Samopouzdanje

Pre svega, potrebno je uzdati se u sebe, a zatim u Boga. Ako kažete: „Ne uzdam se u sebe, uzdam se samo u Boga“, to je prikriveni način da se odgovornost položi pred Božija Stopala. A ako kažete: „Uzdam se u sebe, ali ne uzdam se u Boga“, takvo samopouzdanje je pogrešna predstava o sopstvenim sposobnostima koje su izuzetno ograničene. Kada u duhovnom životu kažete da posedujete samopouzdanje i osećate da Bog postoji i da ste Njegovo izabrano dete, vi zaista i istinski postajete Božiji kanal.

Ako vam u običnom ljudskom životu nedostaje samopouzdanje, neko može da vam priskoči u pomoć. Ali ako u duhovnom životu nemate samopouzdanja, onda nećete stići daleko, koliko god da je veličanstven vaš duhovni Učitelj. Sve dok se ne pouzdate u to da ste Božije dete i da vam je data moć da težite, nikada nećete pokušati da iznesete na površinu svoje unutrašnje božanske kvalitete. Dakle, korak napred biće moguć tek kada to samopouzdanje dobije u vama uveliko na snazi.

Takođe, potrebno je i uzdati se u Boga — ne samo u to da On poseduje najveću i najdublju Istinu, već i da će vam je On dati. Morate pouzdano da osećate da ćete jednog dana biti u stanju da steknete punu spoznaju Istine. Od koga? Od Boga. Dakle, kada pouzdano osetite da ste Božije dete i kada pouzdano osetite ne samo da Bog ima to čemu težite, nego i da će vam to dati, otkrićete da težnja i ostvarenje idu ruku pod ruku.