87. Zlatna Flauta

More Mira Radosti i Svetlosti
Znam, van dohvata mi je.
Noć čije jecaje oluja razdire
U meni sada besni i protiče.

I vapim glasno, al’ uzalud sve je;
Bespomoćan sam, Zemlja me ne čuje!
Bol moj da podeli moćna duša gde je?
Samo smrtonosnu strelu nalazim.

Ja splav sam samo u moru Vremena,
Vesla su moja sa palube sprana.
Otkud mi nada da dočekam zoru
Božjeg večitog Dana?

Al’ slušaj! Sad Tvoju zlatnu Flautu čujem.
Njen zvuk Visove Nebesa spušta.
Sada spašen sam, O Apsolute!
Nesta smrti! Nesta noći pune besa!