Deo II
FW 327-334. U proleće 1977. gospodin Dejvid Rou, politički saveetnik Misije SAD u Ujedinjenim nacijama, postavio je sledeća pitanja Šri Činmoju.Pitanje: Baktivedanta je rekao da su Ujedinjene nacije „društvo za ujedinjene životinje“ u kojem ljudi nisu zainteresovani za religiozne stvari. Da li biste to prokomentarisali?
Šri Činmoj: Dragi Dejvide, meni je naprosto nemoguće da se složim sa tom tvrdnjom koju je izrekao pomenuti duhovni učitelj. Reći da su Ujedinjene nacije društvo za ujedinjene životinje, zato što ljudi u Ujedinjenim nacijama nisu zainteresovani za religiozne stvari, znači kritikovati Ujedinjene nacije ne samo nemilosrdno, već i gotovo bezrazložno. Pre svega, svi mi znamo da su u ime religije i religioznih pitanja od osvita takozvane civilizacije pobijeni bezbrojni ljudi. Gotovo sve religije su se u neko doba borile jedna protiv druge bez uzdržavanja, a što je još gore, povremeno bez ikakvog razloga. Svaka religija je odstupila od fundamentalnih principa istine samo da bi pokazala svoju nadmoć nad ostalim religijama. Čemu kriviti Ujedinjene nacijie? Najmudrija stvar za mudrog čoveka je da najpre reši svoje sopstvene probleme, da prosvetli svoju sopstvenu tamu i da usavrši sopstvenu prirodu. To je jedini način na koji bilo ujedinjene bilo razjedinjene ljudske životinje širom sveta mogu da se popnu na jednu višu prečku lestvice evolucije, koju nesumnjivo možemo nazvati pravim ljudskim životom.
Sri Chinmoy, Plameni talasi, deo 11, Agni Press, 1978