Pitanje: Kad se spuste, da li te duše cene tvoje aktivnosti na spoljašnjem planu?

Šri Činmoj : I am involved in all kinds of activities which puzzle some of these souls. They are hovering here and there and trying to get joy from my activities, apart from my spirituality. Thousands of souls who have not taken incarnation are getting inner joy and benefit from my art and poetry and other activities, whereas hardly any of the souls that have taken incarnation are benefiting outwardly from my activities.

Uključen sam u svakakve vrste aktivnosti koje zbunjuju neke od ovih duša. One lebde okolo i pokušavaju da dobiju radost osim od moje duhovnosti od mojih aktivnosti. Hiljade duša koje se nisu inkarnirale dobijaju unutrašnju radost i imaju koristi od moje umetnosti, poezije i drugih aktivnosti, dok jedva da bilo koja duša koje su se inkarnarale ima spoljašnje koristi od mojih aktivnosti.

Majka možda ima više dece, a na kraju svako dete koristi svoju sopstvenu slobodu i nezavisnost. Upravo na isti način telo, vital, um i srce imaju individualnost. Oni su kao čvrsta građevina, i mogu biti veoma snažni. Kad su nerazvijeni, kao mala deca, slušaju roditelja, dušu. Ali kada malo porastu, možda uopšte ne slušaju.

Mogu da vam navesti drugi primer. Ponekad je šef firme veoma zadovoljan svojim novim radnicima. Ali, posle nekoliko godina vidi da ga radnici uopšte ne slušaju. Slično tome, u početku je duša mogla biti veoma zadovoljna što je dobila ovo posebno telo, vital i um. Potom, usled neznanja, iskušenja i drugih pogrešnih sila, dolazi neposlušnost, i duša postaje tužna i veoma nesrećna.

Neki pojedinci, čak i ako imaju univerzitetsku diplomu, nastoje da ne obraćaju pažnju na um ili da ga odbace kad stupe u duhovni život. Oni žele da ostanu samo u srcu da bi načinili najbrži napredak. Uopšte ne mare za prosvetljenje uma. Zatim, nakon petnaest ili dvadeset godina, kažu: “zašto smo odustali od toga?” Isti um koji su ranije ostavili sa strane, sada žele da svesno razvijaju. Stoga počnu da hrane um, a duša tako mnogo pati.

Pre nego što ste kročili u duhovni život, osamnaest ili dvadeset godina ste uživali u slobodi. Ta sloboda vas nije učinila srećnim, pa ste odlučili da probate neku drugu vrstu slobode. Umesto da ste slušali svoj um ili vital, odlučili ste da slušate svoje srce i dušu. Ako osećate da nikoga ne slušate onda samo zavaravate sebe. Ili slušate svoju dušu ili slušate svoj um, vital i fizičko. Ako kažete: “Ja sam taj koji donosi odluku,” apsurdno je! Vi jeste vaše telo, vital, um, srce i duša, a vaše izbore pravi jedan ili više tih delova vašeg bića. Možda samo nećete biti svestan toga jer vaša meditacija nije dovoljno duboka da bi videla odakle dolaze vaše unutrašnje odluke.