Pitanje: Kako možemo da stalno budemo svesniji u životu?

Šri Činmoj: Mi možemo biti svesniji u našem spoljašnjem životu jedino kada osećamo da naš spoljašnji život ne postoji bez unutrašnjeg života, unutrašnje svetlosti. Unutrašnji život je osnova. Ako ta osnova nije čvrsta, tada nadgradnja ne može biti jaka i stalna.

Rano ujutru, kada osvane dan, treba da osetimo da Bog dolazi na prvo mesto u našem životu. Treba da prizovemo Božje Prisustvo na deset ili petnaest minuta ili pola sata. Prisustvo Boga je stalno i svuda, ali ako osećamo da je Bog neko drugi, negde drugde, onda moramo da Ga prizovemo sa najviših Nebesa. Ako osećamo da je Bog već u nama, ali je tako duboko da Ga ne možemo videti niti osetiti, tada moramo da se molimo da izađe na površinu. Tragalac treba ili da prizove Boga spolja ili da Božje unutrašnje Prisustvo iznese na površinu. Tada, kada oseti Božije Prisustvo, on će osetiti da je njegov život siguran, jer Božije Prisustvo označava Božiju beskrajnu Moć, beskrajnu Svetlost.

Da bismo bili svesni u našim svakodnevnim aktivnostima, trebalo bi da osećamo da je sve što činimo podjednako važno u Božijim Očima. Treba da delujemo sa predanim stavom, sa čistim mislima i prosvetljenim umom. Ako delujemo da bismo zadovoljili svoj ego, taštinu ili ponos, nikada nećemo biti svesni božanstvenosti u sebi. Ako nismo svesni unutrašnje božanstvenosti, tada u našem spoljašnjem životu ne možemo biti svesni našeg pravog bića. Bog ima posebnu misiju za svakog od nas i naša duša se inkarnirala da bi ispoljila ovu misiju. Treba da osetimo da imamo božansku svrhu, božanski cilj. Naš unutrašnji i spoljašnji život moraju da postanu jedno.

A moramo da znamo i dokle smo dospeli idući stazom duhovnosti, to će reći, koliko smo mi sami razvijeni. U nekom trenutku, čovek može postati ekspert u svojoj karijeri. To ne znači da on može postati veliki pevač preko noći. Potrebno je vreme da bi postao dobar pevač, ili da bi neki plesač dobro plesao, da bi naučio korake u savršenom redu. Slično tome, potrebno je vreme da tragalac postane stručnjak u svojoj oblasti.

Kada je neko zaista veliki tragalac, veoma napredan u duhovnom životu, on se automatski moli i meditira veoma rano ujutru i tokom večeri. Na početku, možda je započeo sa samo pet minuta meditacije ujutru. Zatim je počeo da meditira pola sata, jedan sat, dva sata. Ako neko može da meditira dva sata u kontinuitetu a da ne izgubi mentalnu ravnotežu, naravno da će razviti unutrašnju snagu, svetlost i moć.

Mi ne možemo da meditiramo dvadeset i četiri sata dnevno. Moramo da radimo ili da idemo u školu. Ali, dok odgovaramo na pitanja našeg šefa ili na pitanja profesora, možemo da osetimo živo prisustvo našeg unutrašnjeg bića. Možemo da osetimo prisustvo božanskog deteta, božanskog prisustva, koje nas vodi. Ovo unutrašnje osećanje je preplavljeno Svetlošću, Mirom i Blaženstvom. Kako možemo da održimo ovaj unutrašnji rast? To se ne može desiti preko noći; niko to nije učinio. To je kao neki mišić. Treba da vežbamo svakog dana da bismo ga razvili. Ako u duhovnom životu budemo vežbali svakodnevno, redovno, duševno, sigurno ćemo razviti ovu unutrašnju sposobnost. Čak i ako govorimo o svetovnim stvarima, nećemo izgubiti unutrašnje blago koje smo nakupili tokom naše rane jutarnje meditacije.

Sve zavisi od toga koliko je tragalac postigao. Ako imam novac i hoću da ga dam, ja mogu da ga dam vama. Ali, ako uopšte nemam novca, ne mogu da vam ga dam uprkos mojim najboljim namerama. Isti je slučaj i sa duhovnim bogatstvom. Ako radimo u nekoj kancelariji, a zaposleni uopšte nisu duhovni, možda ćemo postati žrtve njihovog nemilosrdnog tretmana. Ali, ako nas naše unutrašnje biće snabde unutrašnjim mirom i radošću, moći ćemo da podnesemo njihovo nebožansko ponašanje. Ono što smo zaista postigli u duhovnom životu, možemo da koristimo. Ako je naše unutrašnje biće nakupilo Mir, Svetlost, Blaženstvo i Moć, tada ih u bilo koje doba možemo izneti na površinu.