Vaša redovnost pomaže drugima
Bio jednom veoma veliki duhovni Učitelj koji je živeo u Americi. Jednom je odlučio da ode u Indiju u kratku posetu svojoj porodici. Pre nego što je otišao, njegove reči na rastanku s učenicima u ašramu su bile: „U mom odsustvu dolazite redovno i posvećeno u Centar. Na tom mestu ćete osećati moje prisustvo i beskonačne Blagoslove i Milost Svevišnjeg. Molim vas da sarađujete i pomažete se međusobno na svaki mogući način. Vaš predsednik će voditi sastanke“.Kad se Učitelj vratio, bio je vrlo razočaran, jer njegovi učenici nisu poslušali njegove zahteve. Te večeri, kad su se svi učenici okupili, rekao je: „Video sam po listi prisutnih da mnogi od vas u toku mog odsustva nisu dolazili redovno u Centar. Ne radi se o samo dva ili tri pojedinca koji nisu dolazili, već o četrdeset ili pedeset. Ne mislim da je svih pedeset ljudi imalo ozbiljne probleme u porodici koji bi ih sprečili u dolasku. Da je bilo problema to bih već saznao. Samo dvoje ili troje su bili stvarno bolesni, a ostali su smatrali ili da u Centru nema ničega, ili da je to vreme za stvarno uživanje“. Učenici su ćutali. Učitelj je nastavio. „Možda ste zaboravili da su dve stvari potrebne za duhovni život: težnja i redovnost. Zaboravili ste sve o redovnosti, ali nadam se da ste bar održali svoju težnju. Uvek kažem da shvatite redovnost kao korak, korak napred prema vašem ostvarenju. Redovnost je nešto kao merilo.”
„Učitelju!”, reče jedan učenik, „mnogi učenici osećaju da mogu isto tako dobro da meditiraju i kod kuće.”
„Sine moj, kad niste redovni u svojim dolascima, to stvara loš utisak, loš utisak. Drugi učenici kažu: ’Oh taj i taj nije došao. Neću ni ja doći’. I sad, ako nemate dobar razlog što niste došli u Centar na dan meditacije, to je uvreda i za vašu dušu i za moju dušu. Vaša duša dolazi u Centar kao duhovni prosjak i moja duša dolazi u Centar da vam ponudi vođstvo. Pa ako kod vas važi ona izreka, ’daleko od očiju daleko od srca’ , onda je to strašna uvreda za obe duše. Vi smatrate da pošto vaš Guru nije tu, nema zbog čega da se dolazi. Ali, želeo bih da kažem da sve jeste ovde, ali iznutra. I ako vi osećate da se mogu desiti lični ili individualni konflikti jer određeni učenik vodi sastanak, to je opet greška. Došli ste u Centar da prevaziđete svoju ličnost i individualnost.”
„Ali Učitelju, šta ako nismo raspoloženi?”
„Ima nekih učenika koji misle da je bolje da ne dolaze kad nisu u dobrom raspoloženju, duhovnom, božanskom raspoloženju. Oni greše. Ako sam se razboleo, idem kod doktora, ne ostajem kod kuće. Ako ostanem kod kuće, bolest će samo postati gora, neće popustiti, tako da odlazim kod doktora. Isto tako, ako nisam dobro raspoložen, ako patim, idem u Centar, što je u ovom slučaju doktor.
"Opet, hteo bih da kažem, ako si možda u lošem raspoloženju, tvoja svest je možda vrlo nisko, ali možda ipak inspirišeš ostale. Dok meditiraš u Centru, možda na sekundu nešto uđe u tebe, nešto vrlo visoko, nešto vrlo duboko. Na trenutak nešto božansko, talas ljubavi, posvećenosti ili predanosti, možda uđe u tebe i u tom određenom trenutku iz okultnog ili duhovnog sveta, neka unutrašnja poruka iz tebe uđe u deset ili dvanaest tvojih sestara ili braće. Ne moraš da stojiš pred njima i meditiraš, ali iz nekog okultnog, duhovnog razloga, sedam ili osam ljudi će gledati u tebe. Možda neće gledati u tvoje lice, ali čak i gledajući u tvoja leđa ili tvoja ramena dobiće ogromnu inspiraciju. Ponekad vidim da ti posmatraš druge dok stoje ispred ostalih i meditiraju. Možda nemaju tako visoku meditaciju kao ti, ali i tako dobiješ nešto inspiracije od njih. Gledaš u neku osobu i odmah si tako duboko dirnut da odeš dublje unutra i tvoja svest se uzdigne. Znači, neko može biti u vrlo lošim raspoloženju satima ili danima, ali ako ima bar na sekund visoku meditaciju, može odjednom pružiti pomoć za dvadeset ili trideset pojedinaca. U tom trenutku to je stvarno postignuće za tih dvadeset ili trideset učenika. Na ovaj način svest celog Centra postaje viša."
"Ni na koji način ti ne laskam, niti te mamim da dolaziš u Centar, ali bih želio da kažem da postoji vreme kad tvoje prisustvo prilično pomaže drugima. Možeš biti najgori meditant, ali ako meditiraš dobro jednu sekundu, u tom trenutku duhovna sila ili božanski talas uđe u one koji su pored tebe ili iza tebe. Dok meditiraš u svojoj stolici, ti širiš talase ljubavi, božanske talase svetlosti. To se desilo hiljadama i hiljadama puta. Pa te molim da budeš redovan u svom prisustvu. Sve dok nemaš nekih problema u porodici ili neke izuzetno važne poteškoće, molim te da ti bude prioritet to da uvek dođeš u Centar.”
