Pitanja i odgovori u svetu tišine

Jednom je Biđojkrišna došao u posetu Ramdas Katja Babi dok je držao predavanje. Učenici su svom Učitelju postavljali pitanja, a Biđojkrišna je ćutao. Kada se spremao da pođe, učenici Katja Babe su ga upitali: „Prešao si toliki put iz udaljenog sela da bi došao našem Učitelju. Zar nemaš šta da ga pitaš?“

Biđojkrišna im je odgovorio: „Već sam mu postavio mnogo, mnogo pitanja. On je iznutra odgovorio na sva moja pitanja“.

Ramdas se osmehnuo i rekao: „To je apsolutno tačno“.

Komentar: Kada tišina postavlja pitanje i tišina odgovara, i pitanje i odgovor su veoma ubedljivi, jer pitanje i odgovor počinju svoje putovanje u srcu tišine i završavaju ga u srcu tišine. Kada pitanje i odgovor nisu iz sveta tišine i nisu u svetu tišine, um bi nešto da dodaje i pitanju i odgovoru. To što um dodaje nije ništa drugo do sumnjičava, oklevajuća i obeshrabrujuća stvarnost postojanja. Kada se um uključi, iskustvo stvarnosti nije i ne može da bude spontano i zbog toga je ono beskrajno manje vredno od iskustva stvarnosti koje živi u srcu, sa srcem i za srce. U srcu, spontanost uvek nadmoćno vlada.