Iskrenost, čistota i sigurnost

Budimo čisti. Svevišnji će nas voleti.

Budimo sigurni u svoj Cilj. Svevišnji će nas zagrliti.

„Budimo iskreni. Svevišnji će nas blagosloviti.“ Aspirant treba da bude iskren, ne samo u svom unutrašnjem životu, već i u spoljašnjem životu, do posljednjeg daha. Iskrenost je plodna zemlja u srcu aspiranta. Njegova iskrenost je Božiji neuporediv Osmeh. Njegova iskrenost je Boiji Ponos bez premca.

Iskrenost se može razviti. Može se razviti kao mišić. Postoje ljudi koji su prirodno iskreni i drugi koji su prirodno neiskreni. Oni koji su iskreni od osvita svog života su blagosloveni. Ali, oni koji su neiskreni od samog rođenja ne treba da proklinju sebe. Oni mogu da budu iskreni ako to žele. U trenutku kad stvarno požele da budu iskreni, Bog će im pomoći Svojom beskonačnom Samilošću. Svojom najdubljom radošću, Ponosom i Brigom, On će im pomoći.

Duhovnosti je potrebna, i ona zahteva, iskrenost od početka do kraja. Duhovnost i iskrenost se nikad ne mogu razdvojiti. Ako je nekome stvarno stalo do duhovnog života, ako neko oseća da je duhovnost jedino rešenje, onda želim da kažem da je iskrenost ključ koji otvara vrata duhovnosti. Nema drugog ključa; ne može biti drugog ključa.

„Budimo čisti. Svevišnji će nas voleti.“ Ako nema čistote u aspirantovom unutrašnjem ili spoljašnjem životu, onda on nije ništa bolji od životinje. Bez čistote ne može da zadrži nijedan duhovni dar koji primi. Sve će se izgubiti i sve će razočarati tragaoca ako mu nedostaje čistota. Ali, ako je preplavljen čistotom, božanske osobine će na kraju ući u njega. One će pevati u njemu, plesati u njemu i učiniti ga najsrećnijim čovekom na svetu. A čineći njega srećnim, te božanske osobine će naći svoje sopstveno istinsko ispunjenje.

Čistota u fizičkom je od vrhunske važnosti. To ne znači da treba da se kupamo deset puta dnevno. Ne, to nije čistota. Čistota zahteva da imate čisto tijelo, ali prava fizička čistota leži u srcu. Morate da uspostavite unutrašnji oltar unutar svoga srca. Taj oltar je da neprestano pamtite Svevišnjeg Pilota u sebi. Kad svesno i neprestano mislite o Svevišnjem Pilotu u sebi, u najvećim dubinama svog srca, shvatićete da je to najveća čistota. Ako nedostaje čistota u fizičkom, ne može se postići potpuni uspeh, potpuno ispoljavanje Boga. Možete postići delimičan duhovni uspeh, ali taj delomičan uspeh će vas žalosno razočarati ako čistota nije uspostavljena u vašoj prirodi. Treba da uspostavite čistotu u fizičkom, vitalu, umu – u celokupnoj vašoj spoljašnjoj prirodi. Onda će, šta god da učinite, gde god da se nalazite, šta god da posedujete, sve biti ispunjeno čistotom. Čistota nije nešto slabo ili negativno, to je nešto duševno i dinamično. To je nešto što se stalno hrani beskonačnom Energijom i nesalomljivom, čvrstom Voljom Svevišnjeg.

Samo izgovaranje reči „čistota“ može pomoći da se promeni aspirantov spoljašnji život, kao i njegov unutrašnji život. Ponavljajte reč čistota sto osam puta dnevno, držeći desnu ruku na pupku dok to izgovarate. Onda ćete osetiti ogromnu čistotu kako kako ulazi u vas i teče kroz vas. Kad ste čisti, gledate svet drugim očima. Videćete kako se čistota brzo pojavljuje u svetu. Videćete kako čistota brzo cveta u svetu. Videćete kako savršenstvo brzo raste u svetu.

Slatka, slađa, najslađa je čistota. Kad vidite čistotu u sebi, onda ste čisti. Kad osećate čistotu u sebi i oko sebe, onda ste još čistiji. Kad postanete čistota iznutra i spolja, onda ste najčistiji. Vi u stvari ubijate svoje unutrašnje biće kad vodite nečist život. Ali, kad vodite čist život, ubrzavate putovanje svoje duše. Vaša duša i vaš spoljašnji život dobijaju najveću priliku kad je čistota potpuno uspostavljena u vašem životu.

„Budimo sigurni u svoj Cilj, Svevišnji će nas zagrliti.“ Razlika između običnog čoveka i aspiranta je to što običnan čovek nema cilj, dok aspirant ima. Običan čovek je zadovoljan onim što ima, ili smatra ideju o ulasku u Onostrano potpuno nezamislivom, ili oseća da ne postoji Onostrano. U klopci je onoga što vidi oko sebe. Aspirant, s druge strane, oseća i veruje da ovaj naš svet nije konačan cilj. On oseća da negde mora postojati cilj i zna da će ili ovaj cilj doći k njemu, ili će on morati da ode do cilja. Cilj može biti Bogoostvarenje ili nešto drugo. Ako je to Bogoostvarenje i ako je njegova težnja iskrena, on bi trebalo da zna da je ovaj cilj apsolutno važan i svet. To nije igračka.

Aspirant mora da bude siguran u cilj. On možda želi Boga ili neku Božiju osobinu. Neki aspiranti plaču za Bogom zbog Moći, Ljubavi, Mira. Ne plaču Bogu zbog Samog Boga. Ne žele Boga u Njegovoj Beskonačnosti i Večnosti. Žele samo Njegov deo. Zadovoljni su ako dobiju od Njega Mir ili Svetlost ili Ljubav. Kad dobiju to za čim plaču, završavaju sa svojim putovanjem duše. Ali, postoje i aspiranti koji ne žele od Boga ništa drugo do Samog Boga. Oni osećaju: ako dobiju Boga, dobili su sve. Oni su kao gladna deca u bašti sa drvetom manga prepunom voćki. Oni znaju da će dobiti svo voće sa drveta ako udovolje vlasniku drveta. Ovde je Bog vlasnik, a istovremeno, On je i drvo. Kad mi udovoljimo Njemu, On zadovolji našu glad za beskonačnom Svetlošću, Mirom i Blaženstvom. Ako su aspiranti mudri, znaju da će, kad udovolje Bogu, dobiti od Njega sve.

Zahvaljujući iskrenoj težnji, istinski tragalac kaže: „O Bože, ako osećaš da treba da imam Tvoju Viziju, ako osećaš da želiš da ispuniš Sebe u meni i pomoću mene, ako osećaš da možeš da me upotrebiš kao Svoj instrument, onda sam Tebi na usluzi. Ako želiš da stanem pred Tebe, doći ću i stati. Ako Ti želiš da staneš pred mene, biću jednako srećan. Ako ne želiš nijedno, već želiš da neko drugi stane pred Tebe, i dalje ću biti srećan“. To je ono što zovemo predanošću. To je krajnja predanost.

Aspirant mora da zna šta mu je cilj. Ako je njegov cilj Bogoostvarenje, može početi imajući to na umu. Ali, krajnji Cilj je bezuslovna predanost Božijoj Volji. Kad Bog uvidi da je Njegovo dete, Njegovo najposvećenije dete, načinilo ovakvu bezuslovnu predanost – ne na sekundu, ne na dan ili godinu, već za ceo život, za sve buduće inkarnacije, za večnost – onda sam Bog grli Svoje najdraže, Svoje najslađe, Svoje najposvećenije dete. A kad do ovog zagrlja dođe, čovek se preobrazi u Samog Boga. Svima nam je, bez izuzetka, data mogućnost da ispunimo Boga ovde na Zemlji. Ako pokušamo, uspećemo. Mi možemo da ispunimo Boga, a ispunjavajući Njega, videćemo da smo i mi sami već ispunjeni.