Pitanje: Da li će ljudi jednom postići spasenje tako što će imati osećaj jedinstva?

Šri Činmoj: To će doći, to će doći. Vi koristite izraz „spasenje“. Kad koristimo taj izraz, mi osećamo da postoji neki spasitelj koji će nas izbaviti. Osećamo da samo učinili milione i milijarde loših stvari, da smo nečisti ljudi koji su počinili mnogo grehova i da je neophodno da neko dođe i podari nam spasenje. Ali, postoji još jedna filozofija koja koristi izraz „spoznaja“. Ta filozofija je zasnovana na našem osećaju jedinstva sa Bogom, našim Nebeskim Ocem.

Kad se dete uprlja igrajući se u blatu i pesku, njegova majka naprosto dođe i opere ga. Dete se ne oseća krivim što se isprljalo, jer ono ne zna za bolje. Ono se samo igra, igra, igra. Majka, međutim, zna da blato i glib nisu dobri, pa kad joj dete dotrči, ona ga smesta opere i očisti. Slično tome, bez obzira šta uradimo, ako naprosto potrčimo svom Nebeskom Ocu, on će nas opet učiniti čistim. Ali, ako mislimo da smo veoma loši, ako osećamo da smo ružne, nečiste životinje, onda nećemo poći k Njemu. Dakle, ako smatramo Boga svojim Majkom i Ocem, Bog će sve učiniti za nas, i da nas učini čistim, postaje Božija odgovornost.

Kada se molimo i meditiramo, dolazimo do spoznaje da ima nešto beskrajno više od spasenja, a to je jedinstvo sa Bogom. Kad je Hrist rekao: „Ja i moj Otac smo jedno“, to je govorilo njegova spoznaja. Kad je rekao: „Oče, zašto si me napustio?“, to je govorilo ljudsko u njemu i odvajalo se od Boga. Ali, Božansko u njemu nikad ne bi moglo da se odvoji od Boga. Božansko u njemu je osetilo: „Bilo da sam na Nebu ili na Zemlji, Bog je u meni i ja sam u Njemu; mi smo jedno“. Taj osećaj jedinstva se naziva spoznajom.