Božja zaštita je imuna na gluposti

Jednog dana je veliki indijski Učitelj sedeo sam u svojoj kući koja je gledala na ceo njegov ašram. Čitao je pisma koja su mu neki od njegovih učenika i obožavalaca nedavno napisali i tad je jedna od njegovih najstarijih učenica pokucala na vrata. Kad je otvorio vrata, video je da gorko plače i izgledala je kao da već neko vreme plače. Živela je na drugoj strani ašrama i trčala je celim putem.

„Učitelju, o Učitelju”, plakala je, „danas je najgori dan u mom životu! Ne razumem kako ljudi mogu biti tako okrutni. O Učitelju!” i opet je počela glasno da plače.

„Mula, idi umij se i obriši suze i onda se vrati i ispričaj mi celu priču”, rekao je Učitelj sa dražesnim osmehom.

Učenica je otišla i uradila šta je Učitelj zahtevao. Kad se vratila, sela je kraj njegovih stopala i ispričala celu priču: „Učitelju, cele godine sam štedela novac da bih ti ga dala za rođendan. Pošto je tvoj rođendan za samo tri nedelje, dosta sam prikupila, bar po mojim standardima. Ali, kad sam se danas vratila kući nakon kupanja, videla sam da je sve nestalo! Učitelju, ko je mogao da uradi tako nešto?”

„Dete moje, ne uznemiravaj se. Stvarno nije važno. Ja sam iznutra primio sve što si htela da mi pokloniš. Ali reci mi, da li si zaključala kuću i da li si sve držala na sigurnom mestu?”

„Da, Učitelju. Uvek posebno proverim da li je kuća zaključana. Učitelju, reci mi molim te, da li možemo da sprečimo da se takve stvari dešavaju u budućnosti? Da li bi trebalo da budemo obazriviji? Da li li bi trebalo da budemo stalno obazrivi u svakom delu našeg života kad su u pitanju neprijateljske sile?”

„Kćeri moja, ako smo obazrivi, onda postoji neka vrsta napetosti. Vrlo često to može rezultirati napetošću u umu, vitalu ili fizičkom. Umesto da budeš obazriva, ono što bi tebalo da radiš je da se moliš i da prizivaš stalno prisustvo Svevišnjeg u sebi. Onda ne moramo uopšte da budemo oprezni. Kad smo oprezni, kažemo: ’Nikome neću dozvoliti da uđe’ ili ’Neću dozvoliti da mi se to dogodi’. Tu pokušavamo nešto da izbegnemo, pokušavamo da sprečimo da se nešto dogodi. Ali, postoji još jedan način koji je beskrajno bolji, a to je da misliš na Nekoga ko je sama Zaštita, sama Ljubav. Onda to postaje Njegov problem, Njegova glavobolja.”

„Ali Učitelju, šta može Svevišnji da učini kad lopov želi da provali u moju kuću, a ja nisam preduzela sve mere predostrožnosti?“

„Najdraže dete, moraš da znaš da, ma kako mi zaključali vrata i prozore, pravi lopov može da uđe za dva minuta. Bez obzira koliko sam obazriv, on zna kako da provali. Ali, ako sam ja svestan Svevišnjeg i vapim za Njegovim vođstvom i zaštitom, šta se dešava? Kad provalnik prilazi mojoj kući, Svevišnji odmah uđe u njegov um i on se u trenutku predomisli. Provalnik će pomisliti: ’Oh, on je duhovan čovjek, mudar čovek. Mora da drži novac u banci. Idem na drugo mesto’. Na suptilan, misteriozan način Svevišnji nam pruža zaštitu kad nam je potrebna. Ali bez obzira koliko smo mi obazrivi, nema garancije.

Moja druga dva učenika, koji žive odmah pored ašrama, su bili opljačkani dok su spavali u svojoj sobi. Pljačkaši su ušli u njihovu sobu i ukrali im novac. Baš kad su lopovi izlazili, majka učenika se probudila i pozvala policiju. Učenici su bili veoma iznenađeni kad je došla policija i probudila ih. Zašto se to dogodilo? Zato što ih nije bilo briga za zaštitu Svevišnjeg. Po njihovoj mentalnoj mudrosti, zaključavanje vrata je bilo dovoljno.”

„Učitelju”, upita učenik, „zar ne bi bilo dobro kada bismo mogli da uradimo obe stvari — da budemo pažljivi i da prizovemo Svevišnjeg?“

„Da, zaista. Veoma je dobro kada možemo da učinimo obe stvari – da zaključamo vrata i zavapimo za zaštitom Svevišnjeg. Na taj način imamo i unutrašnju i spoljašnju zaštitu. Naša budnost mora da ide ruku pod ruku sa Božjom Samilošću. Ali moramo znati da čak i naša budnost dolazi od Boga; jer ko nam daje mudrost da zaključamo vrata, ako ne Bog? Dakle, kada je reč o istinskoj zaštiti, moramo imati na umu da je Bog vrhovna zaštita. Jedino je Božja Samilost nepogrešiva.”