Pitanje: Da li čovek mora da čeka dok ne bude pred samim ostvarenjem pre nego što svesno postane svestan duše?

Šri Činmoj: Ne, ne mora da bude pred samim ostvarenjem da bi bio svestan svestan duše. Daleko od toga. Ako ima istinsku posvećenost, tvoja posvećenost te lako može učiniti svesno svesnim duše. Toliko mnogo mojih učenika je to doživelo. Ne samo da su osetili svoje duše, nego su takođe i manifestovali svest duše na jedan dan ili mesec dana ili čak nekoliko godina zbog njihove iskrene posvećenosti. Iskrena posvećenost može da izvede čuda u svakom trenutku. Poput oštrog noža. Isećiće na delove sve što je nečisto ili bezvoljno u vama. Čak neće dozvoliti nespremnost.

Neko može da sklopi ruke, ali njegova posvećenost može da bude potpuno lažna ili površna. Ruke su sklopljene, ali um tumara negde drugde. Kada sklopiš ruke, moraš osećati da sam tvoj puls ulazi u nerve tvojih prstiju. Ako postoji prava posvećenost, kako učenik može učiniti nešto pogrešno? Posvećenost ima veoma moćno magnetsko privlačenje koje smesta povuče Učiteljevu samilost i naklonost. Čak i ako si izgubljen u mračnoj pećini, smesta će te Učiteljeva samilost izvući. Ako neko ima čistu posvećenost čak i jedan minut, načiniće pravi unutrašnji napredak. Ako si tvojom posvećenošću privukao nekog ko je privržen, moćan i prosvetljujući, ili je on privukao tebe, zar ti neće dati ono što on ima i ono što on jeste?

Kad Učitelj primi posvećenost učenika, on odgovori, ne samo samilošću i ljubavlju, nego i božanskim ponosom. Božanski ponos nije kao ljudski ponos. On ne kaže: “Oh, ta osoba je toliko posvećena meni.” Ne, božanski ponos kaže: “Kako je divno što učenik udovoljava božanskom u sebi i ispoljava ga.” To je ona vrsta ponosa koju roditelj oseća kada dete uradi ispravnu stvar. Pošto je učenik Učiteljev duhovni sin ili ćerka, Učitelj oseća božanski ponos kad učenik uradi pravu stvar, duhovnu stvar.