Scena 1

ČAJTANJA: Haridas, koliko shvatam, doneo si mi pirinač od Madavi?

HARIDAS: Da, moj Gospode.

ČAJTANJA: Doneo si mi pirinač od žene?

HARIDAS: Da, moj Gospode?

ČAJTANJA: Od lepe žene?

HARIDAS: Da, moj Gospode.

ČAJTANJA: Napajao si se njenom lepotom?

HARIDAS (postiđen): Da, moj Gospode.

ČAJTANJA: Neću više nikad da te vidim! Nikad! Odrekao si se sveta, ali si je gledao u lice. Koliko sam ti puta rekao da ne gledaš žene u lice, već da gledaš njihova stopala? Rekao sam ti da mi doneseš hranu. Ali, nisi morao da donosiš hranu od lepe žene. Gledao si je u lice i napajao se njenom lepotom do mile volje. Haridas, izdao si duhovni život. Ne mogu više da te zadržim kraj sebe.

(Haridas dodiruje Učiteljeva stopala, gorko plačući.)

ČAJTANJA: Haridas, dosta je. U ovom životu neću više da te vidim. (Zove) Govinda! Govinda! Vodi ga! Vodi Haridasa odavde.

(Ulazi Govinda.)

GOVINDA (tiho, Haridasu): Haridas, Haridas, ne brini. Gospod Čajtanja će ti jednog dana oprostiti. Sada ta kažnjava, ali znaš da on voli svakog. Njegova ljubav je bezgranična i ona je za sve.

(Izlaze Haridas i Govinda. Kroz nekoliko minuta, ulazi Haridas plačući i dodirujući Čajtanji stopala. Kad ga Čajtanja ignoriše, počinje da peva molećivo.)

Khama karo khama karo ei sheshbar
samarpiba jaya malya charane tomar
ami taba asimer mauna barabhay
tumi sindhu ami bindhu mor parichai

(Oprosti mi, oprosti mi, ovo je poslenji put, oprosti mi.
Pred Tvoja Stopala ću položiti venac pobede.
Ja sam tiha samilost Tvoje Večnosti.
Ti si Okean, ja sam najmanja kap.
To je moje jedino poistovećenje.)

ČAJTANJA: Ne, Haridas, dosta je. Neću da te vidim. Zaslužuješ ovu kaznu. Trebalo bi da znaš da ne treba da gledaš čak ni u drvenu statuu žene. Žene čak i mudrace dovode u iskušenje. Tvoje odricanje nije bilo odricanje. Bila je to samo predstava – farsa! Zaslužuješ ovu kaznu. U ovom životu više neću da te vidim. Čini sa svojim životom šta hoćeš.

HARIDAS: Gospode, čekaću nekoliko meseci da vidim šta će biti. Ako me ponovo ne prihvatiš, ubiću se. Baciću ovo telo, ovaj život, u Gang.

ČAJTANJA: Ne preti mi, Haridas. Radi šta hoćeš sa svojim životom. Umri danas ako hoćeš. Meni nisi potreban. Bacio si ljagu na život odricanja. Domaćini mogu da rade šta hoće. Moji učenici domaćini dobili su od mene uputstva kako da vode regulisan vitalni život, kako da kontrolišu svoj vitalni život. Što se tebe tiče, prihvatio si život odricanja. Kako, nakon toga, možeš da uđeš u svet mentalnog i vitalnog uživanja, Haridase? Stidim te se. Onaj ko se odrekne sveta ne ponaša se kao što se ti ponašaš. Mani se puta sanjasina. Ko te je terao da daš svoj život u potpunosti? Ko te je terao da se pretvaraš? Ko te je terao da obmanjuješ svet? Odlazi odavde, zauvek.

HARIDAS: Gospode, pošto više nećeš da me vidiš, moj život je beskoristan. Otići ću na drugi svet. Odatle ću te služiti. Život bez tebe je smrt, i ja ću prigrliti smrt da bih ti ponudio moje posvećeno služenje sa Neba. I na Nebu ti imaš svoje božansko postojanje. Pohvalio si moj glas mnogo puta, moju pevačku sposobnost i moje pojanje. Sa neba, pevaću pomoću svoje duše da te zadovoljim ovde, moj Gospode.

ČAJTANJA: Haridas, odlazi od mene.

(Haridas dodiruje stopala svog Učitelja poslednji put i odlazi.)

ČAJTANJA (ostalima): Znam da će oduzeti sebi žibot. Ali, moram da pokažem svetu da život odricanja nije šala. Onaj ko prihvati život odricanja ne sme da ima posla sa ženama, bogatstvom ili svetovnim posedima. Taj put je trnovit. Taj život je veoma težak. Njegov cilj je Cilj nad Ciljevima. Kažem vam, počiniti samoubistvo je najgori mogući greh. Ali, ako neko dobije unutrašnje uverenje od svog duhovnog Učitelja da Učitelj to odobrava, Učitelj ga može samilosno razrešiti greha samoubistva. Onda neće patiti zbog toga. Haridas dobija moje unutrašnje uverenje. Dopustiću mu da počini samoubistvo i razrešiću ga tog greha. Moći će da me služi na Nebu. Sa Neba će moći da peva u unutrašnjem svetu i da mi ugodi svojim božanskim glasom. Ali, hoću da vas upozorim, Učitelj samo u veoma retkim prilikama toleriše samoubistvo. Što se njega tiče, tolerisaću to i oprostiću mu. Ali to je izuzetak. Nemojte da počinite samoubistvo, misleći da ćete moći da opet dođete u svet i još bolje napredujete. Naprotiv, kad neko počini samoubistvo, on kreće pogrešnim putem i ide nazad. Ne samo da biste izgubili svoj potencijal i sve svoje mogućnosti, već biste i počeli svoje duhovno putovanje iznova od samog početka. Bili biste izgubljeni, potpuno izgubljeni. Neizmerno biste usporili svoj napredak. Zato, moja deco, nikad nemojte da počinite samoubistvo. Budite hrabri. Borite se sa svetom. Suprotstavite se svojim unutrašnjim slabostima i pobedite ih. Osnažite svoj unutrašnji život; osnažite svoj spoljašnji život. Postupajte kao heroji. Budite svoji gospodari. Bog treba da bude zadovoljan ovim svetom. Iskušenje se mora pobediti; prosvetljenje mora da se odigra na Zemlji, u vama, u svakom pojedincu na ovom svetu.