Idem Kući

Jednom je usred noći Ramdas Katja Baba zamolio nekog učenika da mu donese čašu vode. Potom mu je rekao: „Sada se vrati na spavanje. Ja idem Kući“. Učenik nije mogao da shvati šta Učitelj hoće da kaže, i pošto je bilo kasno a njemu se spavalo, nastavio je da spava.

Narednog jutra učenik je čuo kako Učiteljeve krave muču i ušao je u Učiteljevu sobu. Učiteljeva soba je bila preplavljena svetlošću. Učenik je odmah video da je Učitelj napustio telo, pa je počeo da doziva i plače.

Kada su ostali učenici ušli u Učiteljevu sobu i oni su videli da je Učitelj napustio telo. S jedne strane je Učitelj često bio veoma strog prema učenicima, a sa druge je bio vrlo mekog srca prema životinjama. Posebno je voleo svoje drage krave. Krave su osetile da je Učitelj napustio telo, zato su mukale, one su plakale.

Komentar: Kada duhovni Učitelj napusti telo, njegovi dragi silno pate. Ta patnja nije iskustvo samo ljudskog sveta, već i sveta životinja. U stvari, to je iskustvo čitavog Božijeg univerzuma. Svi svetovi u Božijem univerzumu su isprepletani. Kada neko postane duhovni Učitelj, njegovo srce jedinstva sa Božijim Srcem prožima sve svetove na isti način na koji Voljeni Svevišnji prožima stvarnost postojanja od praskozorja Njegove tvorevine.

Ramdasovi učenici su plakali, krave su plakale, čovečanstvo kao takvo je plakalo jer su svi mislili da je to strašan gubitak. Ipak, božansko zna da gubitak kao takav ne postoji. To je samo preobražaj vidljivog u nevidljivo, koji otvara novo poglavlje u Božijoj sveprosvetljujućoj i večno ispunjavajućoj kosmičkoj Igri.