Učitelju ja bih tvoju volju; ti uzmi moj prsten

Izvestan kralj je bio Baskarananadin posvećenik i vrlo često je posećivao Učitelja. Jednog dana Baskaranda je odveo kralja do jednog jezerceta i uzgred ga je zamolio da mu da svoj dijamantski prsten. Baskarananda je razgledao prsten i silno ga hvalio. Potom ga je bacio u jezerce.

Kralj se nije ni najmanje uznemirio. Pomislio je: „Možda sam bio isuviše vezan za njega, zato ga je Učitelj bacio u vodu. Ili možda Učitelj samo igra neku igru, pa će mi ga vratiti. Siguran sam da poseduje takvu duhovnu moć. U svakom slučaju, šta god da je razlog, to je uradio za moje dobro“.

Baskarananda i kralj su dugo razgovarali o duhovnosti i Učitelj je kralju preneo mnoge duhovne tajne. Potom je Učitelj rekao: „Zar ne želiš da ti vratim tvoj prsten?“

Kralj je odgovorio: „To u potpunosti zavisi od tebe. Ako ti to hoćeš, možeš da mi ga vratiš. Inače, možeš da ga ostaviš na dnu jezerceta“.

Baskarananda reče: „U redu, želim da ti ga vratim. Sada samo rukom dodirni vodu“.

Učitelj je prsten bacio u vodu sa mesta na kome su stajali, ali kralj je odlučio da ode na drugu stranu jezerceta, da vidi da li će se prsten vratiti sa te strane. Čim je rukom dotaknuo vodu, pojavilo se šesnaest prstenova istog izgleda. Kralj nije mogao da kaže koji je bio njegov.

„Pošto nisi vezan za svoj prsten,“ rekao je Baskarananda, „vraćam ti ga“. Potom je Baskarananda bacio ostalih petnaest prstenova nazad u jezerce, a kralju je dao onaj jedan koji je bio njegov.

Komentar: Posedovanje nije sreća. Predano jedinstvo sa Učiteljem je jedina istinska sreća. Našom ljudskom voljom mi prisvajamo, stvaramo i gradimo svet koji nam se prividno sviđa. Našom božanskom voljom razvijamo sposobnost da imamo slobodan pristup Božijoj večno prevazilazećoj Viziji i večno ispoljavajućoj Stvarnosti. Učitelj istovremeno otelovljuje Visinu Božije Vizije i Dubinu Božije Stvarnosti.