Prepreke na duhovnom putu

Kad stupimo u život težnje i duhovnosti, Svevišnji neće doneti dodatne želje i nečistote u naš um ili život. On je taj koji nam je dao težnju, pa zašto bi nam On davao želju, koja je potpuno suprotna težnji? Ne. On na taj način neće namerno ometati naš napredak. Te želje izgledaju kao da su se iznenada pojavile, ali one nisu ništa novo za nas. Postojale su i ranije u našem životu, ali ih nismo toliko primećivali pošto je naš život bio potpuno obavijen bezbrojnim željama.

Kad postanemo svesni svog božanskog unutrašnjeg života, kad počnemo da se molimo i meditiramo, mi shvatimo da je želja tigar, svirepa životinja koju smo hranili i hranili i shvatimo da ne moramo više da je hranimo. Onda se naše želje naljute na nas. Kažu: „Sve ovo vreme si nas hranio i vrlo smo ti zahvalne, ali sad si počeo da nas izgladnjuješ“. Zatim se sve naše isfrustrirane želje udruže i napadnu nas na sve moguće načine stvarajući nam probleme sa porodicom, prijateljima, na poslu, emotivnim vezama i slično.

Dok smo u običnom životu, ne postoji intenzitet. Danas imamo jednu želju, sutra četiri a narednog dana deset ili dvadeset. Ali mi se čak vrlo retko intenzivno trudimo da postignemo i ispunimo naše sopstvene želje. Naše želje su samo obično priželjkivanje. Nemamo sposobnost ili volju da radimo na njima. Mi želimo da budemo bogati ili poznati ili lepi, ali daleko smo od toga da radimo da se te želje ostvare i nećemo se čak ni iskreno molimiti za njihovo ispunjenje.

Kad tragalac stupi na duhovnu stazu, ako je još nije svim srcem prihvatio, ili ako nije značajno napredovao, onda te želje isplivavaju tokom njegove meditacije. On će možda pomisliti: „Ova osoba je vrlo bogata, ona osoba je vrlo lepa, ona osoba ima neke dobre osobine koje ja nemam“. Dok se moli za Mir, Svetlost i Blaženstvo, jedan deo njegovog bića možda svesno i namerno neguje želju da postane multimilioner. Tada intenzitet tragaočeve meditacije nailazi na ove svetovne želje. Šta se onda događa? Intenzitet ulazi u želje i čini ih još jačim nego što su bile pre toga.

Nesvesno ili svesno mi dopuštamo mislima da ulaze u nas, a intenzitet naše meditacije ih poveća odnosno pojačava. Ali, ne postavlja nam Svevišnji te prepreke. On nam je dao težnju da se molimo za Mir, Svetlost i Blaženstvo. Družili smo se sa tim željama mnogo, mnogo godina. Kad hoćemo da prekinemo ovu vezu, ovi stari prijatelji nam kažu: „Kuda si pošao? Zašto bismo ti dozvolili da odeš u drugu prostoriju? Zar nisi zadovoljan nama? Čak i ako nisi zadovoljan nama, jeo si s našeg stola. Sad moraš da platiš račun. Nećemo ti dozvoliti da odeš“. One će se boriti svom svojom snagom da nas vrate u svoju oblast. Sa velikim poteškoćama smo izašli iz njihove oblasti i ušli u sobu težnje. Zatim ove želje dođu i laskaju nam. One nas navode da osećamo da nam više nisu potrebni ti kvaliteti težnje, da je Mir nestvaran, da je Svetlost nestvarna, da je Blaženstvo nestvarno. One kažu: „Ne zadržavaj se tamo. Vrati se nama, gde je sve stvarno. Ispunićemo te i ti ćeš ispuniti nas“.

Upravo pomoću neprosvetljenog uma želje pokušavaju da nam se približe čak i kad smo već stupili u život težnje. Najbolja stvar koju možemo da uradimo je da nikad ne dozvolimo bilo kakvoj nečistoti u vidu želje, sumnje, strepnje, ljubomore ili bilo koje druge netežeće misli da uđe u naš um tokom meditacije. Nije dobro da gajimo neku želju ni dok ne meditiramo, ali je beskonačno gore da je negujemo tokom meditacije. Ako budemo gajili neku želju ili bilo koju nečistu misao tokom meditacije, onda ćemo samo pojačavati moć negativnih sila i učiniti svoje sopstveno duhovno putovanje još težim.

Svim tragaocima želim da kažem: tokom svoje meditacije, molim vas, budete oprezni. Ako ne možete da ostanete u svojoj najvišoj, najčistijoj, nadubljoj meditaciji duže od pet minuta, nema veze. Kad um počne da luta možete tiho da recitujete duhovne poeme ili da pevate duhovne pesme. Ali, ne dopustite umu da ode u zemlju želja. Bolje je da gradite kule u vazduhu, gde je sve samo slatkoća i mašta, jer ako počnete da negujete želje, propašćete.

Ali, kad želje uđu u naš život težnje, ne smemo da ih se plašimo. Moramo ih prihvatiti kao prepreke. Tačno je da bismo trčali brže kad ne bi bilo prepreka ili smetnji na našem putu. Ali, ako postoje smetnje, svaki put kad preskočimo jednu prepreku mi dobijamo dodatnu snagu i ohrabrenje da pokušamo da pređemo i sledeću. Ako nema prepreka, imamo sreće. Ali ako ih ima, zbog naše duge veze sa neznanjem, moramo da imamo pouzdanje da ćemo moći da ih prevaziđemo zahvaljujući tome što imamo težnju, unutrašnji podsticaj, da pređemo sve prepreke i stignemo na Cilj.

Ako zaronimo duboko u sebe, mi možemo da vidimo svaku teškoću kao blagoslov. Ranije smo bili sami sa svojim teškoćama. Sad smo postali ozbiljni aspiranti, pa je Božija Milost ušla u naše živote. Božija Milost neprestano pomaže tragaocu. Ona stoji između teškoća i tragaoca. Ako neko vidi milione teškoća kad iskreno stupi u duhovni život, onda ih isto može videti i kao milione blagoslova zato što je Božija Milost u njima i prosvetljuje ih. Što pre se poteškoće pojave pred nama, to bolje, jer možemo izaći na pravi put. Ne smemo biti nezahvalni Bogu, niti treba da proklinjemo svoju sudbinu kad se teškoće pojave. Treba da budemo zahvalni što je Bog izneo na videlo sve naše nečistote da bi ih što brže prosvetlio i preobrazio. Moramo se suočiti sa svim našim neprijateljima i poraziti ih, bilo danas ili sutra. Time što sebe činimo dostojnim Božije Samilosti i Milosti, omogućavamo sebi da lako prevladamo svoje poteškoće. Ako zameramo Zakonu Svevišnjeg ili Njegovom načinu delovanja, onda grešimo. Trebalo bi da osećamo da imamo sreću što smo ušli u duhovni život. Oni, koji se nisu otisnuli na more duhovnosti, koji se još uvek valjaju u zadovoljstvima želja, čak ni ne vide poteškoće koje ih okružuju. Oni su potpuno zadovoljni uživanju, nakon koga uvek sledi frustracija. Oni ne znaju da postoji nešto drugo što im je potrebno, a to je Božja unutrašnja Sloboda, unutrašnja Svetlost, unutrašnje Blaženstvo. A oni koji su probuđeni treba da budu zadovoljni time što su bar stekli sposobnost da vide cilj pred sobom. Ako postoje prepreke na putu, te prepreke ih ne mogu sprečiti da trče prema Cilju.