvo.

Pitanje: Da li učite ljude da meditiraju na određeni način?

Šri Činmoj: Mnogo je onih kojima nisam dao nikakvu specifičnu meditaciju, jer nije neophodno. Kada meditiram sa vama, samo moje prisustvo je dovoljno da iznese dušu na površinu i pokrene je da meditira. Neki od vas kažu: „Ne znam kako da meditiram“, ali ne znate da kada meditirate sa mnom, moj glavni zadatak je da iznesem dušu na površinu kako bi vaša duša meditirala u vama i kroz vas. A opet, ako možete svesno da stvorite čistu vibraciju i iskren stav, onda je duši lakše da ostane u prvom planu i da sve primi. Dakle, ne morate da učite nikakvu specifičnu meditaciju, jer ona dolazi kroz moje oči. Kad gledate u moje oči, u tom trenutku, ako je vaša duša gladna mira, onda će mir ući u vas. Ako je vaša duša gladna svetlosti, onda će ući svetlost. Ako je gladna bilo kakvih duhovnih kvaliteta, oni će ući. Um možda neće razumeti, ali um uopšte nije neophodan za meditaciju.

Ponekad, kada duša prima mir, svetlost i blaženstvo, želi da ih asimiluje. Ponekad, čak i pre nego što duša asimiluje kvalitete, želi da ih izrazi. Asimilacija je uvek dobra, a i izražavanje je takođe dobro. U nekim slučajevima vidimo da su duše željne da asimiluju i zadrže nešto petnaest ili dvadeset dana, ili pet dana ili možda samo pet sati, a zatim to izražavaju. U drugim slučajevima vidimo da duša želi da otkrije, manifestuje i izrazi ove kvalitete odmah, za jedan dan ili nekoliko sati. Ako asimilacija nije potpuna, onda pravilno izražavanje nije nemoguće, ali je veoma teško. Ponekad je sasvim moguće izraziti to.

Danas, dok smo meditirali, duše dve osobe nisu želele da asimiluju. Grleni centar jednog mladića, centar izražavanja, odmah je želeo da izrazi ono što je primio. Veoma snažno je rekao: „Sada sam to dobio i želim to odmah da dam drugima.“ Nije uopšte pokušavao da se asimiluje; samo je želeo da se izrazi. Ono što je njegova duša uradila nije nimalo loše.

Sada, u slučaju drugog mladića, njegova duša je želela nešto da izrazi, ali se njegov vital javio govoreći: „Ne, ne, ne! Najbolje je to sačuvati kao škrtica koji štedi svoj novac.“ Počeo je da deli, ali je umesto toga onda počeo da asimilira. Ostali učenici su svi asimilovali sve što su dobili od mene. Samo ove dve osobe nisu želele; želele su da izraze ono što su mogle, mada je druga osoba odlučila da asimilira u poslednjem trenutku. Ovaj izraz može biti upućen drugima, atmosferi ili univerzalnoj Svesti. Ponekad je to kao znanje: što više daješ, više dobijaš. Neko može osetiti: „Dozvoli mi da čitam jedan sat i da dajem kako budem primao.“ Opet, neko drugi može reći: „Ne, dozvolite mi da naučim više, a onda ću davati. Dozvolite mi da čitam dva sata, pa da posle dajem.“ To je donekle kao znanje, ali se ne može uporediti sa ljudskim znanjem.

Međutim, ako želite da budete u poziciji da stalno dajete celom svetu, prvo morate da spoznate Boga, da usvojite svoju spoznaju, a zatim da dođete sa posebnom misijom da dajete čovečanstvu. U suprotnom, pre nego što spoznate Boga, imate samo delimičnu svetlost, delimičnu istinu. Kada pokušate da ponudite svoju svetlost i istinu, mislićete da imate veliko srce. Umesto da ga štedite da biste dobili sto dolara, što je vaš cilj, reći ćete: „Oh, imam jedan dolar. Dozvolite mi da ga dam čovečanstvu.“ Ako je neko ljubazan, uzeće vam ga i pomisliti: „Ima samo jedan dolar, ali je tako velikodušan. Šta god da ima, daje.“ Ali ako dajete taj jedan dobar dolar osobi koja ga ne zaslužuje ili nekome ko je vitalno veoma jak, nečist i nejasan, on će ga jednostavno zgrabiti i osetiti: „Ne, on laže. Ima više od jednog dolara.“ Ponašaće se kao lopov i reći: „Imaš više novca; ne daješ mi dovoljno.“ Udariće vas i pretući u unutrašnjem svetu. Kada imate samo jedan dolar da date, ove sile su toliko snažno iskušane. Osećaju da imate više bogatstva da date. One pokušavaju da unište vaš potencijal i mogućnosti.

Pitanje: Kako možemo dobro da meditiramo?

Šri Činmoj: Pokušajmo da hranimo Svevišnjeg svojom meditacijom i težnjom. Za moje učenike, najlakši i najefikasniji način za dobru meditaciju jeste da uđu u mene, u moju svest. Pokušajte da ostanete u mojoj svesti dvadeset četiri sata dnevno. Samo tada možete biti sigurni da ste zaista bezbedni na našem brodu. U suprotnom, možete pokušati da napustite brod. Tada ću morati da skočim sa broda i da uđem u more neznanja da bih vas spasao. Takođe, da bi se postigla dobra meditacija, čovek mora da ima unutrašnju disciplinu i mora da zna šta je istina, šta je

Pitanje: Guru, kako možemo da uranjamo sve dublje i dublje unutra, kako bismo otišli dublje od površine uma?

Šri Činmoj: Ako želiš da iskopaš bunar danas, prvo moraš da nađeš alat za kopanje. Onda počneš da kopaš i nastavljaš dok se ne umoriš. Sledećeg dana ćeš opet kopati, dan posle toga, isto tako. Na taj način ćeš raditi svakog dana i pomalo napredovati. Tako ćeš jednog dana doći do vode. Pa ako želiš da kopaš duboko u sebi, ako želiš da dobiješ Nektar Besmrtnosti, onda takođe moraš redovno da kopaš svakog dana. Ali, u ovom slučaju alatka za kopanje je tvoja težnja. Težnja je kao magnet. Što se više uspinje tvoja težnja, to dublje te vuče tvoj magnet. Težnja je jedini alat, jedini instrument, kojim kopaš jalovu zemlju u sebi. Kao što zalaziš duboko u zemlju alatkama kad kopaš trežaći vodu, isto tako pomoću težnje možeš da kopaš duboko u sebi da bi dobio Nektar, koji je Besmrtnost. To je samo pitanje redovne svakodnevne prakse.

Ti si prihvatio duhovni život i želiš da napreduješ. Možeš da meditiraš jednom dnevno, ili jednom mesečno, ili možeš da kažeš: „Ne, hoću da meditiram tri puta dnevno. Šta mi fali? Jedem tri puta dnevno. Zašto ne bih mogao da meditiram bar tri puta dnevno? I ako provedem sat na ručku i sat na večeri, kako onda da ne mogu da provedem bar dva sata u meditaciji?“ Tu, međutim, moramo da znamo da meditacija nije kao kad jedemo običnu hranu. Ako tvoj um stalno luta, možeš da provodiš sate i sate u meditaciji, ali nećeš napredovati. Ako provedeš dva sata u meditaciji, možda ćeš od ta dva sata moći da meditiraš samo pet minuta. A opet, ako kažeš: „Odvojiću pet minuta i čim uđem u meditaciju, odmah će to biti veoma suptilna meditacija“, obično se to ne desi, naročito u slučaju početnika ili novih tragalaca.

Dakle, ono što bi svi vi trebalo da pokušate je sledeće: ako hoćete da dobro meditirate petnaest minuta, pokušajte da odvojite bar sat vremena za svoju meditaciju. Onda, u toku tog sata, računajte da je četrdeset pet minuta samo priprema, ili da tada dopuštate svom umu da luta u svetu fantazija. Naravno, to nije idealna stvar, ali, morate da osećate da ste zasad bespomoćni. Zato treba da ostavite na stranu četrdeset pet minuta za vlastite potrebe, pa da zatim dobro meditirate petnaest minuta.

A opet, možda smatrate da ćete, ako budete sedeli petnaest minuta, moći dobro da meditirate i da vam ne treba dodatnih četrdeset pet minuta. Možda smatrate da vam ne treba nekoliko probnih startova prije nego što krenete u samu trku. Pre nego što sprinter pretrči celu deonicu od sto metara, on trči dvadeset ili trideset metara da bi se zagrejao, kako bi njegovo telo bilo koordinisano na odgovarajući način. Isti princip bi se mogao i primeniti i ovde. Ako je potrebno, obavićemo nekoliko probnih startova. A ako nije neophodno, onda odmah možemo da trčimo distancu od sto metara, odnosno, da zaronimo duboko u sebe.

Pitanje: Ja sam vrlo mentalno orijentisan. Šta da radim da bih ušao u svoje unutrašnje biće i da bih više osećao svoje unutrašnje sopstvo u mojim svakodnevnim meditacijama?

Šri Činmoj: Pokušaj da misliš da poseduješ tri stvari: dušu, srce i um. U tvom slučaju, jedna od stvari koje poseduješ, um, intelektualni um, pati jer mu je pružen dobar trening na univerzitetu Jejl, a ti to sad zanemaruješ. Pokušaj da prihvatiš um kao svoje vlasništvo, ali sa osećajem da je on vrlo težak teret na tvojim ramenima. Ko želi da nosi težak teret na ramenima? Oseti da lako možeš da skineš taj teret; da možeš da se oslobodiš grubog fizičkog uma.

Drugo što poseduješ je tvoje srce. Kad misliš na srce ili kad pokušavaš da ga osetiš, oseti da u srcu postoji nešto zbog čega je ono lepo i značajno. Treće što poseduješ je tvoja duša, koja predstavlja stvarnost i božanstvenost. Duši je potrebno srce. Srcu je potrebna duša. Duša je seme, srce je drvo. Semenu je potrebno drvo, ako nema semena ne može biti ni biljke. Srce-biljka nastaje iz duše-semena, onda biljka izraste u drvo i drvo postane ogromno banjan drvo. Ali, prvo mora biti semena.

Ako um stvara probleme, oseti da ti nije potreban svetovni um. Dosta si ga koristio. Samo prihvati da je srce biljka i da je duša seme. Ako možeš da izrasteš u svest semena, uvek će postojati mogućnost da seme proklija i da ti izrasteš u biljku, a onda i u drvo.

Razmisli šta će ti doneti rezultat. Svesna pažnja duše će uvek stvoriti nešto novo i životno. Ako u tebi nešto neprestano raste, nešto čisto, božansko i besmrtno, automatski će onda stvari koje nisu besmrtne i težeće u fizičkom umu biti preobražene, zbog tog neprestanog rasta. Biće preobražene i prosvetljene, ako već i same ne odu. Ako um i dalje ostane kao težak teret, biće preobražen. Sve što je potrebno je da pridaš najveću pažnju semenu, duši. Onda će te fizički um napustiti ili će morati da se preda toku svetlosti u srcu, koji je u stvari duša.

Pitanje: Nekim danima se osećam da bih umesto meditacije hteo izgovoriti nekoliko molitvi, ili da bih uradio nešto za nekog drugog. Da li je tu ego u pitanju?

Šri Činmoj: Ne. Najbolja stvar je da svakog dana meditiraš. Ako ne možeš da meditiraš, onda se moli. Ali, ne možeš reći da samo želiš da više nesebično služiš i da ćeš zaboraviti na meditaciju. Ne! Ako hoćeš da pomogneš ljudima, onda im pomozi nakon svoje meditacije. Prvo treba da uradiš ono što je najvažnije. Treba da meditiraš. Ako ne možeš da meditiraš, možeš da se moliš. Na kraju, ipak, i molitva i meditacija će ti dati isti rezultat. Ali, ako odeš negde bez molitve ili meditacije, to je kao da si otišao bez novca. Šta ćeš dati drugima ako nemaš nikakvog imetka? Ako se moliš, stičeš unutrašnji imetak, ali ako nemaš unutrašnji imetak, onda si kao prosjak.

Zatim, kad imaš duhovni imetak, moraš da ga daš pravoj osobi, a ne pogrešnoj. Biće mnogih kojima je potrebna tvoja pomoć, ali ako je ponudiš pogrešnoj osobi, onda ćeš samo stvoriti još više problema i njoj i sebi.

Pitanje: Šta da radimo kad nismo sto posto budni u toku meditacije?

Šri Činmoj: Kao prvo, pre nego što počneš meditaciju, udahni duboko nekoliko puta. Vrlo duboko disanje pomaže svesnoj pažnji. Ako ti se još uvijek spava i počneš da uživaš u blaženstvu sna, trebalo bi da kažeš: „Ne, hajde da uživam u blaženstvu meditacije“. Umesto da uđeš u druge svetove, treba da kažeš: „Ne, hoću da ostanem u ovom svetu. Neću ni pokucati na vrata sveta sna. Ostaću ovde, napolju“.

U meditaciji, postoji pokret ali na vrlo suptilan, miran način. Unutar njega je život koji nas uzdiže prema cilju. Ali kad zaspimo, nema nikakvog života.

Sam ćeš u toku meditacije shvatiti kad umesto dinamiče unutrašnje vibracije uđeš u svet u kojem nema nikakvog života. Trebalo bi da osetiš: „Ne, ja želim da uđem tamo gde ima ispunjavajućeg i dinamičnog života“.

Pitanje: Da li je loše da zaspim u toku meditacije ako sam radio celu noć?

Šri Činmoj: Ponekad, mada si iscrpljen, ipak moraš da radiš naporno. Neki lekari su trkači i ipak moraju da treniraju intenzivno. U toku dana naporno rade i mogu trenirati trčanje samo noću. Na primer, dr Rodžer Banister, prvi koji je trčao milju ispod četiri minute. Bio je doktor u Engleskoj i mogao je da trenira samo uveče oko jedanaest sati nakon dugog radnog dana. Imao je cilj, tako da je naporno trenirao i nije tražio izgovore.

Ti takođe imaš cilj u svom životu. Važne stvari, kao što su zajedničke meditacije, ne dešavaju se svakoga dana. Prilike se ne pojavljuju svakog dana u tvom životu. Ako iskoristiš priliku, onda nešto i stekneš. Duhovnost je kao prilika. Ako propustiš jednu meditaciju, trebalo bi da osetiš da si nešto propustio, napravio si korak manje. Kad nešto ne radiš redovno, tvoja svest gubi sposobnost i put postaje dug. A za nekoga ko redovno meditira, put postaje kratak. Neiskreni ljudi kažu da će uvek biti prilika. Ali, pošto Sam Svevišnji uvek napreduje, ako propustiš jednu priliku koju si dobio, moraš da osetiš da si stvarno nešto izgubio. Kad se opustiš, neznanje te obuzme. Ako jednom propustiš da ustaneš, neznanje ti se primaklo.

Kažem ti, niko nije umro zbog molitve i meditacije. Ako vi kažete da je neko postao iscrpljen i da je poludeo zbog Boga, to su obične laži. Bog je sama Mudrost. Pa ako si naporno radio i ako misliš da ne možeš da ostaneš budan u toku meditacije, onda moraš da pitaš Učitelja da li te može opravdati.

Emocionalno poremećeni ljudi pokušavaju da guraju previše brzo i da ostvare Boga preko noći. A stabilni ljudi to, međutim, rade postepeno. Ko se moli i meditira, taj i uspeva. U jednom trenutku, moja iskrenost se sastojala u tome da ostvarim Boga. Sad je moja iskrenost u jedinstvu sa vama. Za sutra ne znate šta će se desiti, pa se prepustite današnjem bogatstvu. Roditelji kažu da su njihova deca vrlo mlada i da će se kasnije moliti i meditirati; ali to sutra nikad neće doći. Odlagati stvari znači biti neiskren. Osetite da morate odmah da uradite sve što je neophodno. Većina nas veruje u budući život, a ne verujemo u sadašnje mogućnosti života.

Pitanje: Da li posećivanje svetih mjesta, kao što su Himalaji, pomaže našem duhovnom napretku?

Šri Činmoj: Svi zapadni turisti u Indiji idu da posete Himalaje. Da li misliš da su Bogoostvareni kad se vrate sa Himalaja? Istina, kao i u prošlosti, i danas indijski sveci i proroci meditiraju u podnožju Himalaja, ali Bogoostvarenje i meditacija su dve različite stvari. Samo zato što su mnogi tu ostvarili Najviše, mi smo skloni da kažemo da će nam to mesto odmah dati ostvarenje i ispunjenje, ali nije tako. Bez obzira gde se nalazimo, Božja Volja je ta koja će nam dati ostvarenje.

Pitanje: Čitao sam knjigu o koncentraciji i meditaciji u kojoj se kaže da bi se trebalo voditi računa o strani sveta na koju se okrećemo, istok zapad, sever ili jug.

Šri Činmoj: Za koncentraciju nam nije potreban neki određeni smer: istok, zapad, sever ili jug. Možeš da sedneš i koncentrišeš se na bilo koju stranu. U Indiji postoje ljudi koji nisu u stvari pravi aspiranti, ali koji su izuzetno nestrpljivi da dobiju rezultat svojih molitvi i želja. Oni osećaju da je jug najbolji smer, jer vjeruju da se jedan od naših bogova, Ganeša, nalazi na jugu. Oni osećaju da bi pre meditacije trebalo da se poklone njemu i kažu: „Klanjam se Ganeši“. Smatra se da je Ganeša, sin Gospoda Šive, taj koji daje darove. Pa ako je tvoja meditacija usmerena na što brže ispunjenje tvojih želja, onda bih hteo da ti kažem da okretanje prema jugu ima neku vrednost. Ali ostale strane, istok, zapad, sever, nisu ni od kakve koristi. To je jedina stvar koju mogu da kažem o meditaciji i orijentaciji na određene strane.

Međutim, što se tiče koncentracije, nema potrebe da se okrećeš prema bilo kojoj strani, jer se koncentrišeš da bi ušao u dublju meditaciju, da bi ušao u svoj unutrašnji život. Tada ti čak oči mogu biti i zatvorene. Koncentracija ne znači da moramo uvek držati oči širom otvorene. Ne, možemo se koncentrisati i sa zatvorenim očima. Sa strogo duhovne tačke gledišta, okretanje pri meditaciji na jednu ili na drugu stranu je glupost. Možda će neko reći da Sunce izlazi na istoku i da, pošto Sunce simbolizuje Tvorca, odmah dobijemo inspiraciju i težnju ako gledamo prema istoku. Kad Sunce zalazi, vidimo da se čitav svet sprema da odmor, duhovni san, unutrašnji san okrepljenja. To znači da ćeš dobiti dvostruku energiju i dinamiku za sutrašnji dan, ako budeš gledao na zapad. A ljudi u Indiji gledaju prema severu, jer su tamo Himalaji. Oni osećaju da će im samo ime Himalaja odmah doneti Bogoostvarenje. Na zapadu, pa čak i na jugu Indije, ljudi misle da će im dodir Himalaja dati Bogoostvarenje. To je glup osećaj. Ima na hiljade i miliona ljudi koji žive u podnožju Himalaja, a koji nisu ostvareni. Te teorije su mentalne izmišljotine.

Deo III — Zajednička meditacija i Učitelj: jedno obraćanje

Zajednička meditacija i Učitelj: jedno obraćanje

Ovo je kolektivna meditacija; to jest, svi meditiramo zajedno. Na početku današnjeg sastanka, ono što sam radio oko pola sata, bilo je da donesem mir - uzvišeni i beskonačni mir. Nakon toga, stao sam ispred svakog od vas i ušao u vas da bih posmatrao šta duša, unutrašnje biće, spoljašnje biće, fizičko, vitalno, um i srce žele u tom određenom trenutku. Dok sam ovo radio, moram da kažem, skoro svi ste težili da imate nešto ili da izrastete u nešto. Vaš fizički um možda nije bio svestan neposredne potrebe vaše duše, ali vaša duša je spontano pokušavala da iznese u prvi plan duhovnu potrebu, unutrašnju potrebu.

Ponekad vidim da nema težnje. Neki učenici ne žele ništa. Ne radi se o tome da imaju sve; samo nemaju inspiraciju da izvuku nešto odozgo ili da dobiju nešto od mene. Sa ovim učenicima samo pokušavam da zapalim plamen težnje. Ali ako stanem pred nekoga i vidim da taj određeni aspirant želi da ima Mir, odmah odozgo spuštam Mir. Ako vidim nekoga ko želi Svetlost, onda spuštam Svetlost. Ako treća osoba želi Moć, spuštam Moć. Postoje i drugi božanski kvaliteti. U skladu sa težnjom, potrebom i prijemčivošću svakog pojedinačnog aspiranta, spuštam duhovna, božanska blaga odozgo.

Postoje neki aspiranti koji dobijaju trenutnu inspiraciju i težnju kad vide da velika duhovna ličnost stoji ispred njih, inspirišući ih ili vodeći ih da ubrzaju svoj duhovni život i duhovni napredak. Oni koji su svesni činjenice da duhovna osoba može da učini i čini to uzdizanje u njihovom duhovnom životu, svesno imaju koristi od mog duhovnog prisustva.

Želim da dodam još nešto. Duša je, kao što znate, trenutno zarobljena; nalazi se unutar tela. Ponekad, tokom svesnog ili nesvesnog života aspiranta, ona želi da leti sa jedne ravni svesti na drugu. To jest, pokušava da pređe sa druge ravni na treću ravan, i sa treće ravni na četvrtu ravan — gore, gore, gore. Postoji sedam viših svetova i sedam nižih svetova egzistencije. Ako vidim da duša određenog aspiranta želi da ima to iskustvo putovanja duše, ja to onda učinim za njega. Danas sam to ovde uradio sa jednim određenim tragaocem. I, naravno, svakom pojedincu sam dao svoje unutrašnje bogatstvo u skladu sa težnjom i potrebama pojedinca.

Vrlo često, samo na sekundu tokom meditacije, duša aspiranta oseti moju unutrašnju brigu, ljubav i blagoslove prema njemu. Zatim se blokira na pet, deset ili petnaest minuta; pa ponovo nastavlja sa svojim delovanjem. Ili noću, dok tragalac spava, duša osobe ponovo dođe kod mene da bi imala koristi i da bi potražila moje vođstvo. I to se radi.

Dakle, ovo su glavne stvari koje radim tokom kolektivne meditacije. I kada jednom uspostavite svesni kontakt sa mojom dušom, onda možete biti sigurni da će moje postojanje na Zemlji delovati kao vaš rob. Kada neko uspostavi pravi kontakt sa mojom dušom i iskreno želi moju pomoć, onda sam mu zauvek na usluzi. Ali ovaj kontakt mora biti transformisan u identifikaciju, a iz identifikacije u jedinstvo. Ako tragalac može da uspostavi jedinstvo između svoje duše i moje duše, onda ću uvek biti odgovoran za to određeno ljudsko biće. Ovo je Uverenje moje duše.

Deo IV — Pitanja i odgovori

Pitanje: Da li možeš, molim te, da nam kažeš nešto o zajedničkoj meditaciji?

Šri Činmoj: Kad meditirate u grupi, osetite da je neznanje protiv vas u igri navlačenja konopca. Tako da u koje god vreme da je zakazan početak meditacije, vi treba tada da počnete da vučete. To je kao da zajedno počinjete trku. Pre trke, svi trkači moraju da dođu i čekaju na startu. Kad se oglasi startni pištolj, svi trkači moraju odmah da počnu da trče. Ali ako trkač nije u zadato vreme na startnoj liniji, starter neće čekati na one koji kasne. Danas meditiramo u grupi. Kad zajedno meditiramo, moramo da znamo da meditiramo sa Svevišnjim, u Svevišnjem i za Svevišnjeg, a protiv neznanja. Da bismo porazili te sile, moramo da trčimo prema Cilju.

Kako svaki duhovni Učitelj ima svoj sopstveni brod, tako smo i mi na našem brodu. Svakog dana Svevišnji procenjuje putnike. Sada mogu povremeno da vas grdim, ali želim da kažem da mnogi koji su na mom brodu pobeđuju u trci protiv neznanja. Iako postoje neki koji ne meditiraju dobro, neki meditiraju veoma dobro. Opet, postoji svaka šansa, svaki strah, svaka bojazan da bismo mogli nemilosrdno da izgubimo. Pobeđivali smo, istina je, ali ako izgubimo svoju sposobnost, neznanje može pobediti. Zato, molim vas, osetite da smo postigli sve tek kada možemo da vidimo nasmejano Lice Svevišnjeg. On nam daje ovu priliku. On nudi svima istu priliku, ali do sada su je iskoristili samo duhovni tragaoci. Trenutno mnogo novih ljudi ulazi na naš brod. To je želja Svevišnjeg koju ispunjavam. Kod nekih starijih učenika koji su sa nama četiri, pet ili šest godina razvila se neka vrsta samozadovoljstva, i to samozadovoljstvo je opasnost za našu misiju. Novi učenici će dodati novi život našoj inspiraciji i težnji.

Pitanje: Zašto je važno da meditiramo sa drugim ljudima?

Šri Činmoj: Ako imaš prijatelja koji zna kako se meditira, i ako s njim meditiraš, od njega dobijaš inspiraciju, makar i da toga nisi svestan. Onda moć meditacije automatski raste u tebi, a tvoje neznanje opada. Na taj način naučiš mnoge stvari od svojih duhovnih prijatelja i imaš mogućnost da stekneš nove perspektive u životu.

Pitanje: Koji su načini da se ide duboko unutra i da se podigne naša svest dok meditiramo u grupi?

Šri Činmoj: Postoje tri načina. Prvi način se zove đapa, a to je prizivanje ili ponavljanje reči ili mantre. Zatim dolazi meditacija. Onda je tu molitva.

Naša najbolja mantra je Om. Kad je ponavljamo, to postaje đapa. Ljubazno vas molim da ponavljate Om veoma duševno. Zatim, tokom meditacije, molim vas da ne dozvolite nikakvoj misli da uđe u vas, samo osetite da ste unutar mene, ili na Himalajima, i penjete se visoko, više, najviše. Kad se molite, molim da vas da osetite da nema nikakvog takmičenja u duhovnom životu. Molim da učinite najbolje što možete i da osetite da je svaki pojedinac odgovoran da postigne najviše, da napreduje najviše. Osetite da je danas vaš dan, pa će, ako budete dobro radili, Svevišnji biti izuzetno zadovoljan.

Pitanje: Guru, ponekad kada uđeš u salu za meditaciju, zamoliš ljude da ne ustaju.

Šri Činmoj: Da, radim to iz samilosti. Ponekad, verujte mi, kada uđem unutra, vidim da ste vi ljudi zalepljeni za svoje stolice. Zašto bih vas mučio? Imate savršeno gnezdo, pa zašto moram da teram ptice da lete?

Pitanje: Na kraju meditacije za širu javnost, šta se zapravo dešava kada ustaneš i staviš venac oko vrata?

Šri Činmoj: Pred kraj meditacije obično radim dve stvari. Kad ustanem i pogledam tragaoce, nudim im sebe poslednji put. To poslednje nuđenje sebe je unutrašnji tuš, unutrašnja kiša. Moja duša spušta Božju Samilost, posebno Njegovo Samilosno-Blaženstvo odozgo. Tokom poslednjih nekoliko minuta zapravo prerastam u obilnu kišu. Bukvalno sebe vidim kao kišu. Samo što ova kiša ne stvara probleme tragaocima. Naprotiv, pomaže im da trče koliko god brzo žele.

Kada stavim venac, to ni na koji način nije čin demonstracije. Ne uzimam ga zato što sam se veoma trudio na bojnom polju života i zaslužujem ga. Ne, ovaj venac uzimam kao venac zahvalnosti. Stavljam ga oko vrata samo da pokažem da ovaj venac nije moj: ovaj venac je tvoj. Slučajno predstavljam vođu, igram ulogu vođe. Možete reći samonametnutog vođe, ako želite. Ali ovaj vođa prima venac samo u ime grupe. Tokom meditacije svaki pojedinačni član je doprineo samodavanju vođe. Zato nosim ovaj venac u ime svih tragalaca. I ja sam tragalac. Iako nam je na raspolaganju samo jedan venac, ovaj vođa savršeno dobro zna da pripada svima nama. Uzimam venac kao znak moje zahvalnosti svakom od vas, Svevišnjem u svakom pojedinačnom tragaocu.

Pitanje: Da li su spoljašnji gestovi važni za uvećanje težnje?

Šri Činmoj: Neki spoljašnji gestovi su korisni za tragaoce. Stavili ste sveće, mirisni štapić i cveće u sobu za meditaciju da biste uvećali svoju težnju. Oni neće povećati moju težnju, jer sam već ostvario Boga. Ako vi budete ostvarili Boga sutra ili za dve godine, onda ni za vas ove spoljašnje stvari neće imati nikakvu vrednost. Ovo cveće, sveće i štapić nemaju vrednost za ostvarene duše ili za tragaoce na rubu ostvarenja. Ali ako znate da je ostvarenje Boga još uvek daleko, onda će ove stvari definitivno povećati vašu težnju.

Kada ste u veoma visokom duhovnom raspoloženju i sklopite ruke, ne sklapate ruke prema meni niti dodirujete moja stopala. Ne, kada sklopite ruke, klanjate se svom sopstvu koje teži. Hajde da posmatramo telo kao dve polovine, niži i viši deo. Vaša donja polovina želi da postane jedno sa višom polovinom. Iako ja predstavljam i više i niže sopstvo, samo zbog svog ostvarenja ja sam dobro utvrđen u višem svetu.

Nažalost, ti još uvek nisi dobro učvršćen u višem svetu. Ali mada sam ja u višem svetu, ako odsečem noge i ostane mi samo gornji deo i ako onda poželim da ustanem, neću moći. Potreban mi je moj donji deo isto koliko i moj viši deo. Potrebni su mi podjednako za prosvetljenje, moram imati stalnu komunikaciju i jedinstvo između mog višeg i nižeg dela. Kada sklopiš ruke sa neposrednim unutrašnjim osećajem, tvoje niže ja postaje jedno sa tvojim višim ja. Tada postoji kontinuirani, slatki osećaj, poput reke koja se uliva u okean.

Tragalac je reka, a Učitelj je okean. Prirodni tok reke je da se uliva u okean. Tada će postati okean. Ali ako reka ne oseti da se mora spojiti sa okeanom, čak i ako vidi okean, krenuće pogrešnim tokom ili će samo besciljno krivudati. Tragalac mora da oseti da je reka i da je cilj reke da teče najbrže i uđe u okean. Tragalac mora da prepozna potrebu da uđe u Učitelja. Sa takvim osećajem treba da sklopite ruke dok meditirate okrenuti ka učenicima.

Večeras sam odabrao neke učenike koji su imali dobre meditacije. Da li mislite da sam odabrao sve one koji su sklopili ruke tokom meditacije? Daleko od toga. Samo jedan ili dvoje su sklopili ruke. Mnogo je onih koji danas nisu sklopili ruke, a koje sam ja izabrao. A opet, ima mnogo onih koji su sedeli ispred mene sklopivši ruke, a koje nisam izabrao.

Ako duševno sklopite ruke, to će vam pomoći da bolje meditirate, ali to uopšte ne morate da radite. Postoje neki koji ne sklapaju ruke duševno, već samo čine svoje ruke veoma krutim, kao da će nešto stisnuti ili polomiti. Takva vrsta predanosti uopšte nije predanost.

Neki učenici osećaju kao da imaju sto dolara od svoje unutrašnje težnje, ali njihov cilj je sto jedan. Potreban im je još jedan dolar da bi dostigli predodređeni cilj. Misle da sklapanje ruku pomaže jer znaju da im to može dati poslednji dolar koji im je potreban da dosegnu cilj. Drugi smatraju da ne moraju da sklapaju ruke. Misle da će povećanjem svoje težnje automatski dobiti poslednji dolar. U pravu su. Ali prva grupa oseća da ako postoji još nešto što mogu spolja da učine što će im odmah doneti taj jedan dolar više, oni će to i učiniti.

Većina sklapa ruke samo kada se okrenem prema njima, a ostatak vremena ne sklapaju ruke. Ima nekih koji to rade ne zato što ih gledam, već zato što im njihovo unutrašnje biće govori da sklope ruke u tom trenutku. Kada meditiram na njih, osećaju da je njihova težnja povećala svoj intenzitet, da je sada postala veća, pa sklapaju ruke. Na ovaj način to rade duševno i spontano.

U suprotnom, sklapanjem ruku možete prevariti sebe, možete prevariti prijatelje oko sebe jedan dan, dva dana, tri dana, dva meseca ili šest meseci. Tada će vaša sopstvena iskrenost izaći na videlo. Nešto u vama će vas uštipnuti i reći vam ili da sklopite ruke samo kada ste iskreni i duhovni i kada osetite da je to potrebno, ili da prestanete da sklapate ruke. Vaša sopstvena unutrašnja iskrenost će ući u vas kao metak i reći da varate sebe, varate druge. Ali varajući, ne dobijate pravu težnju.

A opet, samo zato što ste sklapali ruke iz obmane, a sada ste shvatili svoju ludost, to ne znači da treba nužno da prestanete da sklapate ruke. To je kao radoznalost. Neki ljudi ulaze u duhovni život iz radoznalosti. Nemaju iskrenu inspiraciju ili težnju, ali iz radoznalosti dolaze na sastanke i pridružuju se aktivnostima. Konačno vide da ih njihova radoznalost ne vodi nikuda. Tragaoci oko njih imaju istinsku težnju i dobijaju nešto iznutra i spolja. U tom trenutku žele da prekinu svoj život radoznalosti i počinju iskreno da teže.

Ja često kažem da kada morate da birate između lenjosti i ega, veličanje ega je bolje od lenjosti. Kada date važnost egu, bar počinjete nešto da radite. I u duhovnom životu, ako sklopite ruke iz radoznalosti ili čak da biste se pokazali, možete to raditi dva ili tri meseca. Onda, čak i ako vaša iskrenost ne dođe do izražaja, možete čuti dvojicu svojih prijatelja ili neprijatelja kako kažu: „O, vidi šta radi“, i biće vam neprijatno. Ako vam je neprijatno, onda ćete to prestati ili ćete to učiniti iskreno.

Danas, ako čekate da dobijete inspiraciju ili visoku težnju, ne morate da sklopite ruke. Kada dođe iznutra, onda ćete sklopiti ruke. To je apsolutno ispravna stvar. Ako mesecima ne dobijate težnju, a ipak sklopite ruke na pogrešan način, neko će istupiti i kritikovati vas. Reći ćete: „Kako može da me kritikuje? Ispod mog je dostojanstva da me on ili ona kritikuju. Dozvolite mi sada da uradim pravu stvar.“ Prolazak kroz ovaj proces je jedan od načina da se reši problem sklapanja ruku. Naravno, to nije najbolji način. Najbolji način je da sklopite ruke samo kada dođe spontano iznutra.

Pitanje: Većina učenika sklapa ruke kad meditiraš i kad gledaš u njih. Ali ponekad kad meditiram sa tobom, to ne dolazi prirodno. Da li je u redu da ne sklopimo ruke dok gledaš u nas?

Šri Činmoj: Sklapanje ruku uvek treba da bude spontano. Nikada ne bi trebalo da bude spoljašnje prikazivanje. Bilo bi pogrešno ako baš kada vas pogledam, vi sklopite ruke, a čim pogledam sledeću osobu, vi ih ispustite. To je baš kao kod nestašnog dečaka. Kada učitelj dođe, pametni učenik se pretvara da radi, a čim učitelj pogleda na drugu stranu, učenik se loše ponaša. To je veoma loše. Ako gledam nekog drugog, a zatim se okrenem ka vama, ako vi iznenada sklopite ruke i to nije spontano, onda od toga ne dobijate ništa.

Ali opet, postoje neki učenici koji su po prirodi veoma dobri, izuzetno posvećeni. Oni znaju da ne mogu uvek ostati na svom najvišem nivou, na vrhuncu. Osećaju da kada ih Učitelj pogleda, dobijaju dodatnu unutrašnju radost, uzbuđenje, samopouzdanje i entuzijazam. Ako postoji nešto što nisu uradili što bi moglo dodatno uzdići njihovu svest, onda će to učiniti. Osećaju da ako se ovaj spoljašnji gest, sklapanje ruku, uradi duševno, to definitivno povećava njihovu težnju.

U nekim slučajevima možete čak imati bolju meditaciju kada gledam nekog drugog nego kada gledam vas. Možda gledam nekog drugog ko prima u skladu sa svojim kapacitetom i prijemčivošću. U tom trenutku, ako osećate da ste u svojoj najvišoj svesti i ako me gledate, poput magneta možete privući moju svetlost. Iako gledam nekog drugog, više moje svetlosti može ići ka vama nego ka njemu. S druge strane, dok se koncentrišem na vas, možda mislite da vas svi ostali učenici gledaju. Ili vaš um možda broji koliko sekundi vas gledam i upoređuje to sa tim koliko dugo sam gledao druge. Dakle, ako sklopite ruke, to mora biti spontano. Ako je spontano, to doprinosi vašoj težnji. Ako nije spontano, to je beskoristan spoljašnji gest.

Deo V — Iskustva u meditaciji

Pitanje: Kako možemo da se uskladimo sa određenim kvalitetom koji nam ti najviše spuštaš u tvojoj meditaciji?

Šri Činmoj: Ponekad je spoljašnjem oku sasvim primetno da li donosim moć ili mir. Ponekad nije, jer dok donosim jedan aspekt božanskog, kao što je mir, unutar mira postoji i moć ili čvrsta snaga, ili unutar moći postoji mir. Opet, ponekad sve dolazi, ali samo jedan aspekt je primetan ljudskom oku.

Kako ćete se sada poistovetiti sa najistaknutijim kvalitetom? Ne koristite um, ne koristite oči, već se iznutra sjedinite sa tim kvalitetom. Morate koristiti srce da biste ga osetili, a ne oči da biste ga videli. Trebalo bi da držite oči otvorene - inače možete zaspati - i koristite srce da se poistovetite sa onim što vidite. Ako vidite lepotu cveta i uživate u njegovom mirisu i želite da osetite suštinu cveta u svom srcu, nećete moći da je osetite ako samo vežbate kapacitet svog nosa i očiju. Ovde ne dozvoljavate srcu da vežba svoj kapacitet. Videli ste i osetili miris cveta, ali takođe morate da se pretvorite u cvet koji je pun lepote i čistote. Dakle, vi niste nos, niste oči, vi ste srce. Unutrašnje srce će odmah izneti na videlo suštinu i supstancu samog cveta i postaćete jedno sa cvetom. Dakle, nakon što ste videli neki kvalitet tokom meditacije, nemojte mentalno govoriti da je to moć ili zadovoljstvo. Samo postanite taj kvalitet koristeći svoje srce.

Pitanje: Zašto bi trebalo da držimo oči otvorene i da gledamo u tebe tokom meditacije?

Šri Činmoj: Ako me gledate, moja svest se registruje u vašem fizičkom svetu. Ako me ne gledate, često čvrsto zaspite i uđete u svet snova. Tamo radite nešto, ali ne možete to da objasnite. Ako primate tokom svesne meditacije, onda je um uveren i osećate nešto veoma uzvišeno. Kad sanjate, dobijate nešto, ali pošto je to postojanje u unutrašnjem svetu, ne cenite to. Insistiram da me ljudi povremeno pogledaju jer im se tada moje biće registruje u umu. Ako vidite izvor, znate da nešto dobijate. U suprotnom, ako stojite zatvorenih očiju pred okeanom, ne vidite niti osećate da bilo šta primate.

Pitanje: Kad primimo svetlost i mir u našoj meditaciji, da li se oni apsorbuju i akumuliraju za postepenu upotrebu, ili su nam potrebni neprestano, kao što nam je potrebna hrana?

Šri Činmoj: Ono što ste primili u meditaciji, treba da usvojite. Ako ne usvojite te kvalitete, onda su oni skoro neupotrebljivi. Onda, narednog dana morate ponovo to da radite i da primite istu količinu mira, svetlosti i blaženstva. Kad se nešto jednom usvoji, to postaje čvrsto ostvarenje, apsolutno trajno iskustvo. To tada postaje ne samo svesni deo vas, već i nerazdvoni deo vašeg bića. Ovo je veoma važno. Postoji velika razlika između toga kad usvojimo svoju meditaciju i kad to ne učinimo.

Ako ne usvojimo mir, svetlost i blaženstvo, to je kao da u naš život dođe prijatelj na nekoliko sati, i onda nas jednostavno napusti nakon tog kratkog vremena. Ne postane naš večni prijatelj ili naš doživotni prijatelj.

Ako ne uspostavimo večno prijateljstvo, onda ne dajemo svom prijatelju priliku da bude s nama, da nas inspiriše, da nas vodi, da bas oblikuje i menja, ili da podeli s nama svaku duhovnu osobinu ili sposobnost.

Pitanje: Da li postoji neki način da procenimo rezultat svoje meditacije?

Šri Činmoj: Da, postoje dva načina. Jedan način je da pitate Učitelja da li je vaša meditacija stvarno bila duboka i istinska. Ponekad se dogodi da tragalac oseća da je imao najvišu meditaciju, a to možda nije istina. Tada je uvek preporučljivo da pita Učitelja da proceni njegovu meditaciju. Ako Učitelj nije na raspolaganju, ili ako Učitelj nije u fizičkom telu, onda tragalac može da proceni meditaciju na dva načina. Ako tragalac oseća ogromnu radost i ako može tu radost da uporedi sa prethodnom radošću koju je osetio kad je imao dobru meditaciju, i ako intenzitet te radosti prevazilazi prethodni intenzitet, onda treba da zna da je ovaj put njegova meditacija otišla još više.

Drugi način da procenite svoju meditaciju, koji je apsolutno najbolji, je da pogledate, neposredno nakon meditacije, da li se možete potpuno odvojiti od same radosti. Tragalac može da prihvati radost kao događaj ili iskustvo. Bez obzira koliko meditacija bila duboka ili plitka, ako on može potpuno da se odvoji od radosti ili bilo koje duhovne osobine koju je osetio i ako može da svoju posudu, koju zovemo prijemčivost, učini još većom i dubljom, on se onda priprema za više i dublje iskustvo. Šta god da je dobio, to je divno, ali on ne sme da se veže za osećaj ili iskustvo koje je doživeo. Ako može da se pripremi za dalje putovanje, uzvišenije iskustvo, to znači da je otišao korak dalje u svojoj meditaciji.

Pitanje: Da li je posvećenost ista stvar kao i meditacija?

Šri Činmoj: Kada nešto dajete ili pomažete ljudima, to nije nužno posvećenost. Posvećenost znači da osećate moje svesno prisustvo. Dok radite svoj posao, ako u tom trenutku osetite moje svesno prisustvo, to se naziva posvećenost. Ta vrsta posvećenosti je oblik meditacije. Ali ponekad, zbog sopstvenog ega, želite da pomognete nekome — možete osećati da imate neku sposobnost da inspirišete tu osobu — ali možda nećete moći da vidite moje prisustvo u njoj. U tom trenutku, morate znati da samo uvećavate svoj ego osećajući da imate više unutrašnjeg bogatstva od druge osobe. Ali ako nešto radite i, istovremeno, osećate moje prisustvo u samom radu, onda je ta posvećenost prava meditacija.

Pitanje: Da li ljudi nešto primaju kad spavaju tokom veoma visoke meditacije?

Šri Činmoj: Apsolutno ne. Ali ako samo držite oči otvorene i gledate me, onda prirodno ne spavate. Kad nešto vidite, dobijate inspiraciju. Od inspiracije idete ka težnji, a od težnje idete ka realizaciji. Samo kad su vam oči zatvorene, uživate u snu.

Pitanje: Zašto sam ponekad tužan kad izađem iz meditacije?

Šri Činmoj: Kad meditiraš, molim te da odbaciš sve predrasude. Nemoj da razmišljaš o tome da li ćeš primiti bol ili radost. Ne ponašaj se kao prosjak. Oseti da radiš ispravnu stvar i kad izađeš iz meditacije, oseti da je to bilo pravo vreme da završiš meditaciju. Kad ideš visoko, više, najviše, nema razloga da sumnjaš u sebe. Dok se penješ uz drvo, ako znaš da se penješ uz drvo, ti ne sumnjaš u sam čin penjanja. Penješ se uz drvo i znaš da ideš visoko. Kad si siguran da se penješ visoko, više, najviše, onda nema razloga za sumnju.

Ako se osećaš tužno kad izađeš iz meditacije, treba da znaš da praviš grešku. TI bi hteo da ostaneš gore na drvetu i da jedeš sveži mango koliko ti srce želi. Ne želiš da doneseš plodove dole i da ih podeliš sa čovečanstvom, svojom braćom i sestrama koji su gladni.

Dakle, kad se uspinješ, trebalo bi da osećaš potrebu da se popneš najviše, nabereš mango, i da ih doneseš dole. Doneseš ih dole, a oni su namenjeni da se podele. Ali, ako siđeš dole i osećaš se tužno, to znači da želiš da ih sve pojedeš sam gore. Ne želiš obavezu da ih donesiš dole. Ponašaš se kao obična osoba na vrlo jadan način.

Zato je najbolje, kad se uspinješ, da se uvek penješ sa radošću, a kad silaziš, da takođe silaziš sa radošću. Kad se penješ naviše, oseti da je to zato da bi dostigao najviše, a kad silaziš ili izlaziš iz meditacije, oseti da je to da bi podelio.

Deo VI — Čas za meditaciju

Pitanje: Ako meditiramo uveče ili u neko drugo doba dana, da li je to jednako korisno kao meditacija rano ujutro?

Šri Činmoj: Dakle, neki od vas meditiraju uveče umesto ujutro. Kažete da je uveče meditacija duboka i potpuna. Ne poričem to, samo bih hteo da kažem da verujem da se po jutru dan poznaje. Nekad jutro može biti oblačno i onda se pojavi sunce, ali obično, ako je jutro vedro, onda je i ceo dan veder. Pa ako počnete svoj duhovni život rano ujutro, onda idete veoma brzo. Ako ste vrlo umorni i iscrpljeni zato što ste kasno otišli na spavanje, moj izričit zahtev svakome od vas je da ustanete u svoje određeno vreme ujutro i da meditirate, pa da se zatim vratite u krevet i da se ponovo družite sa snom. Ali, molim vas da meditirate svako jutro, redovno i tačno na vreme. Neki od vas meditiraju u pauzi za ručak ili u kancelariji u toku pauze za kafu. To je izvanredno. Ali, molim vas da obavite i jutarnju meditaciju. Kad jednom obavite jutarnji posao kako treba, onda ćete automatski biti sposobni da tečete prema moru kao reka. Osetite ujutro da ste reka. Sama priroda reke je da teče i da se ulije u okean. Ovde je Svevišnji taj okean.

Neki učenici mi kažu da je rano ujutro veoma hladno i da ne mogu da ustanu iz kreveta i sednu pred oltar. Saosećam sa njima, ali šta mogu da uradim? Imam tako divne učenike - iz raznih razloga im je teško da ustanu. Tim učenicima koji su rekli da je hladno rekao sam: „Molim vas, samo sedite na svoj krevet; to je vaš oltar. Samo mi učinite uslugu i operite oči, lice i nos; ne morate da se istuširate. Onda, ako možete da stavite moju fotografiju ispred sebe dok meditirate, ako možete da gledate moju transcendentalnu fotografiju, onda je to dovoljno. Ali molim vas, nemojte meditirati dok ležite. Ako pokušate da meditirate dok ležite, ja neću biti odgovoran za tu meditaciju.“

Kad neko postane veliki duhovni Učitelj, on ima onu vrstu sna koja se zove „jogički san“. Čak i ako mi se čini da moje telo spava i svi me mogu čuti kako hrčem iz daljine, kasnije ću moći da vam dokažem da sam znao šta se dešava tamo u sobi dok sam spavao. Kad neko spozna Boga, može da radi mnogo stvari istovremeno. Jednom je neko ušao u moju sobu dok sam spavao. Kasnije sam mu rekao: „Mogu da ti ispričam sve što se dogodilo. Stajao si u tom uglu, otvorio prozor i tako dalje.“ Hrkao sam, ali sam bio svestan u tom trenutku. Ovde želim da kažem da mogu da radim mnogo, mnogo stvari istovremeno. Ali u vašem slučaju, kad meditirate, morate biti veoma oprezni i sesti i meditirati. Ne želite da spavate; želite da plivate u moru svetlosti i blaženstva.

Po meni, svaki tragalac je čudo, zato što je ta osoba mogala ostati u neznanju. Od svih bezbrojnih ljudi, baš ti ustaješ rano ujutro i vapiš za Bogom, dok tvoji rođaci i prijatelji još uvijek spavaju u svetu neznanja. Ako ti nisi najveće čudo, onda ko jeste? Od milijardu ljudi na svetu, ti želiš da ostvariš Boga, pa se budiš i moliš se. Mogao si lako da se pridružiš svojim prijateljima i komšijama koji još uvek spavaju, ali ti si morao da ustaneš da bi se molio i meditirao.

Question: Recently we were meditating four or five times a day. Has the effort of doing this caused any general improvement in our consciousness during the day?

Šri Činmoj: Neki učenici su postigli značajan napredak. Moć koju ste razvili, kapacitet koji ste razvili, možete sutra koristiti za bogoostvarenje. Sada se koristi za ispoljavanje Boga. Kad vežbanjem uspostavimo veću prijemčivost u meditaciji, fizičko telo takođe dobija više snage. Onda sutra možemo da uradimo nešto drugo sa snagom koju smo akumulirali.

Neki od vas meditiraju četiri puta dnevno. Od pola sata meditiranja, neki od vas su dobro meditirali, recimo, deset minuta, a od ukupno dva sata tokom dana, možda ste izuzetno dobro meditirali pola sata. Ranije ste meditirali samo pola sata za svoje ostvarenje Boga. Od pola sata ste možda dobro meditirali samo dva minuta jer ste otkrili da vas san ne napušta. Evo vas kako meditirate mnogo puta dnevno i svaki put kada dobro meditirate, razvijate neku sposobnost. Ovu sposobnost sada koristite za posebnu svrhu. Ova sposobnost ne nestaje. U nekom drugom trenutku, kada imate drugi cilj koji treba da postignete, možete koristiti ovu sposobnost koju ste stekli. Umesto da meditirate za ispoljavanje Boga, možete meditirati ne za neku posebnu svrhu, već da biste postali apsolutno savršen instrument Svevišnjeg.

Dakle, moć koju ste stekli da sedite i meditirate može i mora biti iskorišćena za različite stvari. Ako niste stekli tu sposobnost, prirodno je da je ne biste mogli koristiti. Neki od vas su zaista stekli sposobnost, razvili neke unutrašnje mišiće. Vi ne meditirate mehanički; postoji izvesna unutrašnja vizija.

Pitanje: Da li bi trebalo da pokušamo da se probudimo spontano da bi meditirali, ili treba da navijemo sat?

Šri Činmoj: Treba da koristite sat. Da bi se budili bez sata, morate postati jogin da biste dobili posebnu Milost koja će vas buditi. Ali molim vas, dok meditirate, nemojte stalno držati sat pred sobom. Neki učenici to rade, jer znaju da se moraju spremiti za školu. Ako, međutim, stvarno želite da meditirate duševno, samo zaronite duboko u sebe. Istina, ne ulazite u Nirvanu, ali dok meditirate, vi udovoljavate Svevišnjem i On će vas učiniti svesnim činjenice da je vreme za školu. Ako stvarno meditirate, On će to uraditi. Ali ako ste samo u zemlji iz bajki, ako sanjarite, ako gubite svoje dragoceno vreme, to neće biti Njegova odgovornost.

Pitanje: Da li je pogrešno ako se neko vrati na spavanje nakon što je meditirao između dva i tri ujutro?

Šri Činmoj: Ne, to uopšte nije pogrešno. Ako morate da spavate nakon meditacije, možete to da uradite, ali ako nastavite meditaciju od dva do pet a da se ne vratite na spavanje, to je beskrajno bolje. Ali, ako to još niste u stanju, ako možete da meditirate samo jedan sat, onda rezultat meditacije možete apsorbovati nakon meditacije.

Jedini problem je sledeći: ako ste meditirali od dva do tri, onda će proći nekoliko sati dok se ponovo ne probudite. Ako ustanete u devet ili u deset samo zato što ste meditirali u dva, onda će između sedam i osam vitalne sile, vaše sopstvene vitalne sile, ili agresivnost Zemlje koja se uznemiri oko sedam, osam sati, uzrokovati da budete uznemireni. Uznemirenost zbog zemaljske svesti ili zbog vašeg vlastitog nižeg vitala može ući u rezultat vaše meditacije koju ste obavili između dva i tri sata. Tako da, nakon meditacije, treba ili da spavate veoma mirno, ili da ponovo ustanete u pet ili u šest sati. Ako ustanete u devet ili deset samo zato što ste meditirali u tri sata, onda će vas uznemirenost i komešanje života oko vas potpuno poremetiti.

Dakle, morate da budete veoma pažljivi. Možete da meditirate oko sat vremena, između dva i tri, i zatim možete ponovo da spavate od tri do pet. Ali, molim vas da ustanete pre šest sati. U suprotnom će svest Zemlje, koja se budi i uznemiri u to vreme, stvoriti smetnju u vašoj svesti.

Pitanje: Jednom si rekao da ako se pola sata skoncentrišemo na neku ideju, to čini čuda.

Šri Činmoj: Ako se ujutru stvarno skoncentrišete na neku određenu ideju, ta ideja dobija snagu i moć. Ali, nakon toga treba da je ostvarite. Ako ne pokušate da je ostvarite, ona će umreti. To je kao sa lepim cvetom. Treba da ga stavite na oltar odmah; u suprotnom, cvet će se jednostavno sasušiti i uvenuti. Svaka ideja je neka vrsta cveta. Posle nekoliko sati gubi svu svoju lepotu i miris.

Pitanje: Ako se tokom meditacije osećamo udobno i stvarno inspirisano, da li možemo da produžimo trajanje meditacije?

Šri Činmoj: Neko vreme samo ostanite u meditativnom raspoloženju i čitajte duhovna dela ili pevajte pesme posvećenosti. Ako ste meditirali sat vremena, posle dva ili tri meseca možete da produžite to vreme, ali ne produžavajte ga odjednom. Čak i ako ste inspirisani, molim vas da produžavate vreme svoje meditacije postepeno. U suprotnom, ako danas budete meditirali dobro, pa onda meditirate još sat vremena, na suptilan način će se pojaviti ponos. Ponos je vaš najgori neprijatelj. Bićete prepuni ponosa celog dana, a narednog dana vam ponos uopšte neće dozvoliti da meditirate. Mislićete da ste dobili sve od svoje meditacije, pa dve nedelje nećete ni ustati ujutru da meditirate. Meditacija je kao kad jedete. Bez obzira koliko ste danas jeli, sutra ćete opet morati da jedete da bi imali energiju. Znači, nemojte se prejesti. Molim vas da idete polako. Ako morate, produžavajte svoje vrijeme samo za po dva ili tri minuta. Zatim, nakon otprilike mesec dana, možete da produžite ukupno vreme za deset ili petnaest minuta.

Pitanje: Ako počinjemo u isto vreme, možemo li da jednog dana meditiramo pola sata, a sledećeg sat vremena?

Šri Činmoj: Ne, nemojte odmah da skačete sa pola sata na sat. Nastavite mesec dana, dva meseca ili tri meseca da meditirate tokom isti vremenski period. U suprotnom ćete jednog dan meditirati pola sata više, a sledećeg dana nećete meditirati ni sekund. To je isto kao da jedete ili vežbate. Jednog dana pojedete previše, a sledećeg dana imate stomačne probleme. Ili, ako možete da uradite pet sklekova, pa jednog dan dobijete inspiraciju da uradite dvadeset, onda narednog dana nećete moći ni da odete do teretane, jer ćete se osećati kao da su vam ruke slomljene, sve će vas boleti. Znači, povećavajte svoje sposobnosti pstepeno, onda neće biti poteškoća.

Pitanje: Ako odredimo termin za svoju meditaciju, a možemo da ustnemo ranije, da li bi trebalo ipak da se držimo svog termina?

Šri Činmoj: Da, to vreme je važno, jer je to termin koji ste odredili. Ako je vaše vreme za meditaciju u 4:30 ujutro, u to vreme će duša pokucati na vaša vrata, kao momak koji raznosi novine u isto vreme, tako da je bolje da ste spremni. Izaberite vreme za koje osećate da je najbolje i držite ga se. Najbolje vreme za vas je posle 4:30. Juče ste možda meditirali u četiri sata, drugi dan u dva sata, treći u pet sati, nekim danima čak u devet, ali da li je to prava meditacija? U dva ujutro ili u bilo koje vreme pre 4:30 nije moguće dobro meditirati. Zato bi moji učenici trebalo da meditiraju između 4:30 i 6:45. Posle sedam sati ja znam kakva je svest Amerike, sve je u buci i metežu.

Molim vas da meditirate u vreme kada bi trebalo da meditirate. Ako budete menjali vreme svakog dana ili ako uopšte ne meditirate, ja ću to znati u unutrašnjim svetovima, jer sam ja ostvario Boga, a vi niste. Pa vas molim da postanete kao indijski paori i da orete svoja polja, svoja polja meditacije, svakog dana u isto vreme.

Pitanje: Da li je dobro ustati ranije nego što je zakazano vreme za meditaciju kako bismo mogli da se istuširamo i spremimo?

Šri Činmoj: Možete da ustanete pola sata ranije da biste se istuširali i spremili, ali onda morate da počnete da meditirate u zakazano vreme. Ponekad je dobro da čitate moje tekstove nekoliko minuta ili da otpevate neke duhovne pesme da biste se iznutra pripremili.

Pitanje: Ako smo pospani, da li je u redu da vežbamo?

Šri Činmoj: Naravno. Neki učenici rade stoj na glavi. Vrlo je dobro ako napravite stoj na glavi ili dva-tri minuta asane, hata joga vežbi; samo nemojte to da radite dva-tri sata. Nekoliko minuta je dovoljno.

Pitanje: Posle pet minuta meditacije osećam se umorno.

Šri Činmoj: Kada si radio u našoj galeriji, bez obzira koliko si bio umoran, ako bih te zamolio da mi doneseš nešto za piće, samo bi potrčao. Zašto? Postoje dva razloga. Jedan je taj što su ljudi bili tu da cene to što si uradio, a pošto si želeo priznanje, uradio si to. Drugi razlog je taj što si osećao unutrašnju potrebu da to uradiš. Ako boraviš u fizičkom i vitalnom, planu, radiš nešto zato što će te ljudi ceniti. Ali, ako prebivaš na nivou duše, onda ćeš to učiniti iz unutrašnje predanosti, unutrašnje potrebe.

Ako provedem četiri sata igrajući odbojku, onda ću razviti neku sposobnost; ali tu sposobnost ne mogu da primenim na stoni tenis. Zato pokušaj da razviješ neku sposobnost za meditaciju na isti način na koji si razvio sposobnost za druge stvari.

Pitanje: Sa kojom svrhom nudiš sedmosatnu meditaciju?

Šri Činmoj: Jedina svrha je nesebično služenje. Ja izvršavam unutrašnju zapovest mog Unutrašnjeg Pilota. On želi da ponudi sedmosatnu meditaciju publici koja teži i On oseća da će biti nekoliko ljudi koji će dobiti neku duhovnu korist iz toga.

Pitanje: Zašto održavaš tako dugu meditaciju?

Šri Činmoj: Sa najviše tačke gledišta, nema spoljašnjeg objašnjenja. Većina ljudi koji dođu, to osećam, neće biti uistinu napredni tragaoci. Stvar je u tome da ja samo izvršavam zapovesti Svevišnjeg. Ali, na fizičkom nivou i na mentalnom nivou, mogu da kažem, neki ljudi mogu da meditiraju samo pet minuta kad pokušaju da meditiraju, recimo, sat vremena. Da od ovih ljudi zatražite da meditiraju samo pet minuta, ne bi uopšte mogli da meditiraju. Pa u toku ovih sedam sati, umesto pet minuta, neki ljudi će ukupno imati sat ili četrdeset pet minuta duboke meditacije.