Božansko

Božansko i čovečanstvo moraju ići uporedo. Božansko vapi za čovečanstvom iskreno, najiskrenije. Ali čovečanstvo nema vremena da plače za Božanskim; čovečanstvo samo plače za samim sobom. Čovečanstvo oseća da ima, ili će imati, svu moć neophodnu da ispuni sebe. Sa Božanskim je u neku ruku drugačije. Ono ima veoma široko srce, neograničeno. Božansko zna da ima svu moć da ispuni i manifestuje Sebe na Zemlji, pa ipak, Ono oseća da se Njegova uloga neće završiti sve dok se ne poistoveti sa čovečanstvom. Ako Božansko prihvati čovečanstvo na nižem nivou svesti, Ono će biti pomračeno ogromnim oblakom tame. Ali ako se Božansko približi čovečanstvu na višem nivou, na nivou svesti punom težnje, Ono će uspeti da preobrazi i prosvetli ljudski život, i da ispuni sebe.

Božansko u tragaocu najviše leži u neposrednosti današnje najdublje težnje, a ne u svetu koji pripada prošlosti. Težnja koja tragaoca vodi ka spoznaji Boga je preteča unutrašnjeg Božanskog u njemu.