Pitanje: Kada ste prvi put došli u Sjedinjene Države pre 13 godina, 1964. godine, da li Vam je izgledalo da je potreba za Vašim učenjima bila veća nego danas? Ono što hoću da kažem, da li ste videli neke promene u načinu na koji mi zapadnjaci razmišljamo?

Šri Činmoj: Izgleda mi da Zapad ne samo da je postao duhovniji, nego je postao i mudriji. Kada sam došao ovamo 1964. postojao je snažan hipi pokret i ljudi su bez razlikovanja prilazili raznim guruima, nema veze kojim, nema veze da li su bili iskreni ili ne. Ali, sada su postali mudriji. Sad se trude da zarone duboko unutra. Oni traže prave gurue. Oni žele nešto pouzdano, suštinsko. Ranije je to ličilo na mladića koji želi da vidi svet po svaku cenu. Nisu imali dovoljno težnje, strpljenja ili mudrosti. Sada je Zapadni svet postao duhovno zreo, pa se zato ljudi trude da zarone unutra iskreno, postojano i sa ciljem. Ranije je Zapadni svet bio poput nemirnog pojedinca koji hoće da stekne sve za tren oka. Sada je isti taj pojedinac postao smiren i strpljiv. Došao je do saznanja da se duhovno bogatstvo ili unutrašnje prosvetljenje ne mogu postići preko noći. Postao je iskren i razvio strpljenje u svom duhovnom životu. Pošto zna da se samospoznaja ne može postići preko noći, on sada ide putem duhovnosti mirno, posvećeno i postojano. To je ispravan pristup.