Oproštaj

Kada oprostimo svetu, Bog se ponosno rukuje sa nama. Kada oprostimo sebi i kada smo rešeni da učinimo pravu stvar - da postanemo prava osoba - Bog smesta dolazi i prima nas u zagrljaj, i blagosloveno nam priskače u pomoć da postanemo ono što On želi da postanemo. Oprostiti svetu zaista je težak zadatak. Ali oprostiti sebi krajnje je, krajnje, teško. In the spiritual life, we are trying to become conscious. U duhovnom životu trudimo se da postanemo svesni. Kada postanemo svesni, uviđamo da smo počinili mnogo, mnogo stvari svesno i namerno, a protivno našoj božanskoj prirodi, protivno našem Gospodu Voljenom Svevišnjem. Zato postaje mnogo teško oprostiti sebi. AA opet, ako ne možemo da oprostimo sebi, ako ne možemo da oprostimo greške koje smo počinili, onda Bog oseća - šta god da nam podari: mir, svetlost ili blaženstvo - da će sve biti ili odbačeno ili pogrešno upotrebljeno. Zato je opraštanje sebi od vrhunskog značaja. Moramo poći odatle. Moramo oprostiti mraku u sebi, kako bismo taj mrak preobrazili u mir, svetlost i blaženstvo.