Žedan čovek i izvor

Jedan veliki duhovni tragalac po imenu Kebalananda je posećivao duhovnog Učitelja koji se zvao Baskarananda da bi proučavao metafizičke teme, iako je zapravo njegov pravi Guru bio Šjama Čaran Lahiri. Jednog dana je Baskarananda zamolio Kebalanandu da u njegovo ime razgovara sa Šjama Čaran Lahirijem. On je hteo da od Učitelja sazna nekoliko duhovnih tajni.

Međutim, kada je Kebalanada to pomenuo svom Guruu, Lahiri je rekao: „Zašto da to učinim? Uvek onaj ko je žedan odlazi na izvor. Da li izvor dolazi onome ko je žedan?“

Kada je Kebalananda preneo ovu poruku Baskaranandi, ovome je bilo neprijatno i bio je posramljen, te je lično pošao Šjama Čaran Lahiriju da dozna te duhovne tajne.

Komentar: Sasvim je prirodno da onaj ko je žedan ide na izvor da ugasi žeđ, jer obično nema i ne može da bude drugog načina. Sa druge strane, moramo da znamo i ko je ta žedna osoba. Ako je žedno neko bespomoćno malo dete koje nema spoljašnju sposobnost, ili snagu, da dođe do Izvora, tada Izvor, zbog svoje beskrajne Samilosti, mora da priđe detetu koje muči žeđ.

Često je uloga tragaoca uloga malog deteta, a uloga Učitelja je uloga brižne majke. Tragalac kao dete plače u jednoj prostoriji u zgradi, a majka trči da zadovolji detetovu potrebu. Ali, ako je tragalac zreo u svakom ljudskom pogledu, onda on treba da priđe Učitelju, Izvoru, gde god da je, jer će dobiti neizmerno blaženstvo kada ispije Nektar-Blaženstvo na Izvoru, a imaće i priliku da uvaži sopstveni napor da dođe do Izvora.