Deo IV

Pitanje: Ja sam toliko loš pevač i tako malo znam o muzici. Pitao sam se jesam li ikada imao inkarnaciju u kojoj sam imao veze sa muzikom.⁴

Šri Činmoj: Mnogi veliki muzičari na Zapadu ne mogu da uživaju u suptilnoj muzici kada neko svira. Ima mnogo, mnogo odličnih pevača i odličnih muzičara, kažem, koji ništa ne prime kada čuju veoma suptilnu muziku. Možeš da kažeš da je to zbog nesigurnosti ili zbog ljubomore, ili možeš da okriviš neke loše sile koje su ušle u njih. Ali oni nemaju prijemčivost da bi uživali u suptilnom osećanju u muzici. Onda, ne uspevajući da razumeju i da uživaju, nakon izvesnog vremena izgube sposobnost divljenja. Kad je međutim o tebi reč, ti se ne poistovećuješ sa tom osobom ili čak sa onim što ona svira, pa si u stanju da više primaš od muzike nego što drugi mogu.

Ti ništa ne znaš o muzici; nisi muzičar ili pevač. Ali kada se svira suptilna muzika, tvoje srce će je mnogo ceniti. Tad tvoje divljenje ne ide samo osobi koja svira ili peva, već direktno Izvoru – Jedinom koji je podario toj osobi sposobnost da peva najduševnije ili da svira najduševnije ili najmoćnije. Dakle ti dobijaš Blagoslove od Boga Svevišnjeg Pevača i Boga Svevišnjeg Muzičara.

Na spoljašnjem planu niko ne može da shvati muziku. Muzika nije nešto što treba da se shvati. Sve je to stvar osećanja. Postoji mnogo ljudi, naročito na Zapadu, koji su postali dobri pevači i dobri muzičari mehanički – vežbajući i vežbajući na veoma disciplinovan, mehanički način. Kada ti sjajni muzičari žele da sviraju ili kada žele da pevaju, mogu to da rade veoma dobro. Možda njihova muzika zvuči divno i duševno, ali postoji takva stvar kao što je lažna duševnost. Njihove ruke prave pokrete i ljudi kažu, “Baš je duševno!” Ali to je zbog toga što su mehanički naučili kako da sviraju duševno. Trenirali su um ili su postigli određeni nivo veštine što im omogućava da to rade. Ali u njihovoj muzici nema duše, nema osećanja, ničega! Vrlo lepo sviraju, ali misle na takve gluposti, takve svetovne stvari – apsolutno ništa duhovno. A u unutrašnjem svetu samo se raspravljaju i vode borbu. Vrlo često, ako je slušalac u duševnoj svesti, on dobija mnogo više koristi od muzike nego izvođač, jer izvođač ne otelovljuje duševnost koju on izražava.

Ponekad možemo da otkrijemo nešto a da ga ne otelotvorimo. Na primer, možda govoriš apsolutnu istinu, ali tu nije tvoja svest. Odvojio si svoju svest od same istine. Dakle, dok izražavaš istinu, ne utelovljuješ svest-istinu. Samo mehanički govoriš nešto što je tačno. Pošto je tvoj izraz mehanički, ne dobijaš prave blagoslove od viših sila koje ti otkrivaju istinu; ne dobijaš Blagoslove od Boga Istine.

Zato, kad se radi o tebi i o određenom broju drugih koji takođe nisu pevači ili muzičari, možeš da dobiješ nešto veoma visoko od muzike. Kada pevač ili muzičar radi nešto veoma suptilno, veoma duševno, ceniš to u sebi. Ne znaš koju ragu svira ili svira li dela Mocarta, Baha, Šopena ili Betovena. Ne znaš ništa o strukturi u muzici i ne moraš da znaš. Ali tvoje srce se uzdiže jer oseća nešto veoma duševno i snažno, dok ostali koji znaju sve o muzici možda ništa ne primaju zbog toga što su izgubili sposobnost da uživaju u suptilnoj muzici. A ti stičeš i više koristi od izvođača, koji možda ne utelovljuje svest koju otkriva.

Sa druge strane, ima onih koji veoma dobro poznaju muziku i isto tako imaju sposobnost da uživaju u vrlo suptilnim, tananim aspektima muzike. Oni žarko žele da zarone duboko u sebe i da neprekidno uče. Neki muzičari, kad jednom nešto nauče, više ništa ne žele da uče. Boje se da će ako više uče, ljudi misliti da oni uzimaju od nekoga ili ga kopiraju. Zato su zadovoljni sa onim što već imaju. Ali neko ko istinski voli muziku i ko je zaista sjajan u muzici nikada neće biti zadovoljan onim što ima. U najvišem svetu muzike, stalno se naša težnja uspinje, a duševne i božanske sposobnosti nam se neprekidno uvećavaju.