Pitanje: Od kad si došao na Zapad, šta ti se najviše, a šta najmanje dopalo kod učenika?

Šri Činmoj: Najviše mi se dopalo Srce jedinstva učenika – bez izuzetka – a najmanje podeljenost uma kod učenika. Srce jedinstva učenika – bez izuzetka – udovoljava mi najviše, a um učenika koji razdvaja mi se najmanje dopada.

Jedinstvo ne treba da dođe iz misli ili uma, čak ni iz daha; jedinstvo mora da izvire iz igra Igru, ulazeći u nas i izlazeći iz nas. Zamislimo da su naša tela soba. Moramo da zamislimo da Bog, najlepši Jedan, najmoćniji Jedan, ulazi u ovu sobu i igra Svoju Kosmičku Igru u i kroz naše fizičko postojanje. Ako možemo da imamo to osećanje, Bog će najviše biti zadovoljan nama.

Želim da kažem još par stvari. Ja imam srce, a moje srce oseća koliko mnogo puta me vi ljudi ne shvatite ozbiljno kada govorim o duši. Jednog dana neko će ceniti ono što kažem o duši: “Oh, Guru mi govori da je moja duša zadovoljna ili nije zadovoljna sa mnom.” Ali čak i oni koji veruju u ono što govorim o duši ne žele da osete prisustvo duše ili da vide stvarnost duše. U mnogim prilikama će isti učenici čak i poricati prisustvo duše.

Za mene, duša je najvažnija stvarnost. Rekao sam da duša može ne samo da se oseti već i da se vidi, upravo kao što ja vas vidim. Ako ne možete da imate veru u stvarnost svoje duše, kako onda možete da imate veru u Boga? Ostvariti Boga je beskrajno teže nego stupiti u vezu sa dušom. Duša je kao vodič koji nas vodi polako, sigurno i nepogrešivo, u skladu sa našom brzinom do odredišta. Ako ne verujete vodiču, kako ćete onda da dođete do odredišta, koje je Bog?

Kada umreš u 70., 80, ili 90. godini, jasno ćeš videti da je tvoja duša tvoja stalna, večna stvarnost. Ali da bi načinio pravi napredak, moraš to da vidiš i osetiš sada, dok si na Zemlji. Najviše sam zadovoljan onima koji ne samo da veruju u postojanje duše nego žele takođe da osete prisustvo njihove duše i da vide stvarnost duše. Opet, krajnje sam nezadovoljan ljudima koji uopšte ne obraćaju pažnju na svoju dušu ili koji ne obraćaju pažnju na ono što pričam u vezi sa dušom.

Imam toliko mnogo Centara. Na dnevnoj osnovi dobijam poruke od njih, i dobijam vibraciju o tome šta se tamo događa. Kada dobijem opštu vibraciju, ne moram da pitam o svakom učeniku. Kada kuvaš pirinač i želiš da vidiš da li je sasvim gotov, uzmeš samo nekoliko zrna i odmah znaš je li ostatak pirinča spreman za jelo. Slično tome, odmah dobijem od jedne ili dve jake duše u Centru pravi osećaj o tome da li ostali u Centru teže ili ne.

U ovom životu imam hiljade učenika i mnogo poštovalaca, prijatelja, poznanika i tako dalje. Na fizičkom nivou, radim sa par hiljada ljudi. Ali kad sam u unutrašnjem svetu, višem svetu, radim sa hiljadama i hiljadama duša. Većina učenika misli da u svetu duše radim samo sa nekolicinom ljudi kao što je Agni i deset ili dvadeset drugih učenika koji su tokom godina umrli. Ovo je žalosna greška. U unutrašnjem svetu u kontaktu sam sa bezbroj duša.

Za ljude koji su me prihvatili i koji su mi bliski u ovom svetu, biću odgovoran na drugom svetu kada oni umru, u skladu sa njihovim prihvatanjem i shodno njihovoj bliskosti. Neki ljudi koji mi ne udovoljavaju na ovom svetu misle da će čim odu na drugi svet, biti bliski, bliskiji, najbliskiji. Ali nije tako. Ljudi, vi se ne pripremate. Ne mislim na vašu smrt – nikad, nikad! Ali kada sam u nekom drugom postojanju, većina vas će morati da se vrati i da opet iznova prođe život i smrt, a moj Voljeni Svevišnji je obećao da će ovo biti moja poslednja inkarnacija. Zato, ukoliko želiš da imaš snažnu vezu sa mnom u budućim inkarnacijama, moraš da mi budeš blizak i da mi sada ugodiš.

Šta će biti sa ljudima koji ne misle na više oblasti već misle samo na njihov zemaljski život i materijalne potrebe? Šta će oni imati? Ako nemaju težnju da idu u više svetove, život želja će ih vezati. Što više vidim da vi ljudi mislite samo na materijalni svet a ne na unutrašnji svet, više sam obeshrabren. Svako od vas može tokom meditacije da zamišlja da postoji drugi svet gde ćete jednog dana morati da odete, rado ili nerado. Ako želite da radite za mene i služite mi kad odete na taj svet, onda sada nemojte sve vreme da provedete razmišljajući o materijalnom svetu.

Ima beskrajno više stvari kojima nisam zadovoljan na Zemlji nego stvari kojima sam zadovoljan. To je istina bilo da posmatram učenike pojedinačno ili skupa. Sreća dolazi samo kada vidim da neko nije odustao. Ako se neko i dalje bori da postane bolja osoba, bolji tragalac, bolji učenik, onda sam veoma srećan. Mnogi, mnogi su odustali. Ostaju da spavaju i da hrču na brodu, ali oni su odustali; osećaju da je slučaj beznadežan. Kad je u pitanju napredovanje, kretanje napred, dublje zaranjanje, još dalji skok i viši let, oni to ne čine.

Želim da moji učenici ne odustanu. Onaj ili ona ko ne odustane – oni su ti koji mi udovoljavaju. Ljudi koji odustaju i kažu da je njihov slučaj beznadežan, već su postali beskorisni. Ali ljudi koji se još uvek bore da postanu dobri učenici, bolji učenici, najbolji učenici svakako mi udovoljavaju. Ja nisam odustao od njih, ali ja imam više vere u neke među njima.

Opet kao što sam ranije rekao, konačnu veru, najvišu veru imam u svako, upravo svako ljudsko biće jer jasno vidim svakoga kao pravog Boga. Šri Ramakrišna je govorio da je video Vivekanandu kao Samog Boga. Nekad kad meditiram na vas, svoje učenike, u mojoj sopstvenoj najvišoj božanskoj svesti, svakako vas vidim kao mog Gospoda Voljenog Svevišnjeg. Ja vas ne vidim kao ljudska bića sa ljudskim nesavršenostima. Ne, tada vaša spoljašnja tela nestaju a vaše duše vidim kao najsavršenije predstavnike našeg Gospoda Voljenog Svevišnjeg. To je vreme kada dobijem najveću sreću. Plivam u moru ekstaze.