Čin II, scena 1

DŽORDŽ VAŠINGTON: Majko, majko, moje srce je sama zahvalnost prema tebi. Kada sam bio veoma mlad — a jedva mi je bilo četrnaest godina, upravo ti mi nisi dozvolila da se priključim mornarici Njegovog Veličanstva. Ne moram ni da ti kažem, majko, da je tvoj sin neodvojiv od lojalnosti. A ko mi je podario taj krajnje dragoceni osećaj lojalnosti? Ti, Majko, jedino ti. Kao rezultat toga, u stanju sam da se potpuno posvetim u pravcu sticanja nezavisnosti Amerike.

MERI VAŠINGTON: Sine moj, ti misliš i osećaš da si neodvojiv od lojalnosti. Ali, drugo ime za mog sina Džordža je skromnost. U svojoj zemlji, ti si general najvišeg reda. Ti predstavljaš, i jedino ti, vrhunsku potrebu i božanski izbor Amerike, da bi svoju zemlju doveo do pobede! Ti ćeš položiti svoju zemlju na pobednički presto i na njenu glavu postavićeš krunu pobede.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Tvoj sin, majko, voli na Zemlji samo jednu stvar.

MARI VAŠINGTON: Šta to, sine moj?

DŽORDŽ VAŠINGTON: Mir. Mir u našoj zemlji, mir u Velikoj Britaniji, mir u celom svetu.

MERI VAŠINGTON: Sine moj, iako imaš tek dvadeset sedam godina, tvoja država te je izabrala za svog vrhunskog heroja, da komanduješ svim vojnim snagama u kolonijama. Džordže, tvoja dva dodatna imena su: lojalnost i skromnost. Ali, da li si znao da i ja imam još jedno ime?

DŽORDŽ VAŠINGTON: Koje, majko?

MMERI VAŠINGTON: Ponos, sine moj, ponos na tebe. Ti si istovremeno moj ponos i neuporedivi ponos tvoje zemlje.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Moji sunarodnici misle da sam patriota do srži. Jao, ne usuđujem se da im kažem da, iako volim patriotizam, volim i mir. Moje srce je na nemilosrdnim mukama od same pomisli da se na tako nasilan način raziđem sa svojom matičnom zemljom. Istina je da želim slobodu, svakako, ali tu slobodu želim na miran način.

MERI VAŠINGTON: To se neće dogoditi, sine. Ne, moraćeš da se boriš protiv Velike Britanije, jer to je jedini način. Verujem da je taj rat Bog odredio. Svojoj zemlji moraš da ponudiš osmeh pobede, osvit slobode. Ti i tvoji vojnici hrabro ćete podnositi glad. Ti i tvoji vojnici hrabro ćete podnositi hladnoću. Ti i tvoji vojnici izgubićete nebrojeno mnogo ljudi koji su vam dragi. Suđeno vam je da podnosite česte poraze. Ali, nastupiće vreme kada će sunce pobede sijati nad životom i dušom Amerike. I to sunce će te blagosloviti, prigrliće te i čuvati.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Majko, imaš previsoko mišljenje o meni.

MERI VAŠINGTON: Ne radi se tu o mišljenju, sine. Ja vidim istinu; ja govorim istinu. Ti znaš da je tvojoj majci neistina bila oduvek potpuno strana.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ne poričem da je iskrenost tvoj najbolji prijatelj, ali Tvoje proročanske reči me plaše daleko više nego što možeš i da zamisliš.

MERI VAŠINGTON: Ne polažem ja mnogo na maštu. Ne smeš da misliš da je ovo što govorim samo plod moje mašte. Nije to mašta, već je to moja blistava spoznaja. Tvoja pobeda je neizbežna. Bićeš otac ove nacije. Želim da te blagoslovim kao majka, sine moj. Želim da me blagosloviš kao buduću kćer.

(Meri mu prilazi.)

DŽORDŽ VAŠINGTON: Majko,(padajući na kolena), Tvoj blagoslov mi je potreban da bih pobedio u ovom ratu. Ti si još uvek moja majka. Nek' svane pobeda; tad ću se usuditi da Te blagoslovim kao buduću kćer. (Meri ga blagosilja.) Majko, veoma si blagorodna.

MERI VAŠINGTON: Ti si veličanstven, sine, a isto si tako i dobar.

DŽORDŽ VAŠINGTON: Ko je moj izvor, majko, čija vizija je u meni? Ko predstavlja tu moć samopouzdanja u meni? Ti, i jedino Ti! I čija blagoslovena svetlost će me nositi prema zlatnoj obali pobede? Tvoja, i jedino Tvoja!