12. Tama borbe

Pusta tuga teškim sada čini mene.
Poput stvari večnih stoji moj jad nesavladan.
Zalud se trudim da svog dušmana svladam.
O Gospode Ljubavi! Učini me mrtvijim od stene.

Uopšte ne osećam tihi Osmeh Milosti Tvoje,
Kovač Zla žigoše sve moje dane i noći.
Na njegov poziv moje telo besano će poći.
Poništavam pa hoću da iscelim srce svoje.

Nema pustoš zemlje pakao pali za moju dušu.
Ne mogu da se borim sa njegovom kobi zlom.
Moj dah je rob beskrajnom mraku tom.
Za Svetlošću ja čeznem, ali nalazim mračni cilj.

Oblaci dima pokrivaju Lice vatre Duha mog;
Nag idem po noći neznanja dubokog i strašnog.