Gospodin Pathak: Ponekad mi strah ne dopušta da se prepustim. Zadržava me

Šri Činmoj: Strah od čega? Kad su tvoja deca imala dve godine, ti si bio veoma visok i snažan. Da li su te se ona plašila? Ne, jer su znala da si ti njihov otac. Tvoja deca bila su veoma mala, ali su te znala u tvom nežnom aspektu i nisu te se plašila. To je kao okean. Kap se ne plaši okeana zato što zna za svoje jedinstvo sa okeanom. Malo dete se ne plaši svog oca zato što zna da je ta osoba njen sopstveni otac. Zašto bi se ono plašilo ljubavi svog sopstvenog oca?

Prema tome, čega se plašiš? Šta te zastrašuje? Skok u nepoznato?

Gospodin Pathak: Neizvesnost.

Šri Činmoj: Uveče ideš na spavanje, a onda ustaneš rano ujutru u pet ili šest sati. Ako misliš o noći kao takvoj, ako pogledaš u noćno nebo, to je nešto nepoznato. A opet, ako pogledaš u nebo svojim srcem, ti ga se ne plašiš, jer si postao samo nebo. Kap vode uspostavila je svoju istovetnost sa prostranim okeanom, pa se kap ne plaši okeana. Dete je uspostavilo jedinstvo sa svojim ocem. Otac je visok i snažan, i još je važna ličnost, urednik. Ali, dete ne mari kakva je očeva titula. Ono zna da je njegov otac sav ljubav. Tvoje dete ne mari šta si ti u spoljašnjem svetu. Ono mari samo za tvoju naklonost, za tvoje saosećanje, za tvoju ljubav.

Mi se plašimo upravo zato što nismo uspostavili jedinstvo sa beskrajem. Nepoznato ne ostaje nepoznato; neizvesno ne ostaje neizvesno. Pre nego što svane zora, pre izlaska sunca, noć je nepoznata. Ali, kad vidimo izlazak sunca, nepoznato postaje poznato. Takav je i duhovni život. Mi težimo Najvišem, ali je onda tu neizvesnost. Ne samo u duhovnom životu, već i u svetovnom životu, pre nego što stignemo do cilja sve je neizvesno. Ja imam cilj, ali ne znam šta će se dogoditi čak i ako stignem na cilj. Da li ću videti najlepši vrt, ili nešto sasvim drugo?

Mi moramo da znamo iznutra šta će se dogoditi, ili treba da verujemo nekom ko je takođe iskusio isti problem na početku svog duhovnog puta. Ljudi koji su ostvarili Boga, kao Gospod Krišna, Gospod Buda, Šri Ramakrišna, Šri Aurobindo i drugi, takođe su imali isti problem. Onda su videli da nepoznato, nespoznatljivo, može postati saznatljivo. Neznano lako može postati znano. U abecedi, posle A dolazi B, pa potom C i D. Ti učiš svoje dete slovu A, a B mu je tada nepoznato. Ti znaš da B dolazi odmah nakon toga. Jednom sam razgovarao sa jednim američkim detetom koje je imalo samo dve godine. Rekao sam mu da posle A dolazi B, a potom C. Ono je mislilo da sam ja čarobnjak! Odakle su B i C došli? Za njega, ta slova su došla sa Neba ili nekog drugog mesta. Prema tome, za odrasle A, B, C i D su poznati, ali za malo dete su nepoznati.

Na isti način, kad se plašiš nepoznatog, treba da osetiš da ono postoji i da su ga mnogi ljudi videli. Mesto koga ti danas nisi svestan već su posetili mnogi ljudi. Ono nije nešto opasno; ono nije nešto razorno. Ne, ne, ne! Mi možemo pobediti nesigurnost ili strah od nepoznatog tako što ćemo verovati nekom ko je već bio tamo.

U velikoj palati ima mnogo, mnogo soba. Kad priđeš palati, ti vidiš da je sve tama, jer ne znaš da je unutra prekidač za svetlo. Ali, doći će električar i reći ti: „Ovde je prekidač - samo ga uključi“. Onda je sve u redu. Pre nego što upališ svetlo, jako si uplašen, jer je palata sve u tami. Na isti način, Učitelj dolazi i uključuje prekidač. Tad vidiš da je sve nepoznato prosvetljeno. Ali, ako tamo pođeš sam i ne znaš gde je svetlo, naravno da ćeš se uplašiti.

Za sve u životu potreban nam je neko da uključi prekidač. Kao što sam ti rekao pre pola sata, u tebi je blago, ali neko mora da dođe i da ti ga pokaže. Ako uzmeš unutrašnjeg vodiča da te prosvetli, on će uraditi ono što je neophodno. Tad u tvom životu ne može biti ni trunke nesigurnosti. Sve postaje apsolutno pozitivno. Mi stičemo poverenje kad vidimo nekog drugog ko je već prošao kroz ono što mi sad doživljavamo. Ko god da je moj učitelj, on je takođe imao isti problem u početku, kad je bio učenik. Sad je on postao moj učitelj. Njegov posao je da me uči; na meni je da mu verujem ili ne verujem.

Moj Guru je sada Apsolutni Svevišnji, ali ranije sam imao ljudskog Gurua. On je ostvario Boga, ali pre toga je i on patio od nesigurnosti i mnogo drugih teškoća. Isto tako, Svami Vivekananda je imao veoma mnogo nesigurnosti. Pre nego što je došao u Ameriku, veoma se plašio. Pitao se šta će se desiti! Ali, on je došao ovamo i osvojio srce Amerike samo time što je rekao: „Braćo i sestre, sestre i braćo“. Onda je bio u stanju da širi svetlost Šri Ramakrišne. Svi su nesigurni u početku.

A opet, ko god ima vere u Boga u određenoj tački prolazi kroz mračni tunel. Kad se ide na Menheten iz Kvinsa, prolazi se kroz tunel. Kad uđeš u tunel prvi put, možda ćeš reći: „O, Bože, gde to idemo? Sve je mračno. Vozovi će se sudariti!“ Potom, za nekoliko minuta, ti izlaziš iz tunela i ulaziš na Menheten, kao što su već mnogi ljudi učinili. Dakle, kad prolaziš kroz tunel, uplašen si i nesiguran, ali moraš da prođeš kroz njega. Isto tako, i u duhovnom životu, moramo da imamo veru, u najvećim dubinama svog srca, da je na kraju tunela svetlost.