Poseta školi Svetog Čarlsa Boromea, Harlem, Njujork³⁷

Danas mi je naš Pravin pružio beskrajnu radost, beskrajnu radost i beskrajni ponos. Njegovi učenici su tako dobro disciplinovani, tako dobri, blago rečeno! A njihova direktorka je super-super-super-odlična. Nakon što sam je podigao, održala je govor učenicima. Trebalo je da čujete njen govor. Nisam mogao da verujem! Sve se ticalo Šri Činmojeve filozofije! Naravno, možda sam pozajmio iz hrišćanstva, pošto je Hristos živeo pre mene. Onda mi se ona od srca zahvalila. Rekla je da joj je čast da bude podignuta. Govorila mi je: „Kada ste me podigli, osećala sam se tako lako! I imam takav mir!“ To je bila direktorka. Atmosfera je bila jednostavno božanstveno lepa. Prostorije i hodnici su bili tako čisti, uredni i prostrani.

Pre nekoliko meseci, otišao sam u drugu školu za decu. Nažalost, ta je bila veoma obeshrabrujuća. Deca su bila neposlušna i loše su se ponašala. Lokacija je bila veoma, veoma opasno mesto. Pravinova škola mi je pružila obilje radosti, zadovoljstva i ponosa.

U jednom trenutku danas, video sam Sakšat kako razgovara sa decom. Čuo sam samo reči „Šri Činmoj, Šri Činmoj“. Možda je svaku rečenicu počinjao sa „Šri Činmoj“. Deca su slušala tako pažljivo. Nije bilo smeha. Obično, kada ljudi drže govore deci, ona se kikoću, guraju se i ne obraćaju pažnju. Ali ova deca su ga slušala. Veoma, veoma ozbiljno su slušala. S vremena na vreme sam video i Pravina kako razgovara sa njima. Ponašali su se izuzetno dobro.