Pitanje: Ako pokušavamo da ostavimo nešto nebožansko i želimo da damo obećanje našoj duši da vodimo bolji život, postoji li neko povoljno vreme kada to treba da uradimo? Drugim rečima, ako damo sebi obećanje, hoće li obećanje biti snažnije ako ga damo nekog određenog dana?

Šri Činmoj: Nije isti svaki dan. Kada meditiram na učenika za njegov rođendan, na primer, to je njegova zlatna prilika da obnovi unutrašnja obećanja koja je dao Svevišnjem ili svojoj vlastitoj duši. Ukoliko je neko dao obećanje pre deset ili petnaest godina da će pokušati da bude veoma posvećen, predan učenik, njegov rođendan je njegova zlatna prilika da obnovi to obećanje. Čak i ako učenik deset godina nije zadovoljio Učitelja, on dobija priliku da zadovolji Učitelja tog posebnog dana.

Ne možeš davati obećanje svakog dana; u suprotnom, postaje mehaničko. Ali ako to činiš nekim povoljnim danima, onda snaga iza obećanja traje dugo. Poseban dan preplavljuje tvoje unutrašnje obećanje dodatnom snagom.

Moj otac i ujak su bili vrlo bliski. Kad je moj ujak bio živ, preklinjao je mog oca da ne puši. Pa ipak je moj otac pušio dva ili tri puta u toku dana. On nije mogao da ostavi tu lošu naviku. Kad je ujak umro, otac je lio gorke suze i zakleo se da više nikad neće pušiti. Rekao je : “Kad si bio živ nisam mogao da te poslušam. Ali sada ti dajem čvrsto obećanje da nikada više neću pušiti.” Otac je nakon toga živeo još četiri ili pet godina, ali nikada nije pušio. Dakle, tako nešto se može dogoditi kada daš svečano obećanje nekog posebnog dana.