Tri Vrhunske Vrednosti: Božija Samilost, Božija Svetlost i Božije Blaženstvo

Jednom je neki kralj došao Baskaranandi i ponudio mu zlatnu posudu sa nekoliko dijamantskih prstenova. Baskarananda je to odbio, rekavši: „Za mene ove stvari nemaju vrednost. Ja jedino cenim Božiju Samilost, Svetlost i Blaženstvo. Šta da radim sa stvarima koje ne cenim?“

Desilo se da je tada tu bio i Učitelj Biđojkrišna sa nekoliko svojih učenika. Baskaranandino odbijanje je zadivilo Biđojkrišnu i sve njegove učenike. Biđojkrišna je s krajnjim divljenjem prema Baskaranandi odmah spevao jednu pesmu, i najduševnije je otpevao.

Komentar:: Zemaljsko bogatstvo je potrebno onima koji ga cene, ali kada nas jako mori unutrašnja žeđ ili kada želimo da kod drugih proizvedemo unutrašnju žeđ, nikada ne mogu da nas usreće zemaljske stvari, ma koliko da su vredne. Zemaljski posedi zadovoljiće potrebe ljudskog u nama. Nebeskim posedima kao što su Božija Samilost, Božija Svetlost i Božije Blaženstvo, zadovoljavamo potrebe večno stvarnog u nama, naše duše.